Ако сте мислили да је народна ношња нешто што се носи само на фолклорним скуповима или у етно селима, варате се. У једном малом селу код Ариља, постоји брачни пар који се бави израдом аутентичне српске народне ношње, која је привукла пажњу купаца из целог света.
Милка и Раде Савић из Миросаљаца већ годинама шију стару српску народну ношњу, која је део наше културне баштине и идентитета. Они користе традиционалне материјале, технике и узорке, али и стари разбој који је Раде наследио од своје мајке.
„Одлука да почнемо шити народну ношњу дошла је потпуно спонтано, а онда је хоби постао и посао. За једну ношњу да се поптуно изради потребно је око месец дана. Најтеже од свега је урадити антерију, јер је на њој највише ручног рада, ушивају се гајтани, а неопходно је знати и златовез. Материјали су такође аутентични, све се ради као некад на чоји, плишу, али и на нашем домаћем ариљском памуку“, рекла је Милка за РИНУ.
Ова креативна двојка не само да шију ношњу за одрасле, већ и за дечицу, која често имају жељу да обучу оно што су носиле њихове бабе и деде. Тако се дешава да младенци на дан свог венчања обучу народну ношњу, или да дечак или девојчица за први рођендан буду обучени у традиционалне одевне комаде.
„Наши најчешћи купци су људи из Србије који живе и раде у иностранству и недостаје им родни крај, па народну ношњу понесу као одређени сувенир да их сећа на земљу у којој су одрасли. Имали смо много купаца из западне Европе, али наша ношња неретко прелети и океан, јер је као поклон понесу посетиоци из Аустралије, Америке, па чак и Африке“, прича Милка.
Они су поносни на свој посао, јер сматрају да чувају нешто што је део наше историје и културе. Они су такође пример да се у Србији може живети од ручног рада, ако се ради са љубављу и посвећеношћу.
„Пре једног века ову машину је имала свака кућа, а током зимских месеци жене су ткале ћилиме који нису могли, као данас, да се купе по продавницама. Трудимо се да сачувамо све што је српско и да поштујемо обичаје. Надамо се да ћемо имати наследника који ће наставити наш посао и да ће народна ношња остати жива и у будућности“, закључује Раде.
РИНА
Припремила редакција Компас инфо
