Ovi skriveni sukobi, u kojima značajne sile vuku konce iza kulisa, promenili su sudbine čitavih naroda. Proksi rat je sukob koji vode jedna ili više velikih sila koje se same ne uključuju direktno. Ovi ratovi karakterišu umešanost moćnih zemalja koje izbegavaju direktan vojni sukob i vode bitke preko svojih zastupničkih snaga.
Šta je proksi rat?
Ove moćne sile strateški podržavaju lokalne frakcije kako bi ostvarile svoje interese, bez rizika od otvorenog rata, vodeći rat ne na bojnom polju, već preko saveza i tajnih manevara, sa neizbežnim ljudskim žrtvama.
Proksi ratovi su česta pojava širom sveta, često se vode u ne-zapadnim ili razvojnim regionima koji imaju veze sa bogatim i moćnijim državama.
Najpoznatiji proksi ratovi u istoriji
Možda najozloglašeniji proksi ratovi u istoriji odigrali su se tokom Hladnog rata od 1945. do 1991. godine, sukoba između SAD i Sovjetske Rusije koji nije doveo do direktnog sukoba između dve sile, ali je krv prolivena u drugim zemljama, od Kube do Koreje.
Tokom tog perioda život je izgubilo i do 20 miliona ljudi. Samo jedan odsto žrtava bilo je u Evropi, prvobitnom mestu konfrontacije Hladnog rata. Ostalih 99 odsto životnih gubitaka dogodilo se na ratištima u razvojnim zemljama.
Indo-kineski ratovi – najveći gubitak ljudskih života
Najveći broj žrtava tokom Hladnog rata zabeležen je u Vijetnamu tokom takozvanih Indijokineskih ratova, uključujući Vijetnamski rat, koji je odneo 3,8 miliona života između 1955. i 1984. godine.
Sjedinjene Države su podržavale Južni Vijetnam u borbi protiv severnih komunističkih snaga koje su podržavale Sovjetski Savez i Kina. Ovaj sukob bio je oličenje šireg sudara između kapitalizma i komunizma.
Geopolitički značaj Indiokine, zajedno sa strahom od domino efekta širenja komunizma, podstakao je dugotrajan i razoran rat. Ova borba između ideologija odigrala se u jugoistočnoj Aziji, ostavljajući dubok trag na ljude tog regiona.
Proksi ratovi i u novije vreme
Iako je Indijokineski rat bio primer najsmrtonosnijih proksi konflikata Hladnog rata, ove vrste ratova i dalje se vode širom sveta.
Rat koji nije samo sirijski
Sirijski konflikt, pokrenut lokalnim ustankom 2011. godine, ostaje jedan od najkompleksnijih primera savremenog proksi rata, uključujući uticaj velikih sila koje su dodatno otežale situaciju.
Rusija i Sjedinjene Države igrale su ključne uloge u ratu: Rusija je podržavala režim Asada protiv pobunjeničkih snaga, uz podršku Irana, dok su SAD podržavale razne opozicione grupe koje su težile svrgavanju vlade, uz uključenost EU i Turske.
Krajem 2024. došlo je do pada režima Asada nakon ofanzive opozicionih snaga, što je dovelo do značajnih promena u savezima i kontroli teritorija.
Iran je smanjio svoje vojno prisustvo u Siriji, dok je Turska obećala da će zadržati bezbednost i isključiti grupe koje smatra terorističkim.
Ovaj konflikt trajao je skoro 14 godina — više od tri puta duže od Drugog svetskog rata
Zajednička izjava OCHA, UNHCR i UNDP nazvala je ljudski trošak rata „astronomskim.“ U toj izjavi, UN su istakle da je više od 13 miliona ljudi bilo primorano da napusti svoje domove tražeći sigurnost, uključujući 6,8 miliona sirijskih izbeglica koje su prešle u susedne zemlje i ostale tamo više od decenije.
Prema stanju početkom 2025, broj žrtava prešao je 528.500, uključujući preko 64.000 dokumentiranih smrti u pritvoru zbog mučenja, zanemarivanja i loših uslova.
Ideološke i geopolitičke razlike između velikih sila poput Rusije, SAD, Irana i Turske postale su očigledne, jer su podržavale suprotstavljene frakcije. Proksi priroda konflikta pojačala je nasilje jer su spoljni akteri tražili različite interese, što je doprinelo trajanju sukoba.
Zaboravljeni rat u Jemenu
U senci međunarodnih medija, Jemen je postao proksi bojno polje sa Saudijskom Arabijom i Iranom kao podržavačima suprotnih strana. Konflikt je počeo kao Huti pobuna u ranim 2010-im, a eskalirao kada su Huti, uz iransku podršku, preuzeli kontrolu 2014.
