Književnica Ljiljana Habjanović Đurović istakla je da njena nova knjiga „Tamo gde je ona“ ističe značaj žena u hrišćanskoj crkvi. Pored toga, otkrila je da je imala nekoliko ponuda za ekranizaciju „Ženskog rodoslova“ i da se priprema film po romanu „Naš otac“.
Na Beogradskom sajmu knjiga, gde će potpisivati svoja dela, uključujući i aktuelni roman „Tamo gde je ona“, Habjanović Đurović je izjavila za Tanjug:
„Ne manjka mi inspiracije. Već sada imam tri knjige u glavi koje bih volela da napišem, ako bude vremena. Tokom rada na jednoj već pripremam literaturu za sledeću.“
Spisateljica napominje da piše iz emocije, u jednom dahu. Prekidanje kontinuiteta misli može štetiti njenom radu:
„Pišem svakog dana, osam do devet sati, nedeljom i praznikom, da ne bih prekidala emociju.“
Habjanović Đurović otkriva da ponekad zaplače ili oseti bol kada se to desi nekoj od njenih junakinja. Dok je radila na romanu „Gora preobraženja“, bila je okružena radnicima, ali je završavala knjigu u svom svetu, nesvesna fizičkih senzacija.
Naglasila je da njen sin Aleksandar uvek može da uđe u njenu radnu sobu i prekine je, jer:
„Kada dete želi nešto da nam poveri, njemu taj trenutak prođe, ako u tom trenutku ne odgovorimo.“
Kada je u pitanju komunikacija s detetom, Habjanović Đurović nikada ne kaže: „Nemam vremena da razgovaram sa tobom“. Ona smatra da je razgovor najbitniji.
Roman „Ženski rodoslov“ je preveden na 12 jezika. Na osnovu pisama čitateljki iz Egipta i Grčke, primetila je da „priča o svemu kroz što prolaze žene nije samo naša lokalna priča – to je opšteženska sudbina“.
„Nova generacija su devojke koje imaju svoju profesiju. Mi smo se borile za to pravo“, kaže Habjanović Đurović, upozoravajući na nasilje nad ženama u porodici i značaj obrazovanja u svesti o tome da ne moraju da trpe.
Prema njenim riječima, sa druge strane “svedoci smo velikog nasilja nad ženama u porodici”, a žene su obrazovanjem dobile svijest da to ne moraju da trpe.
– Samo moraju u svojoj glavi da izaberu, da prečiste to i da ne moraju da trpe. Ja sam to da žensko mora da ima svoje parče hleba naučila od babe. Od majke da ne treba voleti onog ko te ne zaslužuje – rekla je Habjanović Đurović.
Tamo gde je ona
Govoreći o svom romanu “Tamo gde je ona” Habjanović Đurović je napomenula da su Vaseljenski sabor hrišćanske crkve, koji je organizovan sedam puta, četiri puta organizovale žene, kao prvi carica Jelena utičući na svog sina cara Konstantina.
Prema njenim rečima jedna od junakinja “Tamo gde je ona” je carica Pulherija koja je zaslužna za treći i četvrti Vaseljenski sabor. Tu se crkva obračunala sa jeresi uperene protiv Bogorodice.
Habjanović Đurović je dodala da se nakon perioda ikonoborstva, sa sedmim saborom i caricom Irinom vraća ikonopoštovanje. Carica Teodora potvrđuje te odluke.
„U ovoj knjizi se vidi koliko su veliki značaj imale žene za hrišćansku crkvu. Od Presvete Bogorodice i žena mironosica do naših dana“, naglasila je spisateljica.
Prema njenim rečima praktičnost je uslovila da “Tamo gde je ona” bude u dva toma. Zbog obima od ukupno oko 1.200 strana. Ali i velikog izdatka za čitaoce pa im je tako podeljen trošak na dve knjige.
Habjanović Đurović je devedesetih godina radila za časopis “Duga”. Priznaje da joj to nije pomoglo u pisanju romana, “zato što se u novinarstvu koriste drugačije reči i dinamika teksta”.
„Sve je drugačije nego u literaturi. Zato sam imala veliku krizu kad sam počela da pišem ‘Ženski rodoslov’. U početku mi ništa nije išlo, kao da pišem novinarski tekst, a ne roman. Mislila sam da me napustio talenat“,priznala je autorka.
Molitve
Nakon što se molila Svetom Nikoli, Svetom Vasiliju i svetom Đorđu, Habjanović Đurović je prošlo kroz glavu da se kao žena pomoli Svetoj Petki.
„Kad uđem u crkvu Svetog Marka, tamo je niša sa ikonom, malo sam zazirala da je pogledam, izgledala je mnogo strogo. Tad sam se pomolila svetoj Petki“, navela je Habjanović Đurović.
Istog dana u jesen 1995. godine je njena kuma Dušanka Lukić Havelka bila u manastiru Sveta Petka Izvorska, kojoj je “odjednom došlo da uđe u prodavnicu i kupi ikonu”.
„To je bilo to. Napisala sam ‘Ženski rodoslov’ od tog trenutka“, navela je Habjanović Đurović.
