Američka svemirska agencija NASA predstavila je ambiciozan plan izgradnje stalne baze na Mesecu – lunarni grad, vredne oko 20 milijardi dolara, koja bi trebalo da bude završena do 2032. godine.
Američka svemirska agencija NASA predstavila je ambiciozan plan izgradnje stalne baze na Mesecu, vredne oko 20 milijardi dolara, koja bi trebalo da bude završena do 2032. godine.
Ovaj projekat predstavljao bi istorijski trenutak – prvi trajni ljudski objekat na drugom nebeskom telu. Ali, kako bi zaista izgledao?
Kako će izgledati prvi lunarni „gradovi“?
Planirana lunarna baza, kako navode iz NASA, u početnoj fazi neće ličiti na futuristički grad, već na jednostavno, funkcionalno i skromno istraživačko naselje.
Prvi moduli biće kompaktne, sklopive strukture koje će se dopremati sa Zemlje i postavljati direktno na površinu Meseca.
Vrijemenom, kako prisustvo astronauta postane stabilnije i dugotrajnije, mala baza trebalo bi da se razvije u široko rasprostranjeni modularni kompleks – svojevrsnu „metropolu“ sastavljenu od više odvojenih jedinica.
Zašto lunarna baza neće biti poput one na Antarktiku?
Stručnjaci objašnjavaju da se najbolje poređenje za buduću lunarnu bazu može naći u istraživačkim ćelijama na Antarktiku.
Poput polarnih baza, i lunarno naselje moraće da bude potpuno samoodrživo, izgrađeno od materijala dopremljenih sa velike udaljenosti, ali i da štiti ljude od ekstremnih uslova okoline.
Međutim, Mesec donosi dodatne izazove koji ne postoje na Zemlji.
Zbog toga, konačna struktura neće biti kompaktan kompleks, već rasprostranjena mreža prefabrikovanih modula koji bi mogli da zauzmu i stotine kvadratnih kilometara površine.
Plan u tri faze: Kako NASA planira osvajanje Meseca?
Administrator NASA, Džared Ajzakman, predstavio je plan u tri faze:
Faza I (2025-2029): Priprema terena
- Planirano je do 21 sletanje na Mesec, tokom kojih će se isporučivati naučna oprema i roboti-izviđači.
- Roveri i dronovi patroliraće južnim polom Meseca u potrazi za resursima za život.
Faza II (2029-2032): Izgradnja prvih modula
Prvi astronauti stižu na Mesec i započinju izgradnju osnovne infrastrukture – stambenih modula, sistema za energiju i osnovnih istraživačkih stanica.
Faza III (2032. i dalje): Trajno naseljavanje
Počinje trajno prisustvo ljudi na Mesecu, sa stalnim smenama posada i redovnim dopremanjem opreme i zaliha sa Zemlje.
Džared Ajzakman je istakao da je najveća prepreka izgradnji baze surovo lunarno okruženje. Na Mesecu temperature variraju od oko 100°C tokom dana do čak -100°C tokom noći. Uz to, ne postoji atmosfera koja bi ublažila ove ekstremne promene.
Dodatne opasnosti na Mesecu uključuju:
- Stalno kosmičko zračenje;
- Udare mikrometeorita;
- Toksičnu i abrazivnu lunarnu prašinu.
Zbog toga će prvi zadatak baze biti obezbeđivanje sigurnog i stabilnog okruženja za astronaute.
Stručnjaci objašnjavaju da će lunarna baza podrazumevati sve osnovne uslove za život:
- Vazduh za disanje;
- Kontrolu temperature;
- Zaštitu od zračenja;
- Zaštitu od sitne, ali opasne prašine.
Pored fizičke zaštite, jednako važni biće i psihološki uslovi. Astronautima će biti potreban prostor za higijenu, vežbanje (zbog gubitka mišićne mase u slaboj gravitaciji), kao i prostori za odmor i mentalni oporavak u izolovanim i stresnim uslovima.
Od modula do 3D štampe
Najverovatnije rešenje za izgradnju baze biće slanje prefabrikovanih modula sa Zemlje, koji će se sklapati na licu mesta, prenosi Daily Mail.
Razmatra se i korišćenje struktura na naduvavanje koje se transportuju u kompaktnom obliku, a zatim se šire po dolasku na Mesec.
Veruje se da će prvi smeštaj gotovo sigurno biti napravljen od materijala dopremljenih sa Zemlje, ali će se kasnije kombinovati i sa lokalnim lunarnim resursima.
U prvim fazama, moduli bi mogli biti delimično prekriveni lunarnim regolitom – prašinom i stenom sa površine Meseca – kako bi se obezbedila dodatna zaštita od zračenja i udara meteorita.
Nuklearni reaktor i lunarna „rudarska“ budućnost
Ključni tehnološki skok očekuje se oko 2029. godine, kada NASA planira instalaciju malog nuklearnog reaktora snage oko 40 kilovata.
Reaktor bi bio lansiran u „neaktivnom“ stanju, a zatim aktiviran po dolasku na lokaciju. Zbog zračenja, morao bi biti postavljen daleko od stambenih zona ili zakopan duboko u lunarno tlo.
Stabilno snabdevanje energijom omogućilo bi početak industrijske faze – korišćenje lokalnih materijala za gradnju i proizvodnju.
Stručnjaci ističu da će jedan od glavnih principa buduće baze biti korišćenje lokalnih resursa. Zato NASA već razvija robote koji mogu da pretvaraju lunarno tlo u građevinske blokove, kao i tehnologije 3D štampe koje koriste laser za topljenje prašine i formiranje čvrstih struktura.
U budućnosti bi čak cele zgrade mogle biti „štampane“ direktno na Mesecu.
Bezbednost na prvom mestu: Zašto lunarna baza neće biti kompaktna?
Za razliku od istraživačkih stanica na Antarktiku, lunarna baza neće biti kompaktna. Razlog za to su bezbednosni i tehnički zahtevi:
- Nuklearni reaktor mora biti udaljen od ljudi;
- Zone za iskopavanje i preradu prašine moraju biti izolovane;
- Naučni instrumenti moraju biti u „radio-tihoj“ zoni bez smetnji.
Zbog toga će konačna struktura ličiti na mrežu udaljenih objekata raspoređenih po velikoj površini Meseca, a ne na jednu centralnu stanicu.
Ako plan bude uspešan, Mesec bi do 2032. godine mogao dobiti prvu stalnu ljudsku koloniju. To bi označilo početak nove ere svemirskog istraživanja – prelazak iz povremenih misija u trajno prisustvo čoveka van Zemlje
