Blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, govoreći o ovoj ispovednici i podvižnici Crkve Božije, isticao da je ova svetiteljka, mati Fevronija Pećka, svoj život posvetila Hristu Gospodu: “Hodila je kao bogomoljka za Svetim vladikom Nikolajem, zamonašila se i brinula o Svetom Arseniju Bradvareviću Mitropilitu crnogorskom tokom njegovog kućnog pritvora u manastiru Ozren. 1957. godine je poslata u Pećku patrijaršiju, koja je sačuvana zahvaljujući njoj i sestrinstvu”.
Mitoropolit je kazao da se mati igumanija naročito pokazala 1999. godine kada je došlo novo nacifašističko zlo na KiM, pod vidom NATO pakta, koje je bombardovalo, otelo, oskrnavilo i porušilo preko 150 hramova na KiM. Blagodareći ostanku mati i sestrinstva, hiljade naših stradalnika i mučenika je prošlo i utočište našlo u Pećkoj patrijaršiji.
Uprkos upozorenjima Kfora, da ne mogu da garantuju bezbednost, tokom pogroma 2004. godine na KiM, i zahteva da mati sa sestrama napusti Patrijaršiju, mati Fevronija je rekla da je njen život i grob u Patrijaršiji i tu je i ostala do upokojenja. Zadivljen njenom hrabrošću, italijanski general je pomogao da se zaštiti ova svetinja Božija.
„Prava naslednica Svete Fevronije, podvižnica i ispovednica Crkve Božije, i uveren sam da će je naša Crkva i zvanično pribrojati liku svetih, tako da i ove naše današnje Fevronije, imaju na koga da se ugledaju“, kazao je tada Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije.
Mitropolit Amfilohije je govorio da je mati Fevronija Pećka jedna od najdivnijih podvižnica roda našega.
“Mati Fevronija jedna od najdivnijih nevesta Hristovih u našem rodu u ovom zlom i smutnom veku i vremenu.“
Mati Fevronija
Igumanija Pećke patrijaršije mati Fevronija usnula je u Gospodu pre 10 godina u 95. godini života.
Uživala je veliko poštovanje i ljubav sveštenstva i vernika koji su je iz milošte zvali Matuška. Svi koji su je poznavali njen odlazak doživljavaju kao veliki lični gubitak.
Ostaće upamćena po ljudskom razgovoru, praštanju, mudrim savetima, toplini kojom je zračila, pričama o voljenoj Patrijaršiji, Kosovu i Metohiji.
Životom i delom stekla je ugled jedne od najvećih monahinja SPC. Na čelu velike svetinje, Pećke patrijaršije, u kojoj su monahinje bile i njena majka Marija i rođena sestra Julijana, bila je 55 godina.
Po njenom kazivanju, sve te godine osećala je snažno prisustvo Majke Božje i njenu pomoć, koju joj je, kako je mati Fevronija pričala, Majka Božja i obećala u snu pred ustoličenje na mesto igumanije.
Rođena je krajem septembra 1921. kao Petra Božić. Monaški život mati Fevronija počela je u Jovanju, manastiru Ovčarsko-kablarske klisure, sa 19 godina.
Tu je stigla iz Žiče u koju je 1940. iz rodnih Sandića kod Brčkog došla s rođenom sestrom i sestrom od tetke.
Iz Jovanja je prešla u manastir Tavnu, gde je ostala do 1956, a onda je stigla vest – Pećkoj patrijaršiji su potrebne monahinje.
Dolazak u Peć
U Peć je sa sestrama i još četiri monahinje stigla 6. aprila 1957. Tu je tada bilo samo četvoro ljudi – otac Serafim, jedan bogoslov i dve monahinje.
Da bi manastir oživele, monahinje su ustajale pre zore i radile do mraka. Za njeno vreme i njenim zalaganjem urađeno je mnogo za manastir.
Ceo život prva je bila u crkvi i poslednja odlazila sa povečerja, kada bi svim vernicima dala blagoslov.
Radovala se kada šljiva procveta i rodi, orahu kada da mnogo plodova, a posebno je volela baštu kada u njoj zarumeni paradajz. Volela je da sadi i bere cveće „suze Majke Božje“ od kojih je sama pravila brojanice.
Volela je da vidi punu štalu, pčele o kojima je brinula njena sestra, mati Julijana. Brinula je da li ima dovoljno sena za zimu da se stoka prehrani.
Rado je pomagala, a pohvale nije primala. Uvek je govorila: „Bogu hvala i Majci Božjoj“.
