Tačno mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu, na današnji dan pre 110 godina, Austrougarska je objavila rat Srbiji.
Toga dana – 28. jula po gregorijanskom kalendaru, koji je primenjivan u Beču, odnosno 15. jula po julijanskom kalendaru, korišćenom u Beogradu, ministar inostranih dela Austrougarske grof Leopold Bertold uputio je Vladi Kraljevine Srbije telegram u kojem je napisao „da Austro-Ugarska smatra da se od tog trenutka nalazi u stanju rata sa Srbijom”.
Sadržaj
U telegramu kojim je označen početak Velikog rata stajalo je:
„Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 23. jula 1914. godine, koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili. Prema tome, Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom.”
Originalni dokument objave rata Austrougarske Srbiji nalazi se i čuva u Državnom arhivu Austrije. Unesko je 2015. godine na predlog Arhiva Srbije doneo odluku o upisu Telegrama objave rata Austrougarske Srbiji u Međunarodni registar „Sećanje sveta”.
Zanimljivo je da se u originalnom telegramu nalazio i deo rečenice koji je precrtan plavom olovkom. On glasi – „a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina”. Ovaj deo rečenice stajao je u originalnom telegramu Austrougarske Srbiji odmah posle „za očuvanje svih prava i interesa…”, ali nije ostao u dokumentu.
Telegram o objavi rata, poslat iz Beča preko Budimpešte u Beograd, odmah je prosleđen najpre Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Kragujevcu, a potom predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću u Niš, koji je bio ratna prestonica Srbije.
Reakcija Pašića
Kada mu je predat telegram, Pašić je bio na ručku u jednom niškom restoranu s porodicom i ruskim izaslanikom Vasilijem Nikolajevičem Štrandmanom. Predsednik Kraljevske vlade Srbije pročitao je sadržinu dokumenta, prekrstio se i istog trenutka prekinuo boravak u restoranu i s pratnjom i saradnicima otišao u zgradu Moravske banovine (u kojoj je sada Univerzitet u Nišu), na desnoj obali Nišave. Pola sata kasnije sa jednog balkona obratio se okupljenom narodu i saopštio da je Austrougarska objavila Srbiji rat.
Rat je počeo sutradan, 29. jula 1914. godine.
Pre objave rata, a posle atentata na prestolonaslednika princa Ferdinanda u Sarajevu, vođena je velika diplomatska borba. Pošto je 23. jula baron Vladimir fon Gizl uručio srpskoj vladi notu Austrougarske, u međunarodnim evropskim krugovima odmah i bez mnogo dilema ocenjeno je da to nije obična diplomatska nota, već ultimatum koji Srbija neće moći da prihvati. Ipak, srpska diplomatija učinila je sve da se izbegne ratni sukob i, u odgovoru na notu, uslovno je prihvaćeno devet od ukupno deset zahteva.
Nije prihvaćen samo zahtev iz tačke 5, u kojoj se zahtevalo mešanje austrougarskih organa u proces istrage (o atentatu) na teritoriji Srbije i učešće i vođenje sudskog postupka jer bi to predstavljalo kršenje Ustava i suvereniteta Srbije. Isto tako, srpska diplomatija je na kraju odgovora na austrougarsku notu predlagala mirovno rešenje tako što bi spor bio iznet ili pred „velike sile” ili pred međunarodni sud u Hagu… Baron Gizl je preuzeo odgovor Srbije 25. jula 1914. u 18 časova, pročitao ga i odmah saopštio „da su diplomatski odnosi između Austrougarske i Srbije prekinuti”, a tri dana kasnije objavljen je rat.
