Kako je poznato hrišćanima i mnogim nevernicima, Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. To je prolećni dan kada se obeležava vaskrsnuće Isusa Hrista i njegov povratak iz sveta mrtvih u svet živih. Zato je Vaskrs najvažniji praznik jer daje temeljni pečat hrišćanstvu – jamči neumiranje, dolazak pred sud Božji i večni život. Svi koji veruju spasiće se i Bog će im otkupiti grehe. Hristovo vaskrsnuće iz Novog zaveta potvrda je starozavetnih proročanstava iz Biblije koji govore o Spasiocu koji će umreti za grehe celokupnog čovečanstva i vaskrsnuti treći dan. Zato je Vaskrs praznik nade, radosti, novog života, a glavni vaskršnji simboli su krst, jaje, pile, zec, venac i ljiljan. To je pravi Vaskrs iz teološkog ugla gledišta.
Vaskrs – bogomdan za kapitaliste
S vremenom, u velikim delovima sveta (ponajpre u Severnoj Americi i Evropi), Vaskrs je poprimio neka sasvim druga obeležja. Ne radi se više samo o verskom prazniku, nego o klasičnom konzumerističkom prazniku. Vaskrs se idealno uklopio u kalendar. Našao se nakon Valentinova i Dana žena i pre početka letnje sezone. Prolećni termin snažno su prepoznali marketinški i reklamni stručnjaci i od nega napravili konzumeristički megaspektakl. Masovni mediji pršte od reklama za šunke, sireve, luk, teletinu, jagnjetinu, jaja, čokoladne slastice, vino i drugu hranu i piće. Iz izloga trgovina vire vaskršnji zečevi, pilići i ogromna veštačka jaja.
Iskrivljenje pravog Vaskrsa
Isticanje reklama za proizvode samo po sebi ne bi bilo problematično da konzumerizam nije istisnuo teološki karakter praznika. U savremenom zapadnom svetu zapravo niko osim sveštenika, redovnika i malog broja pobožnih vernika ne spominje religijski, tj. pravi Vaskrs. Nažalost, velik broj hrišćana nije niti svestan kakav to Vaskrs slavi. Mnogima od njih na prvom je mestu pokupovati što veći broj proizvoda sa štandova tržnica ili polica supermarketa, kupiti darove deci, obojiti jaja i dobro se najesti i napiti na taj sveti dan (možda i na tuđi račun, čitaj: porodična okupljanja). Ako je moguće, mnogi rado iskoriste produženi vikend za odlazak na more ili na planine.
Mesta za Isusa u većini tih scenarija nema. Tek manji broj vernika otići će na Vaskrs na svetu misu ili donirati neki novac ili druge potrepštine siromašnima i beskućnicima. Tek će 40-ak posto Amerikanaca ići na vaskršnju misu, što je pad u odnosu na pretpandemijska vremena kada je ta brojka iznosila oko 50 posto. Oko 12 posto američkih hrišćana ide na misu samo na Vaskrs kako bi ispoštovali tradiciju.
Praznik šopinga
Zato će trošiti novac. Vaskrs je postao praznik šopinga. Procene govore kako će Amerikanci ove godine potrošiti 25 milijardi dolara za vaskršnje prazniče. Pre deset godina, 2015. potrošili su 16,4 milijarde USD. U jednom desetleću dogodio se porast od devet milijardi dolara, što je ogromna brojka uzevši čak uzevši u obzir inflaciju. Američka domaćinstva u proseku troše nešto manje od 200 $ za Vaskrs. Najviše novca se troši na hranu, poklone, odeću, cveće i slatkiše. Većina njih Vaskrs slavi kroz prazničke obroke (57 posto), a 53 posto njih posećuje prijatelje i rodbinu.
