Dva dokazana slučaja političkog mešanja od strane privatne obaveštajne firme povezane sa Mosadom trebalo je da upali crveni alarm u Briselu. Evropska unija na sve to ćuti, međutim, ovo nam pokazuje koliko je duboko izraelski špijunsko-tehnološki sektor prodro u samu srž bloka.
Evropska komisija tvrdi da se Rusija mešala u gotovo sve velike evropske izbore u poslednjih pet godina.
Iako se pokazalo da su ove tvrdnje netačne u Francuskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj, same optužbe bile su dovoljne da Komisija aktivira svoj „Sistem brzog reagovanja“ – moćan set alata za cenzuru koji Briselu daje mogućnost da odlučuje šta će birači videti, a šta neće na društvenim mrežama uoči izbora.
Slučajevi koji su prošli bez reakcije
Samo ove godine, dva slučaja mešanja kompanije Blek Kjub, privatne obaveštajne firme koju čine bivši pripadnici Mosada i Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), dogodila su se u EU – bez ikakvog zvaničnog reagovanja Brisela.
Agenti Blek Kjuba su se, predstavljajući kao strani investitori, sastajali sa saradnicima predsednika Kipra Nikosa Hristodulidesa i tajno snimali razgovore. Video-snimci, objavljeni nekoliko dana nakon što je Kipar preuzeo rotirajuće predsedavanje EU, prikazivali su ponude da se za novac omogući pristup predsedniku. Ovo je dovelo do više ostavki i značajno oslabilo poziciju Kipra unutar Unije.
Sličan scenario odigrao se u Sloveniji dva meseca kasnije, kada su objavljeni snimci saradnika premijera Roberta Goloba koji govore o sličnim „plati pa pristupi“ aranžmanima. Sumnja se da je akciju naručio bivši premijer Janez Janša. Izbori su održani manje od dve nedelje nakon objavljivanja snimaka, a Golobova stranka pobedila je Janšinu sa minimalnom razlikom od 0,67 odsto.
Špijunsi softer Pegasus je korišćen u 10 zemalja EU
Evropska unija ostala je potpuno nema na oba slučaja. Čak i nakon što je slovenačka vlada ove aktivnosti nazvala „jasnom hibridnom pretnjom“ i zatražila istragu od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Brisel nije javno reagovao.
Ovaj izostanak reakcije nije izolovan. Prema istraživanjima, špijunski softver Pegazus, koji je razvila izraelska kompanija NSO Grup, korišćen je u skoro desetak zemalja EU od 2016. godine – za praćenje novinara, političkih protivnika, pa čak i institucija same Unije.
Uprkos upozorenjima Evropskog parlamenta, Komisija nije preduzela konkretne mere. Slično je bilo i sa drugim softverima – Paragon Solušns i Predator – koji su korišćeni širom Evrope.
Apsurd situacije vidljiv je na sajmu ISS Vorld u Pragu, gde kompanije za nadzor, špijunažu i analizu podataka javno nude svoje usluge. Glavni sponzor je upravo NSO Grup, a događaj je u industriji poznat kao „Bal prisluškivača“.
Kako je Mosad postao privatni sektor
Iako se formalno radi o privatnim kompanijama, njihova povezanost sa izraelskom državom je duboka. Blek Kjub su osnovali veterani vojne obaveštajne službe, a u njihovom upravnom odboru nalaze se bivši direktori Mosada i visoki bezbednosni zvaničnici.
Slične veze postoje i kod NSO Grupe, Citroksa i Paragon Solušnsa – sve kompanije zapošljavaju bivše pripadnike jedinice 8200, elitne izraelske obaveštajne jedinice.
Geopolitika iza tehnologije
U Sloveniji je delovanje Blek Kjuba bilo usmereno protiv Goloba, koji je zauzeo kritički stav prema Izraelu, uključujući priznanje Palestine i razmatranje podrške tužbi pred Međunarodnim sudom pravde.
Izraelsko Ministarstvo odbrane kontroliše izvoz ovih tehnologija, što znači da se dozvole često izdaju u skladu sa spoljnopolitičkim interesima. U brojnim slučajevima, kupovina špijunskog softvera praćena je političkim i ekonomskim ustupcima Izraelu.
Zavisnost Evrope od izraelske tehnologije
Mnoge zemlje EU koriste izraelske sisteme sajber bezbednosti i naoružanja. Nemačka koristi sistem „Erou“, Grčka i Slovačka „Barak MX“, dok više evropskih armija koristi izraelski sistem aktivne zaštite „Trofi“.
Ovi ugovori vredni su milijarde evra, što stvara duboku zavisnost od izraelske tehnologije.
EU izbegava direktnu konforntaciju sa Izraelom
Suočavanje sa ovim problemom značilo bi direktnu konfrontaciju sa Izraelom – nešto što Evropska unija očigledno izbegava.
U Sloveniji je čak i priznato da bi suprotstavljanje Izraelu moglo ugroziti nacionalnu bezbednost zbog zavisnosti od njegovih tehnologija.
Dok Brisel nastavlja da govori o „ruskom mešanju“, pitanje izraelskog uticaja ostaje gurnuto u stranu – i upravo to, kako se čini, predstavlja dublji i složeniji problem za evropski suverenitet.
