Penzionisani američki general Vesli Klark kritikovao je američkog predsednika Džozefa Bajdena što ne pruža veću podršku i ne napada agresivnije hutske položaje u Jemenu.
Jemenski narod je od 2015. izložen agresiji “koalicije 17 zemalja”, koju predvode SAD i EU, uz vazdušnu, morsku i kopnenu blokadu. To je do 2018. godine dovelo do smrti više od 377.000 stanovnika od čega, prema podacima UN 85.000 dece. Više od polovine stradalih umrlo je od posledica gladi i nedostatka medicinske nege.
I dok narod Jemena svakog dana strada, a bezumna izolacija traje, Klark poziva Bajdena da ne čini grešku kao u Vijetnamu, kada su ubili “samo” milion ljudi. Kako drugačije shvatiti poruku da umesto “mikroupravljanja na političkom nivou” treba biti odlučniji nego u Vijetnamu:
“To nas je koštalo u Vijetnamu pod administracijom Džonsona i Kenedija. Mnogi intelektualci sa Harvarda su mislili da znaju tačno kako da se nose sa Severnim Vijetnamcima, da izvrše vazdušni napad ovde ili tamo, pokažu im – daju im ‘ubod iglom’ i nadaju se da će shvatiti poruku. Nikada nisu shvatili poruku. I postoje samo dva načina za rešavanje ove vrste sukoba: ili imate izraženu dominaciju u kojoj ubedite svog protivnika da će pretrpeti velike gubitke ako sada ne odustane, ili uđete sa nadmoćnim ili odlučnim silom i fizički eliminišete pretnju“.
Zabrinjavajuće je da Klark, koji je komandovao protivpravnom NATO agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, dakle ubijanjem srpskih civila i zasipanjem osiromašenim uranijumom, nazivajući to “kampanjom diplomatskih napora”, savetuje bilo koga.
Posebno je problematično da savetuje Bajdena, koji je za vreme rasprave u Senatu 1999. o agresiji u Srbiji izgovorio da “sve Srbe treba staviti u nacističke koncentracione logore”, kao i da je “predložio bombardovanje Beograda”, i totalnu izolaciju Srbije.
I dok Vašington tvrdi da su udari na objekte jemenskih Huta defanzivni i potpuno legalni, činjenice pokazuju nije tako, veoma slično kao pre četvrt veka u SRJ.
Ako Klarku napalm kojim su palili žive ljude u Vijetnamu i osiromašeni uranijum kojim su zasipali Srbe nije dovoljno “žestok odgovor”, pitanje je šta čeka Hute u Jemenu.
Huti su rekli da će nastaviti da gađaju brodove dok se ne proglasi trajni prekid vatre u Gazi. SAD su, u međuvremenu, obećale da će štititi “slobodu plovidbe koja služi kao osnova globalne trgovine na jednom od najkritičnijih plovnih puteva na svetu”.
Jemenski Huti odlučili su da se okrenu tesnoj saradnji sa Moskvom i vide članstvo u BRIKS-u kao zlatnu priliku za uspostavljanje trajne bezbednosti u Persijskom zalivu, napisao je brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt “Krejdl”.
Na drugoj strani Moskvu su nedavno posetile dve delegacije iz Jemena. Jedna od njih, predvođena visokim zvaničnikom Huta, sastala se u Moskvi sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika za Bliski istok, Zapadnu Aziju i Afriku Mihailom Bogdanovim. Oni su razgovarali o “genocidu u Gazi” i o “američko-britanskoj agresiji na Jemen”.
Delegacija Huta uverila je Ruse da njihove pomorske operacije “ne predstavljaju pretnju međunarodnoj plovidbi”, već da se one izvode radi “podrške palestinskom narodu” i kao “odgovor na američke i britanske vazdušne napade na Jemen”, piše Eskobar.
Huti su pohvalili rusko suprotstavljanje američko-britanskoj agresiji na Jemen. Takođe su istakli neophodnost postizanja sveobuhvatnog rešenja, koje obezbeđuje jemensko jedinstvo i suverenitet.
