Zamislite da u pozorištu gledate komad koji će oblikovati Vašu stvarnost. Kada se spuste zavese i iskoračite iz sale – pred svojim očima vidite scene iz predstave. Glumce sa raspoređenim ulogama, uigranim scenama. I svima je ugodno u sopstenoj ulozi. A Vi, tek istupili iz bioskopskog sedišta i zone komfora koju nalaže predstava – po definiciji laž na koju pristaju i glumci i publika – nesnađeni ste u svom postojanju i bez uloge u tom komadu.
Zamislite da gledate televiziju. A na njoj – hleba i igara. I Vi ne prestajete da pristajete na laž. Iako ta laž kroji Vaše danas i Vaše sutra.
Politička scena je postala svojevrsna industrijska grana, a građani politički konzumeristi. Kultura potrošnje nas navodi na novi oblik zavisnosti – na zebnju koja nastaje usled prezasićenosti ništavilom koje se predstavlja kao potreba. Taj se konzumeristički duh rasplinuo na sve sfere života i, više nego ikada, zloupotrebljava se u politici. Svako će iskoristiti Vašu slabost, a osnova slabosti modernog čoveka zasigurno leži u nesamostalnosti u kontekstu simbioze sa prirodom, umom, razumom i znanjem. Ima ljudi koji dožive blagi šizofreni napad ako proizvod, za koji su navikom vezani, prestane da se proizvodi. Zamislite onda taj emotivni slom koji bi preživeo čovek kada bi sa medijske scene nestao njegov politički idol.
Kult ličnosti nedvosmisleno obeležava savremenu političku misao. Ljudi se vezuju za ličnost koju bezuslovno vole ili preziru. U svakom slučaju su žrtve propagande i gube analitičnu sferu delovanja, propuštajući dalekosežniju sliku dešavanja, jer su preokupirani svojim emocijama. Retko razmatraju vrednosti, narativ i ideologiju. Moglo bi se reći da ima svesnih licemera među tim konzumeristima. Čudan je srpski narod. Uvek pristaje na malo, sam sebi veže ruke i, više nego bilo šta, voli društvene podele i atmosferu razdora, baš poput suprotstavljenih navijačkih tabora. Dokle god postoje dve zaraćene strane, narod je u zoni komfora, ma koju god stranu podržavao. Zbog toga su Zvezda i Partizan još uvek najuspešniji komunistički projekat.
Kult ličnosti u osnovi ne predstavlja negativan pojam. Filozofija ističe takozvani ,,ljudski genij”, kao nepredviđeni faktor delovanja u sociopolitičkoj sferi. Jer, čovek je fluidno biće, a filozofija kaže da je najbolji političar onaj koji preko noći ume da promeni pređašnje uvreženo mišljenje. Nevolja nastaje onda kada narod zabludi i uobrazi nečije vrline. Jer svaka zaljubljenost je umna zabluda.
Mašina za hipnozu još uvek deluje i vremenom evoluira u razne oblike – staje u džepove i ne ostavlja nas same sa organskim mislima. Već se svirepo umeša u svaki naš stav. Čovek je medije shvatio kao produžetak svojih osnovnih mogućnosti i pružio im bezuslovno poverenje. Iako postoji širok dijapazon medija u današnje vreme, sve su mejnstrim medijske platforme usmerene ka propagandnim nastojanjima. Razlikuju se međusobno po kulturološkim razinama u domenu javnog diskursa i kodeksa ponašanja. Međutim, informacija nikada nije bila lako dosežan pojam. Vrlo je naivno čovečanstvo prihvatilo ideju da je moderno doba olakšalo pristup informacijama.
Poremećaji pažnje, hipnoza manjim ili većim ekranima, iluzija o nedostatku vremena za istraživanje i studiozno pristupanje informisanju – doveli su do kolektivne lenjosti kao sociološkog fenomena i zabludelosti u društvu. Kvalitetne knjige se zabrinjavajuće retko čitaju i stvara se trend presecanja korenja i sramljenja pred uvažavanjem značaja istorije. Osvrnuti se na istorijski temelj, postalo je ,,malograđansko ponašanje” i ,,primitivizam”. Moderna civilizacija nastoji da istorija počinje od nje, krijući bolnu istinu – da je, u istorijskom kontekstu, najmanje napredna.
Tako zamantane umove je isuviše lako kontrolisati i uštrojiti putem medijskog delovanja. Medijska manipulacija, kao psihološka disciplina, jača simbiozu medijskog i političkog konzumerizma, te tako slabi pojam individualizma i svesti ljudskog uma. Psihologija mase i oblici kolektivnog ponašanja – dovode do socioloških fenomena koji degradiraju skalu vrednosti u našem društvu i obeshrabruju pojedinca da misli. Fabrikuju poslušne potrošače – rasipnike vremena, emocija i života.
Neda Petrović za Kompas info
