Koliko na cenu zlata utiču globalni sukobi, inflacija i koje države ga kopaju najviše?

   Rast cene zlata je rekordan i smatra se da će se verovatno nastaviti do kraja 2024. godine, pošto je sadašnje globalno geopolitičko i makroekonomsko okruženje povoljno za ovaj dragoceni metal. Cene zlata su ove godine porasle za više od 15% što ih čini višim nego ikada.

Rast cena je u proteklom delu ove godine porasla za više od 15%, uglavnom zahvaljujući tražnji podstaknutoj njegovim statusom sigurne luke usred sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i zbog kupovine ovog plemenitog metala od strane centralnih banaka.

Zlato se tokom većeg dela drugog tromesečja prodavalo po ceni od 2.300 dolara po unci i zabeležilo već treći po redu uzastopni tromesečni rast, što je ovaj period obeležilo kao najbolji od pandemije.

Dragoceni metal je u prvoj polovini godine obarao rekord za rekordom uprkos visokim kamatnim stopama Federalnih rezervi SAD, jakom američkom dolaru i divergenciji između prinosa državnih obveznica SAD ročnosti 10 godina i ulaganja u fondove kojima se trguje na berzi (ETF) sa jedne strane i cena zlata sa druge.

Analitičari i ekonomisti ING banke smatraju da je zlato, u sadašnjem geopolitičkom i makroekonomskom okruženju, spremno da u drugoj polovini godine nastavi sa pozitivnim trendom, i očekuju da tražnja od strane centralnih banaka nastavi da raste.

Optimizam u vezi sa sniženjem kamatnih stopa u SAD, na osnovu sve većeg broja ekonomskih podataka koji govore u prilog predstojećoj promeni pravca kamatne politike Federalnih rezervi, utiče i na sve bolje prognoze vezane za performanse zlata u ovoj godini.

 

Ukoliko vas zanima da li kupovati investiciono zlato u narednom periodu, treba imati u vidu da će geopolitika ostati jedan od ključnih faktora koji utiču na cene zlata. Rat u Ukrajini i na Bliskom istoku i tenzije između SAD i Kine ukazuju na to da će tražnja za zlatom zbog njegovog svojstva sigurne luke nastaviti da podržava kratkoročni i srednjoročni rast cena.

 

Novembarski predsednički izbori u SAD i dugo očekivano smanjenje kamatnih stropa od strane Feda takođe će, po mišljenju analitičara iz ING banke, nastaviti da podstiču rast cene zlata sve do kraja godine. Očekuje se da i centralne banke nastave da uvećavaju svoje rezerve zlata, što je još jedan bitan faktor za očekivani dalji rast cena.

Ekonomisti i analitičari ING banke predviđaju da će prosečna cena u trećem tromesečju biti 2.300 dolara, a najviša cena, 2.350 dolara po finoj unci, biće postignuta u četvrtom tromesečju, što daje prosečnu godišnju cenu od 2.255 dolara po finoj unci.

Tokom kratkih, globalno nebitnih ratova, cene zlata se možda pomere samo malo. Ali tokom velikih sukoba, kao što je bio rat u Iraku, cene zlata značajno rastu tokom vremena. Zašto je to tako? Najjednostavniji odgovor je da produženi, značajni globalni sukobi izazivaju veće državne troškove i stvaranje valute.

 

Ratovi izazivaju inflaciju – što zlato čini skupljim

 

Kada izbije veliki rat, vlade uključene u sukob su primorane da značajno povećaju potrošnju. A kada se potrošnja poveća, mnoge vlade odgovaraju štampanjem više novca. Naravno, preterano štampanje nove valute izaziva inflacione pritiske. Kao rezultat toga, ratovi utiču na cene zlata povećanjem stope inflacije, što direktno utiče na vrednost plemenitih metala kao što je zlato.

Veza između inflacionih podataka i cena zlata je dobro poznata u ekonomskim krugovima. Čak je i ove godine, inflacioni podaci igrali ključnu ulogu u izvanrednoj godini za zlato. Pošto veliki ratovi dovode do povećanja državne potrošnje i štampanja novca, logično je da zlato postaje skuplje kada izbije sukob. Dedolarizacija je još jedan od bitnih faktora zašto raste cena zlata.

 

Ratovi mogu izazvati recesiju što je takođe dobro za zlato

 

Veliki ratovi takođe mogu dovesti do recesije – iako to nije uvek slučaj. Kada ratovi izazovu ekonomsku recesiju, to je obično zato što štampanje novca od strane države dovodi do značajne inflacije.

Visoke stope inflacije dovode do smanjenja potrošnje, što znači da kompanije zarađuju manje novca i otpuštaju radnike kako bi smanjile troškove. Rezultirajuća nezaposlenost pogoršava problem potrošnje, stvarajući začarani krug koji zovemo recesijom.

Važno je da investitori zapamte da mnogo toga što utiče na cenu zlata određuje špekulacija. Čak i ako rat direktno ne izazove inflaciju i ekonomsku recesiju, strahovi od ovih posledica mogu povećati vrednost sigurnih ulaganja tokom početka sukoba.

Drugim rečima, cena zlata raste tokom rata jer investitori veruju da će stope inflacije možda rasti i dovesti do buduće recesije.

Kao najveći svetski proizvođač zlata, Kina kontroliše većinu globalne proizvodnje zlata. Kineski rudnici zlata proizveli su oko 370 metričkih tona zlata godišnje u poslednjih nekoliko godina. Ova izvanredna proizvodnja rezultat je brojnih prosperitetnih rudarskih područja, među kojima se posebno ističe provincija Šandong, dom nekih od najvećih rudnika zlata u zemlji.

