Dinamičke tarife za električnu energiju znače da se cena električne energije koju plaća kupac menja u određenom periodu u zavisnosti od ponude i tražnje. U zavisnosti od mogućnosti primene, ove promene mogu biti po danima, ali i po satima u okviru jednog dana. Građani Srbije koji imaju dvotarifno brojilo decenijama znaju da im se više isplati da električne uređaje koriste noću, kada je struja jeftinija. Ovo pravilo, međutim, u budućnosti neće važiti za sve potrošače, jer bi neki od njih u narednom periodu mogli plaćati struju na osnovu cena električne energije na berzama.
To su omogućile izmene Zakona o energetici, ali šta to zapravo znači za potrošače? Da li će struja biti jeftinija ili ćemo je plaćati više i da li ćemo moći da biramo između postojećeg i novog načina obračuna utrošene energije?
Mnogo je pitanja, a nadležni za sada, imaju odgovore samo na neka od njih. Građani, međutim, znaju kako je izgledala energetska kriza i koliko su cene na berzama odletele u nebo. Zato su poprilično nepoverljivi prema novom sistemu. Stručnjaci kažu da to ne mora da bude loše, jer potrošač sam odlučuje da li će da troši po visokoj ceni, kao i da je jasan motiv da država želi da „ukroti“ potrošnju, naročito tokom zime, zbog grejanja na struju, i u letnjim mesecima, zbog upotrebe klima uređaja, kada je potrošnja na vrhuncu. Ipak, ostaje otvoreno pitanje, zašto bi neko dobrovoljno pristao na takav rizik?
Sudeći po odgovoru iz resornog ministarstva ove „promenljive cene“ neće biti skoro uvedene, jer je pre toga potrebno stvaranje odgovarajućih regulatornih, tržišnih i tehničkih preduslova.
Dinamičke tarife za električnu energiju znače da se cena električne energije koju plaća kupac menja u određenom periodu u zavisnosti od ponude i tražnje. U zavisnosti od mogućnosti primene, ove promene mogu biti po danima, ali i po satima u okviru jednog dana.
Ministarka energetike je nedavno izjavila da je to pre svega usaglašavanje sa evropskom regulativom.
„Mi smo uveli crvenu i zelenu tarifu pre 30 godina. Ono što je bitno da energetski budemo ekonomičniji i da racionalno trošimo energiju. Ovakve tarife zahtevaju i digitalizaciju, zbog toga nastavljamo sa zamenom brojila. U narednoj godini planirana je ugradnja još oko 600.000 brojila“, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike za RT Balkan kažu da dosadašnje administrativne tarife nastavljaju da postoje, a da je novina je, da se zakonom prepoznaje i dinamička tarifa koja se prilagođava novim realnim tržišnim uslovima i stanju sistema. Oni tvrde da ovaj sistem pomaže uravnoteženju upotrebe energije i da podržava mrežu podsticanjem korisnika da prebace potrošnju na manje opterećene periode, kada bi cena električne energije bila niža u odnosu na periode sa većom potrošnjom. „Podsećamo da postojeći tarifni sistem ima promenljivu cenu u toku dana, koja može biti viša i niža i time uvažava dnevnu dinamiku sistema na osnovu proizvodnje, ponude i potražnje, ali je trenutno u vidu administrativno određenih tarifa, viša i niža tarifa, zelena, plava i crvena zona“, navode u ministarstvu.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da građani nemaju motiv da pređu na berzanske cene, pošto trenutno plaćaju mnogo povoljniju električnu energiju, jer je struja kod nas socijalna kategorija.
„Berzanske cene su znatno veće. Jeste cilj države da elektroprivreda preživi, ali trebalo bi da cilj bude da prežive i i građani i privreda. Sledeći zelenu agendu elektroprivreda je dovedena u tešku situaciju. Imali su mnoge instrumente da to urade. Mogli su da naprave gasne elektrane kao što je ‘Gasprom’ napravio u Pančevu, da reše i problem zagađenja i električne energije. Mogli su i sa EU da rade, ako im se Rusi ne sviđaju. Sprovodimo evropske agende, a pokazalo se da su one pogubne i za njih same i za sve nas“, smatra Zdravković.
On kaže da nema sumnje da države koje su se u prošlosti obogatile na industriji uglja i čelika žele sada da se obogate na novim tehnologijama, ali da im to jednostavno nije prošlo. „Oni nemaju mehanizme da ceo svet nametnu svoje standarde. To je glupost, koju na kraju plaćaju potrošači. Dobrovoljni prelazak na dinamičku tarifu je verovatno samo početak, a to bi u budućnosti mogla da postane obaveza za sve potrošače. Ja ne tvrdim pouzdano da će to tako i biti, ali sumnjam da bi to moglo da se desi i da je cilj da svi pređemo na takav način naplate, koji će biti skuplji“, ukazuje Zdravković.
U resornom ministarstvu kažu za RT Balkan da je za praćenje promena cena neophodno obezbediti blagovremenu dostupnost informacija o promeni cene električne energije, a da su za upravljanje potrošnjom i korišćenje takvih pogodnosti i ušteda ključni pametno brojilo i digitalizovana mreža.
„Stoga je prvi zadatak stvaranje odgovarajućih regulatornih, tržišnih i tehničkih preduslova u koje spada i digitalizacija mreže i postavljanje digitalnih brojila. U ovom trenutku, udeo pametnih brojila na mreži je 16 odsto, što je više nego u nekim od razvijenih zemalja Evrope. U prethodnih godinu dana ugrađeno je 522.000 brojila uz podršku EU, a obezbeđena su sredstva za još 665.000 brojila“, navode u ministarstvu.
Dodaju da je Zakon otvorio mogućnost za učesnike na tržištu, a da će se paralelno sprovoditi stvaranje odgovarajućih regulatornih, tržišnih i tehničkih preduslova, gde je i na samim učesnicima na tržištu da prepoznaju interes za zaključivanje ugovora sa promenljivom cenom.
„Potrošači će imati mogućnost izbora da li će se opredeliti za dinamičke tarife ili ne. Svakako je najvažnija uloga snabdevača da svoju poslovnu politiku prilagode i u nju ugrade ovaj model ugovora. Očekujemo da EPS, kao kompanija u vlasništvu države, razmotri najbolje opcije za građane i privredu, ali i za funkcionisanje energetskog sistema“, objašnjavaju u ministarstvu.