Ulazak nehrišćanskih običaja u vaskršnju tradiciju
Oko 51 posto Amerikanaca učestvuje o potrazi za vaskršnjim jajima (obojenim ili čokoladnim). Običaj nema izvorne veze s Vaskrsom, ali je postao popularan u mnogim zapadnim zemljama (ponajviše Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama) u 19. i 20. veku. To su prepoznali neki pastori koji organizuju potragu za vaskršnjim pisanicama po livadama i vrtovima kako bi spojili porodična i verska okupljanja. Takođe, neki pastori organizuju kićenje vaskršnjih drvaca što je običaj koji je postao međunarodno popularan početkom ovog veka. Tako ljudi crkve pokušavaju obuhvatiti i integrisati nehrišćanske tradicije kako bi im dali versku notu. Deca su zavolela oba običaja pa su oni postali integralni deo Vaskrsa na Zapadu. Vaskršnji zec je s vremenom postao ekvivalent Dedu Božićnjaku. U oba slučaja radi se o izmišljenim likovima koje su izumeli marketinški stručnjaci. Njih su iskoristili oni koji ne veruju kako bi planski izbacili glavnu zvezdu Vaskrsa, a to je Isus.
Konzumerizam – samostalna religija
Konzumerizam je na indirektan i diskretan način malo po malo postao zasebna religija. Finski istraživači koji su proučavali povezanost konzumerizma i vere, Mikko Kurenlahti i Arto Salonen, konzumerizam su nazvali „implicitnom religijom“ i u potpunosti su u pravu. Većina ljudi nije svesna kako su zapravo sledbenici izmišljene i pogrešne religije koju je utemeljio savremeni kapitalizam. Međutim, to je realnost potrošačkog društva u kojem živimo. Kapitalistička religija konzumerizma uhvatila je najviše maha među osobama koje za sebe kažu: „nisam neki vernik“ i koje retko nazoče misama iako su formalni vernici. Agresivna sekularizacija je zapravo Vaskrs iz hrišćanskog praznika transformirala u nehrišćanski šoping praznik. Zato su iz prvog plana izbačeni Isus i krst (simboli hrišćanstva), a svoje mesto su dobili veštački vaskršnji zečevi i svenazočna čokoladna jaja (simboli sekularizma).
Štetnost konzumerizma za okoliš
Sekularizacija Vaskrsa ima negativne učinke ne samo na smisao Vaskrsa i hrišćanstvo, već i na okoliš. U Velikoj Britaniji godišnje nastaje 8.000 tona otpada od ambalaže čokoladnih jaja, uključujući plastiku, karton i aluminijumsku foliju. Oko 8 miliona čokoladnih jaja ostaje nepojedeno i završi kao otpad. Ove godine Amerikanci su potrošili oko 3,3 milijarde dolara na vaskrsne slatkiše. Većina njih nalazi se u ambalaži koja se ne može reciklirati. Vaskrsna drvca ili ukrasi od sintetičkih materijala mogu sadržavati otrovne hemikalije poput PVC-a, koji predstavljaju opasnost za okoliš. Bacanje električnih ili plastičnih igračaka u okoliš (a to se događa), takođe je vrlo štetno. I potraga za jajima u prirodi može biti otrov za okoliš jer ostaju ostaci od jaja bila ona plastična ili kokošja.
Rešenje za povratak verskom Vaskrsu
Kako se vernici mogu vratiti pravom Vaskrsu? U slobodnom svetu slobodnog tržišta teško je zabraniti vaskršnje marketinško bombardovanje na svim medijskim platformama i društvenim mrežama. Međutim, postoji rešenje. Svaka osoba za sebe bira kako će slaviti Vaskrs. Vernici ne moraju preterano trošiti za prazniče ni kupovati nepotrebnu hranu, luksuzne aranžmane na moru, markiranu odeću ili skupe darove deci (npr. premium igračke ili pametne telefone) kako bi bili „u trendu“.
Vaskrs se može provesti na puno skromniji, ali ispravniji način s puno manje utrošenog novca, ali u ozračju oživele vere. Naravno, niko ne kaže da vaskršnja korpa treba biti prazna. Naprotiv, ko može treba ju napuniti, ali umereno. Uostalom, hrišćanstvo poziva na skromnost, poniznost, dobročinstvo, molitvu, proučavanje Biblije, a ne na raskošni materijalizam koji sa sobom nosi smrtne grehe poput oholosti i neumerenosti u jelu i piću. Na svakome od vernika je izbor kakav će Vaskrs odabrati. Nevernike se to ionako ne tiče.
