U noći između 23. i 24. maja 1999. godine, NATO avijacija izvela je jedan od najdestruktivnijih napada tokom agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, gađajući ključne objekte elektroenergetske infrastrukture.
Udarima su pogođene najvažnije razvodne stanice, trafo-objekti i dalekovodi, što je dovelo do kolapsa sistema za proizvodnju i prenos električne energije širom Srbije.
Ciljevi i metode napada
Glavna meta bio je najveći energetski objekat u zemlji – Termoelektrana „Nikola Tesla“ (TENT) kod Obrenovca. NATO je koristio specijalne grafitne bombe, takozvane „meke bombe“ (soft bombs), koje ne izazivaju eksploziju već raspršivanjem finih grafitnih čestica izazivaju kratke spojeve i prekide u sistemu visokonaponskih instalacija.
Istovremeno su pogođena i razvodna postrojenja u Nišu, Novom Sadu i Kostolcu, koja su imala ulogu u prenosu struje širom zemlje. Ovo je dovelo do potpunog prekida snabdevanja strujom u većem delu Srbije, pri čemu je između 70 i 80 odsto potrošača ostalo bez električne energije.
Posledice po stanovništvo i infrastrukturu
Ovaj napad nije imao direktnu vojnu svrhu u klasičnom smislu, već je za cilj imao psihološko i ekonomsko iscrpljivanje stanovništva. U gradovima širom Srbije nastali su kolapsi u vodosnabdevanju, telekomunikacijama, funkcionisanju bolnica, medija i fabrika. Mnogi građani su ostali u potpunom mraku, bez mogućnosti da dobiju informacije ili osnovne usluge.
Zbog prekida u radu pumpi i postrojenja, neke bolnice su morale hitno da prebace pacijente, dok su druge radile na agregatima. Saobraćaj u većim gradovima je bio znatno otežan, a javni prevoz je funkcionisao otežano ili uopšte ne.
Reakcije i kritike
Ova vrsta napada izazvala je oštre kritike u delu međunarodne javnosti, jer je direktno pogađala civilnu infrastrukturu i stanovništvo, što je u suprotnosti sa normama međunarodnog humanitarnog prava. Organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravale su da je ovo namerno izazivanje patnje civilnog stanovništva, bez neposredne vojne potrebe.
Simbol surovosti rata
Napad na elektroenergetski sistem deo je šire strategije NATO-a u poslednjoj fazi bombardovanja, kada su ubrzano vršeni udari na infrastrukturne i simboličke ciljeve u cilju iznuđivanja političkog kapitulacije.
Do kraja maja 1999, broj napada na elektroenergetska postrojenja se intenzivirao, što je ukazivalo na pokušaj izazivanja sveopšte destabilizacije društva.
Ovaj napad ostaje jedna od najkontroverznijih epizoda NATO agresije, i danas se u Srbiji pamti kao simbol surovosti rata koji je, pod izgovorom vojne intervencije, duboko zadro u život svakog stanovnika naše zemlje.
10. juna 1999. godine, okončano je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, a posledice NATO agresije će se još dugo osećati u našoj zemlji.
