Mislio sam da se atentatima skreće pažnja inteligenciji, da najpre među inteligentnim ljudima treba stvoriti raspoloženje za revoluciju i oslobođenje, a tek posle među masama. Nisam želeo da postanem heroj, hteo sam samo da umrem za svoju ideju.
Veliki srpski revolucionar Gavrilo Princip rekao je ovo u ispovesti dr Pupenhajmu, koji ga je povremeno posećivao u zatvorskoj ćeliji u češkom gradu Terezinu. U toj ćeliji Princip je umro pre tačno sto godina – 28. aprila 1918.
Dečak iz siromašne srpske porodice, rođen u Grahovu 1894, pesnik, srpski rodoljub i pripadnik omladinskog oslobodilačkog pokreta „Mlada Bosna“, u zatvor je dospeo nakon što je ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju na Vidovdan 1914. Pošto je bio maloletan, nije mogao biti osuđen na smrt, pa mu je sledovalo 20 godina teške robije. U zatvoru je bio pod strašnom torturom, a umro je od tuberkuloze u 24. godini, ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata, koji je počeo posle njegovog pucnja u Fedinanda, što iskorišćeno kao povod za Veliki rat.
Principov mladalački ideal bilo je rušenje Austougarske monarhije putem revolucije i ujedinjenje slovenskih naroda u jednu državu.
„Princip je ugradio svoj život u srpsku istoriju“, kaže, za „Novosti“, profesor Radoslav Gaćinović, čiji je predak Vladimir Gaćinović bio glavni ideolog „Mlade Bosne“. „Verujem da će Principova ideja, njegova odlučnost, slobodarski duh i smisao postojanja ostati budućim generacijama kao amanet i velika škola iz koje će se moći da izvlače pouke.
Gaćinović navodi da je Gavrilo Princip ostavio nezaobilaznu istorijsku, politikološku, filozofsku i pravnu tekovinu, koja podseća na slobodu, hrabrost, dostojanstvo i nacionalizam u najpozitivnijem smislu reči, i na sve one najveće evropske vrednosti toga vremena.
I dok se Princip kod slobodarskog sveta tretira kao heroj i borac za slobodu, u nekim krugovima on je označen kao – terorista.
„Svaka priča o Principu kao teroristi je zlonamerna i u funkciji je revizije istorije, ili, pak, njeni protagonisti ispoljavaju elementarno neznanje“, odlučan je Gaćinović.
„‘Mlada Bosna’ je bila jedna velika ideja, koju su razumeli radnici, seljaci i intelektualci u BiH. Tu ideju su dobro razumeli i stranci, i zato neki od njih zlonamerno napadaju ‘Mladu Bosnu’ i negiraju njen oslobodilački karakter“
Gaćinović negira i navode da je Prvi svetski rat izbio zbog atentata na Ferdinanda.
„I da nisu postojali Gavrilo Princip i ‘Mlada Bosna’, Srbija bi bila napadnuta“, kaže Gaćinović.
Sa ovim se slaže i istoričar Čedomir Antić:
< „Uzroci i povodi se uvek razlikuju. Rat je bio odavno pripreman i svet se nalazio nad njegovim ambisom više puta tokom decenije koja je prethodila 1914“. Govoreći o atentatu, Antić ističe da Princip nije ubio demokratskog predsednika ili ustavnog monarha u njegovoj državi. „BiH je bila nelegalno okupirana i anektirani deo Austrougarske, čiji građani nisu imali čak ni ograničena prava koja su uživali drugi narodi monarhije – koji su, u odnosu na Nemce i Mađare i sami bili obespravljeni. Da li je atentat bio u interesu Srba i Srbiji? Nije. Da li ga su Princip i drugovi izvršili imajući potpuno pogrešnu procenu namera i ciljeva Ferdinanda? Jesu. Da li su posledice bile dobre po srpski narod? Nisu“, navodi Antić. Neki mu još ime pominju šapatom Čedomir Antić smatra da Princip nije zaboravljen i da je samo pitanje ko kako ceni njegovo delo, dok je Gaćinović mišljenja da su Srbi veliki grešnici prema svom velikom junaku. „Bio je zaboravljen u nekim delovima srpskih zemalja. Međutim, 2014. godine, tadašnja Vlada Srbije je, u saradnji sa Republikom Srpskom, podigla spomenik u Beogradu, i time je pokazano poštovanje prema Principu“, kaže Gaćinović. On međutim upozorava, da se i danas u nekim delovima našeg društva Principovo ime pominje šapatom, a to, kaže, nije način na koji se čuva lik i delo graditelja istorije.
