Наставља се легализација отимања српске имовине у Федерацији БиХ

Власти би да власницима земљишта у Вогшћи, Новом Граду и Илијашу исплате понижавајућу надокнаду од два евра по квадратном метру. Не престају насртаји на српску имовину у Федерацији БиХ (ФБиХ). Власти у том ентитету на свим нивоима покушавају да кроз доношење којекаквих „законских” решења легализују пљачку и отимачину српске имовине и тако затру трагове о вишевековном постојању Срба и православаца на тим просторима. Та њихова намера препознаје се и у Нацрту урбанистичког плана Кантона Сарајево за период до 2036. године, који је недавно био на јавној расправи у сарајевској општини Вогошћа.

У случају да решења садржана у том нацрту буду усвојена, српска земља на подручју Вогошће, као и у општинама Нови Град и Илиџа, била би проглашена зеленом, односно јавном површином. Дакле, Срби је не би могли ни користити, ни продати. Била би им понуђена само крајње понижавајућа надокнада у износу од четири ковертибилне марке (око два евра) по метру квадратном.

Гордана Пајдаковић, која се 2005. године вратила на своју имовину у Вогошћи, одлучна је да се бори против покушаја да јој она буде отета јер је то, како је казала, земља која је „била у власништву њених прадедова и родитеља од Османског царства до данас”. И Бранимир Трифковић, који је заједно са Пајдаковићевом и још неколико Срба учествовао у јавној расправи у Вогошћи, спреман је да се бори против намере сарајевских властодржаца. „Ако буде потребно, гонићемо се и до Стразбура”, каже он.

Шта је у овом случају намера власти и са колико мржње се Бошњаци односе према Србима, може се закључити и из изјаве једног одборника СДА у Скупштини општине Вогошћа. Он је, како су пренели медији, током јавне расправе у Вогошћи изјавио да „не постоји српска него само босанскохерцеговачка земља” и да „Срби своју српску земљу могу да однесу само на ципелама”.

Том одборнику и свима другима који деле његово мишљење делегат у Дому народа парламента ФБиХ Горан Броћета поручује да „морају да знају да је српска земља широм федерације много дубље него што загази ђон од ципела”. Газили су је, каже Броћета, и турски ђонови 500 година, а она је опет остала српска, па ће тако бити и после овог бесомучног покушаја сатирања свега што је српско у ФБиХ.

Осим актуелног Нацрта урбанистичког плана, у ФБиХ се врши и такозвана хармонизација катастара и земљишних књига, што је, такође, један од начина отимања имовине Срба у том ентитету. Тај поступак се спроводи крајње нетранспарентно. Наиме, Срби који имају имовину у ФБиХ, а од којих многи живе ван граница БиХ, нису лично обавештени да се земљишне књиге „прекрајају”. Из тога разлога они нису ни могли реаговати и у прописаном року пријавити своју имовину. То је, наравно, искориштено и сад се наводи као „оправдање” што је имовина многих Срба у ФБиХ, коју су наследили од својих предака, већ прекњижена на некога другог.