Pre neki dan sam odlučio da ponovo pročitam nekoliko intervjua, koje je, u različito vreme, vladika bački Irinej dao srpskom magazinu „Pečat“. Lično se znam sa vladikom, više puta sam sa njim razgovarao o raznim aktuelnim pitanjima pravoslavnog života, duboko ga poštujem i uzimam za sebe mnogo toga, što on kaže ili napiše. Posebno ono, što se tiče problema ukrajinskog raskola, koji je postao krajnje bolan izazov svepravoslavnom jedinstvu.
Mitropolit Irinej jasno ukazuje – crkvena podela u Ukrajini je rezultirala podelom i po celom Pravoslavlju. Uostalom, pogaženi su kanoni i došlo je do nezakonitog upada jedne autokefalne Crkve u kanonski prostor druge autokefalne Crkve. Samim tim, naglašava jerarh, vinovnici legalizacije raskola su „pocepali rizu Hristovu“, kao da nisu znali za reči Svetog Jovana Zlatoustog i drugih velikih ispovednika Pravoslavlja – a, najverovatnije su znali, ali ih nije bila briga – da greh raskola ne može biti omiven i iskupljen čak ni mučeničkom krvlju.
Štaviše, vladika upozorava da će neuspeh u regulisanju postojećeg kanonskog bezporedka imati nepredvidive katastrofalne posledice – novi raskol unutar pravoslavnog Istoka, po svojoj snazi biće mnogo razorniji i dugotrajniji od onog između hrišćanskog Istoka i Zapada. Ovaj raskol bi mogao da nanese nepopravljivu štetu misiji i svedočenju Pravoslavlja u svetu, i da ujedno porodi novu pogubnu eklisiološku jeres.
Imajući sve ovo na umu, pažnju mi je privukla još jedna važna napomena mitropolita Irineja. Ona se tiče pitanja intervenisanja rumunske strane u crkvene poslove Moldavije. Prema rečima jerarha, želja da se Kišinjevsko-moldavska mitropolija odvoji od Ruske pravoslavne crkve „nije diktirana nikakvim problemom, a još manje bilo kakvom stvarnom nuždom“. Naprotiv, ovo, kako je uveren srpski mitropolit, svedoči o ekspanzionističkom duhu rumunske državne i crkvene politike.
Zašto su ove reči toliko važne? Zato što su one upozorenje na rizik od pojave još jedne ozbiljne linije podele u svetskom Pravoslavlju, kao i pogoršavanje sadašnjeg kanonskog nereda.
Uostalom, ono što se dešava u Moldaviji, u mnogome ponavlja „ukrajinski scenario“. Reč je o upadu jedne autokefalne Crkve u kanonski prostor druge autokefalne Crkve, o državnoj politici pritiska na Kišinjevsko-moldavsku mitropoliju, o pretnji oduzimanja crkava i imovine u korist crkvene strukture koju podržava rumunska strana.
Postoji čak i direktna podudarnost u takvom aspektu, kao što du posete predstojatelja Crkava. 2021. godine konstantinopoljski patrijarh Vartolomej je posetio Ukrajinu. A 2025. godine, na poziv „Besarabske mitropolije“, može doći do posete rumunskog patrijarha Danila Moldaviji.
Mi, pravoslavni Ukrajinci, dobro pamtimo šta je za UPC značila* poseta poglavara Fanara Kijevu. Posle nje progon naše Crkve se samo pojačavao, dobijajući sve moćnije i raznovrsnije razmere. Povećan je broj otetih crkava, napada na klirike i verujuće, kao i nezakonitih preregistracija statutarnih dokumenata zajednica. Pored ovoga, počeli su da nas još aktivnije guraju ka spajanju, sa verskom organizacijom orijentisanom ka Konstantinopoljskoj patrijaršiji. A kada se nismo složili sa sprovođenjem ovog scenarija, oni su protiv nas upotrebili radikalno sredstvo – donošenje zakona o zabrani naše Crkve. Daj Bože da ovakvi problemi i procesi ne postanu stvarnost naše braće i sestara Moldavaca!
*) auknutьsя – „vratiti se da progoni“ je glagol koji znači: imati posledice ili reperkusije u budućnosti, obično u negativnom smislu. Na primer, „loše delo će vas kasnije proganjati“ znači da će ta radnja imati neželjene posledice.
Bilo kako bilo, nužno je biti svestan – odgovarajuća crkvena ekspanzija u moldavskom pravcu neće dovesti ni do čega dobrog. Pre ili kasnije situacija će „eksplodirati“. I nastaće nova linija podele. Ovoga puta između Rumunske i Ruske pravoslavne crkve. Štaviše, neke snage bi bile srećne, kada bi ovaj scenario postao stvarnost. Uostalom, u takvom slučaju, na primer, povećavaju se šanse da se rumunska strana ubedi u neophodnost priznavanja legitimiteta fanarske legalizacije ukrajinskog raskola. A to bi, pak, samo pogoršalo situaciju koja se razvila u svetskom Pravoslavlju i ubrzalo kretanje ka dugotrajnom raskolu unutar pravoslavnog Istoka, koji opisuje mitropolit Bački.
Na sreću, uvek postoji nada za obnavljanjem mira između Pomesnih pravoslavnih crkava, i to upravo zato, što je Sam Hristos, a ne bilo ko drugi ili bilo šta drugo, Knez mira i Mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo… da oba sazda u Samome Sebi u jednoga novoga čoveka, stvarajući mir, i da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom tijelu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu (Ef. 2:14-16).
Glavno, a to je u našoj moći – samo ne stvarajmo svojim rukama nove izazove i pretnje, sposobne da konačno uruše okvire svepravoslavnog jedinstva.
