Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, говорећи о овој исповедници и подвижници Цркве Божије, истицао да је ова светитељка, мати Февронија Пећка, свој живот посветила Христу Господу: “Ходила је као богомољка за Светим владиком Николајем, замонашила се и бринула о Светом Арсенију Брадваревићу Митропилиту црногорском током његовог кућног притвора у манастиру Озрен. 1957. године је послата у Пећку патријаршију, која је сачувана захваљујући њој и сестринству”.
Миторополит је казао да се мати игуманија нарочито показала 1999. године када је дошло ново нацифашистичко зло на КиМ, под видом НАТО пакта, које је бомбардовало, отело, оскрнавило и порушило преко 150 храмова на КиМ. Благодарећи останку мати и сестринства, хиљаде наших страдалника и мученика је прошло и уточиште нашло у Пећкој патријаршији.
Упркос упозорењима Кфора, да не могу да гарантују безбедност, током погрома 2004. године на КиМ, и захтева да мати са сестрама напусти Патријаршију, мати Февронија је рекла да је њен живот и гроб у Патријаршији и ту је и остала до упокојења. Задивљен њеном храброшћу, италијански генерал је помогао да се заштити ова светиња Божија.
„Права наследница Свете Февроније, подвижница и исповедница Цркве Божије, и уверен сам да ће је наша Црква и званично прибројати лику светих, тако да и ове наше данашње Февроније, имају на кога да се угледају“, казао је тада Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је говорио да је мати Февронија Пећка једна од најдивнијих подвижница рода нашега.
“Мати Февронија једна од најдивнијих невеста Христових у нашем роду у овом злом и смутном веку и времену.“
Мати Февронија
Игуманија Пећке патријаршије мати Февронија уснула је у Господу пре 10 година у 95. години живота.
Уживала је велико поштовање и љубав свештенства и верника који су је из милоште звали Матушка. Сви који су је познавали њен одлазак доживљавају као велики лични губитак.
Остаће упамћена по људском разговору, праштању, мудрим саветима, топлини којом је зрачила, причама о вољеној Патријаршији, Косову и Метохији.
Животом и делом стекла је углед једне од највећих монахиња СПЦ. На челу велике светиње, Пећке патријаршије, у којој су монахиње биле и њена мајка Марија и рођена сестра Јулијана, била је 55 година.
По њеном казивању, све те године осећала је снажно присуство Мајке Божје и њену помоћ, коју јој је, како је мати Февронија причала, Мајка Божја и обећала у сну пред устоличење на место игуманије.
Рођена је крајем септембра 1921. као Петра Божић. Монашки живот мати Февронија почела је у Јовању, манастиру Овчарско-кабларске клисуре, са 19 година.
Ту је стигла из Жиче у коју је 1940. из родних Сандића код Брчког дошла с рођеном сестром и сестром од тетке.
Из Јовања је прешла у манастир Тавну, где је остала до 1956, а онда је стигла вест – Пећкој патријаршији су потребне монахиње.
Долазак у Пећ
У Пећ је са сестрама и још четири монахиње стигла 6. априла 1957. Ту је тада било само четворо људи – отац Серафим, један богослов и две монахиње.
Да би манастир оживеле, монахиње су устајале пре зоре и радиле до мрака. За њено време и њеним залагањем урађено је много за манастир.
Цео живот прва је била у цркви и последња одлазила са повечерја, када би свим верницима дала благослов.
Радовала се када шљива процвета и роди, ораху када да много плодова, а посебно је волела башту када у њој зарумени парадајз. Волела је да сади и бере цвеће „сузе Мајке Божје“ од којих је сама правила бројанице.
Волела је да види пуну шталу, пчеле о којима је бринула њена сестра, мати Јулијана. Бринула је да ли има довољно сена за зиму да се стока прехрани.
Радо је помагала, а похвале није примала. Увек је говорила: „Богу хвала и Мајци Божјој“.