Pored toga, kineska vlada igra ključnu ulogu u industriji zlata koristeći povoljne politike i programe dizajnirane za unapređenje proizvodnih kapaciteta. Preduzimajući ovakav proaktivan pristup, Kina može nastaviti značajno doprinositi globalnoj ponudi zlata i održavati svoju poziciju kao glavnog igrača na globalnom tržištu zlata.

Industrija zlata je od vitalnog značaja za australijsku ekonomiju, stvarajući veliki broj radnih mesta i značajno povećavajući izvoz. Australija stalno unapređuje svoju infrastrukturu i rudarske metode, dok pridaje visoki prioritet inovacijama i održivosti, učvršćujući svoju poziciju kao drugog glavnog igrača (zajedno sa Rusijom) na svetskoj sceni zlata.

Rusija

 

Sa impresivnom godišnjom proizvodnjom od skoro 310 metričkih tona, Rusija je na deobi drugog mesta zajedno sa Australijom. Uspešna industrija rudarstva zlata u zemlji podržana je velikim i raznovrsnim mineralnim bogatstvom, sa značajnim doprinosima iz oblasti kao što su Sibir i Daleki istok.

Produktivnost industrije pokreću poznate ruske rudarske kompanije, uključujući Polyus Gold, Polymetal International i Kinross Gold. Rukovodeći nekim od najvećih zlatnih rezervi na svetu, uključujući rudnik Olimpijada u Krasnojarskom kraju, koji sam proizvodi preko 1 milion unci zlata godišnje, Polyus Gold je najveći proizvođač zlata u Rusiji.

Uspeh industrije u velikoj meri zavisi od ruske vlade, koja pruža značajnu podršku u vidu povoljnih zakona, ulaganja u infrastrukturu i mera za povećanje proizvodnje. Ove mere garantuju da će industrija rudarstva zlata u Rusiji i dalje igrati ključnu ulogu u ekonomiji zemlje, generišući velike količine prihoda od izvoza i brojne mogućnosti za zapošljavanje.

Rusija ima ogromne zlatne rezerve, a stalna istraživanja otkrivaju nove izvore koji bi mogli dovesti do stabilnih nivoa proizvodnje. Sektor takođe pridaje veliki značaj održivim praksama i tehničkim naprecima kako bi se poboljšala efikasnost i odgovornost prema životnoj sredini. Zbog svojih strateških ambicija i obilnih resursa, Rusija nastavlja da zauzima dominantnu poziciju na svetskom tržištu zlata.

Kanada

 

Kanada se rutinski svrstava u prvih pet zemalja u svetu po proizvodnji zlata. To je jedan od najvećih proizvođača zlata na globalnom nivou. Približno 200 metričkih tona zlata godišnje se proizvodi iz kanadskih rudnika zahvaljujući obilnim rezervama i najsavremenijim rudarskim metodama.

Kanadska vlada pruža značajnu podršku rudarskoj industriji podsticanjem ulaganja i održivih praksi putem pravila i povoljnih politika. Posvećenost nacije uključivanju zajednice i odgovornosti prema životnoj sredini garantuje da se rudarske operacije obavljaju etično i održivo.

Industrija zlata u Kanadi značajno doprinosi ekonomiji zemlje. U rudarskim područjima, industrija podržava lokalne ekonomije generišući veliki broj radnih mesta. Kanada je značajan igrač na globalnom tržištu zlata, sa bogatstvom neistraženih teritorija i stalnim tehnološkim unapređenjima u rudarstvu. Dobro je pozicionirana za dalji rast i razvoj.

Sjedinjene Američke Države

 

Sa stalnim rangiranjem među pet najvećih zemalja po proizvodnji zlata, Sjedinjene Američke Države zauzimaju značajno mesto na globalnom pejzažu proizvodnje zlata. SAD proizvode oko 170 metričkih tona zlata godišnje iz svojih rudnika, što je dokaz njihove napredne rudarske infrastrukture i obilnih mineralnih resursa.

Oko 80% ukupne proizvodnje zlata u zemlji dolazi iz Nevade, koja je srce industrije proizvodnje zlata u SAD-u. Jedna od najbogatijih rudarskih zona zlata na svetu, Carlin Trend, nalazi se u Nevadi i sedište je brojnih velikih operacija.

Putem inicijativa koje podstiču ulaganja i inovacije koje navodno garantuju zaštitu životne sredine i održive prakse, američka vlada podržava rudarsku industriju zlata. Ovaj regulatorni sistem pomaže u održavanju ravnoteže između ekološke odgovornosti i ekonomskog napretka.

Rudarstvo zlata je vitalno za ekonomiju SAD, jer povećava izvoz i stvara veliki broj radnih mesta, posebno u ruralnim područjima i gradovima koji zavise od rudarstva.

Pored toga, industrija ulaže u istraživanje i razvoj kako bi unapredila metode ekstrakcije i smanjila negativne efekte na životnu sredinu. Zbog svoje jake infrastrukture i stalnog tehničkog napretka, Sjedinjene Američke Države ostaju ključni igrač na globalnom tržištu zlata i dobro su pozicionirane za dosledne doprinose globalnoj ponudi zlata.

Od 6 do 10 mesta se nalaze: Kazahstan (sa 130 metričkih tona), Meksiko (120 metričkih tona), Indonezija (110 metričkih tona), Južnoafrička Republika (100 metričkih tona) i Uzbekistan (100 metričkih tona).

Skup svih ovih faktora generalno utiče na cenu zlata na tržištu, a ukratko, to su: inflacija, recesija, ratovi, količine koje se iskopavaju, povećano štampanje valuta, dedolarizacija i povećana potražnja.