U slučaju da rešenja sadržana u tom nacrtu budu usvojena, srpska zemlja na području Vogošće, kao i u opštinama Novi Grad i Ilidža, bila bi proglašena zelenom, odnosno javnom površinom. Dakle, Srbi je ne bi mogli ni koristiti, ni prodati. Bila bi im ponuđena samo krajnje ponižavajuća nadoknada u iznosu od četiri kovertibilne marke (oko dva evra) po metru kvadratnom.
Gordana Pajdaković, koja se 2005. godine vratila na svoju imovinu u Vogošći, odlučna je da se bori protiv pokušaja da joj ona bude oteta jer je to, kako je kazala, zemlja koja je „bila u vlasništvu njenih pradedova i roditelja od Osmanskog carstva do danas”. I Branimir Trifković, koji je zajedno sa Pajdakovićevom i još nekoliko Srba učestvovao u javnoj raspravi u Vogošći, spreman je da se bori protiv namere sarajevskih vlastodržaca. „Ako bude potrebno, gonićemo se i do Strazbura”, kaže on.
Šta je u ovom slučaju namera vlasti i sa koliko mržnje se Bošnjaci odnose prema Srbima, može se zaključiti i iz izjave jednog odbornika SDA u Skupštini opštine Vogošća. On je, kako su preneli mediji, tokom javne rasprave u Vogošći izjavio da „ne postoji srpska nego samo bosanskohercegovačka zemlja” i da „Srbi svoju srpsku zemlju mogu da odnesu samo na cipelama”.
Tom odborniku i svima drugima koji dele njegovo mišljenje delegat u Domu naroda parlamenta FBiH Goran Broćeta poručuje da „moraju da znaju da je srpska zemlja širom federacije mnogo dublje nego što zagazi đon od cipela”. Gazili su je, kaže Broćeta, i turski đonovi 500 godina, a ona je opet ostala srpska, pa će tako biti i posle ovog besomučnog pokušaja satiranja svega što je srpsko u FBiH.
Osim aktuelnog Nacrta urbanističkog plana, u FBiH se vrši i takozvana harmonizacija katastara i zemljišnih knjiga, što je, takođe, jedan od načina otimanja imovine Srba u tom entitetu. Taj postupak se sprovodi krajnje netransparentno. Naime, Srbi koji imaju imovinu u FBiH, a od kojih mnogi žive van granica BiH, nisu lično obavešteni da se zemljišne knjige „prekrajaju”. Iz toga razloga oni nisu ni mogli reagovati i u propisanom roku prijaviti svoju imovinu. To je, naravno, iskorišteno i sad se navodi kao „opravdanje” što je imovina mnogih Srba u FBiH, koju su nasledili od svojih predaka, već preknjižena na nekoga drugog.