Тачно месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на данашњи дан пре 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији.
Тога дана – 28. јула по грегоријанском календару, који је примењиван у Бечу, односно 15. јула по јулијанском календару, коришћеном у Београду, министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка налази у стању рата са Србијом”.
Садржај
У телеграму којим је означен почетак Великог рата стајало је:
„Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 23. јула 1914. године, коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса и да, у том циљу, прибегне оружаној сили. Према томе, Аустро-Угарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом.”
Оригинални документ објаве рата Аустроугарске Србији налази се и чува у Државном архиву Аустрије. Унеско је 2015. године на предлог Архива Србије донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света”.
Занимљиво је да се у оригиналном телеграму налазио и део реченице који је прецртан плавом оловком. Он гласи – „а нарочито с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и Краљевске војске у близини Ковина”. Овај део реченице стајао је у оригиналном телеграму Аустроугарске Србији одмах после „за очување свих права и интереса…”, али није остао у документу.
Телеграм о објави рата, послат из Беча преко Будимпеште у Београд, одмах је прослеђен најпре Врховној команди Српске војске у Крагујевцу, а потом председнику српске владе Николи Пашићу у Ниш, који је био ратна престоница Србије.
Реакција Пашића
Када му је предат телеграм, Пашић је био на ручку у једном нишком ресторану с породицом и руским изаслаником Василијем Николајевичем Штрандманом. Председник Краљевске владе Србије прочитао је садржину документа, прекрстио се и истог тренутка прекинуо боравак у ресторану и с пратњом и сарадницима отишао у зграду Моравске бановине (у којој је сада Универзитет у Нишу), на десној обали Нишаве. Пола сата касније са једног балкона обратио се окупљеном народу и саопштио да је Аустроугарска објавила Србији рат.
Рат је почео сутрадан, 29. јула 1914. године.
Пре објаве рата, а после атентата на престолонаследника принца Фердинанда у Сарајеву, вођена је велика дипломатска борба. Пошто је 23. јула барон Владимир фон Гизл уручио српској влади ноту Аустроугарске, у међународним европским круговима одмах и без много дилема оцењено је да то није обична дипломатска нота, већ ултиматум који Србија неће моћи да прихвати. Ипак, српска дипломатија учинила је све да се избегне ратни сукоб и, у одговору на ноту, условно је прихваћено девет од укупно десет захтева.
Није прихваћен само захтев из тачке 5, у којој се захтевало мешање аустроугарских органа у процес истраге (о атентату) на територији Србије и учешће и вођење судског поступка јер би то представљало кршење Устава и суверенитета Србије. Исто тако, српска дипломатија је на крају одговора на аустроугарску ноту предлагала мировно решење тако што би спор био изнет или пред „велике силе” или пред међународни суд у Хагу… Барон Гизл је преузео одговор Србије 25. јула 1914. у 18 часова, прочитао га и одмах саопштио „да су дипломатски односи између Аустроугарске и Србије прекинути”, а три дана касније објављен је рат.
