Iako veoma dobro znamo kakav je bio značaj vina za naše pretke u srednjem veku, o tome imamo jako malo pisanih podataka.
O našim vinima iz tog perioda uglavnom saznajemo iz povelja srpskih vladara kojima daruju nekome vinograde, ili prinose sa vinograda. O tome kakvu je ulogu igralo vino na našim prostorima mnogo nam govore stihovi naše narodne epske i lirske poezije.
Naravno, najpoznatiji su stihovi o Marku Kraljeviću, koji kad pije rujno vino – pola pije, pola Šarcu daje. Ali, još jedan naš veliki junak je kroz epske stihove pokazao koliko je vino bilo značajno za naše sunarodnike u srednjem veku. On je nemilosrdan u svojoj kletvi prema onima koji se ne odazovu pozivu u sudbinski boj:
„Od ruke mu ništa ne rodilo:
Ni u polju bjelica pšenica,
Ni u brdu vinova lozica!“
Iz ovih strašnih reči Kneza Lazara, vidimo da je najveća tragedija koja je mogla da zadesi našeg domaćina tog doba, pored gubitka sopstvenog poroda, gubitak pšenice u polju i vinove loze u brdu. U sledećim stihovima vidimo jednog drugog našeg junaka Janković Stojana, koji bežeći iz dugogodišnjeg zatočeništva, pre nego što vidi svoje najmilije, prvo svraća u vinograd da vidi u kakvom je stanju, i tamo zatiče svoju majku:
„Kosu reže ostarila majka,
Kosu reže pa vinograd veže,
A suzama lozicu zaliva…“
Kada se neko sa takvim požrtvovanjem odnosi, da kosu reže da bi vezivao vinograd, onda je značaj vina u životima tih ljudi neupitan. Ali, znali su naši ljudi u srednjem veku vino i da prave, i u vinu da uživaju, što vidimo iz stihova koji nas vode u dom Kneza Lazara:
„U vrh sovre slavni Knez Lazare.
Tu sjedoše piti vino ladno.
Taman biše vina najvišega…“
Stihovi jasno ukazuju da su naši srednjovekovni rođaci veoma dobro znali i da rashlade vino, da bi u njemu bolje uživali, ali i kojim redosledom će različita vina piti. Na kraju, vidimo da su i u svojim zdravicama znali da istaknu značaj koji je za njih imalo vino:
Vino je teklo,
Nama je reklo:
Pijte me, pijte,
Dobri junaci!
Mene će biti,
A vas biti neće;
Ali će biti,
Ko će me piti.“
Pošto smo i mi junaci našeg doba, ostaje nam samo da poslušamo ovu mudru zdravicu, i da pijemo naša vina!