Sa podrškom SAD i Velike Britanije, koalicija predvođena Saudijskom Arabijom intervenisala je 2015. kako bi vratila međunarodno priznatu vladu. Međutim, sve uključene sile su odgovorne za razarajući uticaj na civile, pretvarajući zemlju u peščanice na geopolitičkoj tabli.
U 2022. godini, novinar „Gardijana“ Oven Džons napisao je: „Sedam godina, jemenski narod pogođen je saudijskim bombama, od kojih su mnoge britanske. A Vestminster ćuti.“
Prema UN, konflikt u Jemenu odneo je preko 377.000 života do početka 2022, od čega je 60% uzrokovano gladom, nedostatkom zdravstvene zaštite i neodgovarajućom vodom.
Pored toga, više od 11.000 dece je direktno ubijeno ili ranjeno u borbama. Jemen je doživeo i najveće epidemije kolere ikada zabeležene, sa oko 2,5 miliona sumnjivih slučajeva i 4.000 smrtnih ishoda od 2016.
Akcije i strategije protiv proksi ratova
Zbog uticaja zemalja koje vode ove proksi ratove iz senke, njihovo sprečavanje nije lak zadatak. Istraživanje iz 2020. godine Američke advokatske asocijacije za ljudska prava poziva Savet bezbednosti UN da koristi svoju moć — i odgovornost — da uvodi sankcije protiv zemalja odgovornih za nelegalne aktivnosti u sukobima, kao i da ograniči podršku učesnicima kroz mera poput embarga na oružje.
Međutim, čak i Savet bezbednosti UN često ne može da deluje, jer njegove pokušaje blokiraju njegovih pet stalnih članica sa pravom veta — Kina, Francuska, Rusija, SAD i Velika Britanija, poznate kao P-5. Ove zemlje su od 2014. do 2018. odgovorne za više od 73% glavnog izvoza oružja, a Bliski istok je primao preko 35% tih isporuka.
U decembru 2016, zbog nemogućnosti Saveta da uvede embargo na oružje za Siriju, Generalna skupština UN osnovala je Međunarodni, nepristrasni i nezavisni mehanizam (IIIM) radi pomoći u istrazi i procesuiranju osoba odgovornih za najozbiljnija kršenja međunarodnog prava u Siriji od marta 2011.
IIIM je dokumentovao zloupotrebu oružja, ali nema ovlašćenja da sprečava ilegalne izvoze oružja.
Istraživanje preporučuje uspostavljanje nezavisnog tela koje će kontrolisati poštovanje zakona o ratu i UN povelje u vezi sa izvorom i upotrebom oružja u sukobima.
Ljudski trošak – smrt i raseljavanje
U mnogim slučajevima, iste te moćne zemlje koje učestvuju u raseljavanju ljudi istovremeno imaju oštre imigracione politike osmišljene da odvrate izbeglice i tražioce azila.
Na primer, naglo povlačenje američkih i savezničkih trupa iz Avganistana široko je osuđeno kao faktor koji je omogućio gotovo trenutno preuzimanje vlasti od strane Talibana. Trenutno je broj Avganistanaca koji traže azil u UK jedan od najvećih – 10.872 nove prijave u 2022.
U Nemačkoj je u 2022. za azil prijavljeno preko 36.358 Avganistanaca, dok je najviše, 70.976, bilo prijava Sirijaca. Mnogi Sirijci pogođeni građanskim ratom, delom i britanskim raketama, takođe su pobegli u UK.
Međutim, antimigrantske politike u UK, kao što je predlog bivšeg premijera Rišija Sunaka o premeštanju izbeglica u Ruandu, otežavaju preseljenje.
U novembru 2023, nemačka vlada je usvojila mere za smanjenje priliva migranata, nakon izjave Olafa Šolca mesec dana ranije u intervjuu za „Špigl“, gde je rekao da Nemačka „mora masovno deportovati one koji nemaju pravo da ostanu“, komentarišući „ljude arapskog porekla“.
Početkom novembra 2023. vrednost izvoza nemačkog oružja Izraelu porasla je desetostruko — sa 32 miliona evra u 2022. na 303 miliona evra (oko 323 miliona dolara), kao podrška Izraelu u ratu u Gazu koji je od 7. oktobra ubio preko 46.726 Palestinaca, dok je napad Hamasa na Izrael odneo 1.147 života.
Izvan šahovske table globalne politike
Proksi ratovi imaju ogroman uticaj na svakodnevne živote ljudi. Porodice gube domove, deca školu, a čitave zajednice su raseljene. Posledice raseljavanja traju mnogo duže od naslova u novinama, ostavljajući ožiljke koje će generacije tek lečiti.
