Naučnici iz Španije i Kine razvili su nanolek sposoban da obnovi krvne sudove mozga i eliminiše toksične naslage beta-amiloida.
Naučnici iz Španije i Kine napravili su veliki korak u borbi protiv Alchajmerove bolesti razvivši nanolek sposoban da obnovi krvne sudove mozga i eliminiše toksične naslage beta-amiloida. Rezultati istraživanja objavljeni su u prestižnom časopisu Signal Transduction and Targeted Therapy.
Reč je o nanoleku pod nazivom SBP1, koji pripada novoj klasi „supramolekularnih lekova“. Za razliku od klasičnih nano-čestica koje samo prenose aktivnu supstancu, SBP1 samostalno deluje terapijski, ne na neurone, već na krvno-moždanu barijeru, jedan od ključnih zaštitnih mehanizama mozga.
Poremećaj ove barijere, kako ističu naučnici, jedan je od ranih znakova Alchajmerove bolesti. Njeno obnavljanje omogućava mozgu da samostalno očisti naslage beta-amiloida – proteina koji narušava neuronske veze i dovodi do gubitka pamćenja i kognitivnih sposobnosti.
– Samo sat vremena nakon primene leka, nivo beta-amiloida u mozgu pao je za 50–60 odsto – rekao je koautor studije Junjang Čen, istraživač u bolnici Vest Kina i doktorand na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Detalji istraživanja
Istraživanje je sprovedeno na genetski modifikovanim miševima koji razvijaju Alchajmerovu bolest po istom mehanizmu kao ljudi. Već posle tri doze SBP1 zabeleženo je značajno smanjenje patoloških naslaga, ali i obnavljanje kognitivnih funkcija. U dugoročnim eksperimentima, životinje koje su ekvivalent starosti od 60 ljudskih godina zadržale su vitalnost i pamćenje do perioda uporedivog sa 90 godina kod čoveka.
– Efekat se postiže obnavljanjem vaskularnog sistema mozga. Kada krvno-moždana barijera ponovo funkcioniše, toksični proteini se eliminišu, a mozak se vraća u ravnotežu – objasnio je vođa studije Đuzepe Batalja, profesor na Institutu za bioinženjering Katalonije.
Nove mogućnosti
Autori ističu da bi ova strategija mogla da postane osnova za lečenje ne samo Alchajmerove bolesti, već i drugih oblika demencije povezanih sa oštećenjem krvnih sudova mozga. Sledeći korak je sprovođenje kliničkih ispitivanja na ljudima, što bi moglo predstavljati revoluciju u neuromedicini.
Ranije je utvrđeno da protein u urinu može da posluži kao rani biomarker demencije, što dodatno otvara mogućnosti za prevenciju i rano lečenje ove teške bolesti.
