Pandemija virusa korona je promenila način života i ponovo pokazala značaj prirode, koji smo, u ubrzanoj svakodnevici, sve više zaboravljali. To se ne vidi samo u sve većoj kupovini vikendica već i u naglo povećanom interesovanju za kamping turizam.
Usledio je porast proizvodnje kamp prikolica i auto-kampova, kombija koji podsećaju na garsonjere na točkovima. Njihova je cena od 70.000 evra pa naviše, a kako su rekli sagovornici Politike, dobri poznavaoci kamping-turizma, Evropljani se sve više odlučuju za kupovinu kuće na točkovima, čak i po cenu da prodaju stan i kupe ova vozila kojima obilaze turističke destinacije, najčešće na obalama Mediterana.
Nisu samo penzioneri klijenti već i stručnjaci u IT sektoru. Brzo su shvatili da svoj posao programiranja, veb-dizajniranja i sličnog mogu da obavljaju i iz dobro opremljenog kampera negde na potezu od Soluna do Peloponeza, južne Italije i Francuske, pa i Turske. U Sloveniji dve firme proizvode auto-kampere. Poznavaoci tržišnih prilika tvrde da kupci u proseku čekaju dve godine na isporuku, zbog velike potražnje.
Tranzit kroz Srbiju
Gde smo mi u ovoj priči? Još u povoju, ali naši poznavaoci kamping turizma vide šansu Srbije pre svega u činjenici da smo tranzitna zemlja. Prema podacima Vladimira Đumića, predsednika Kamping asocijacije Srbije, koja povezuje vlasnike kampova, prostorno su atraktivni krajevi u zapadnoj i istočnoj Srbiji koji vode ka morima, jedan krak prema Grčkoj i Turskoj, a drugi ka Jadranu.
Pri tome ne treba zaboraviti ni Dunav od Bezdana do Đerdapa i Frušku goru, koje su turistima interesantne lokacije.
U Srbiji postoje 42 uređena kampa.
„To su po kategorijama kampirališta, odnosno parking-kampovi u blizini važnih saobraćajnica, kao i kamping-odmorišta, koja su smeštena u seoskim domaćinstvima i zaštićenim prirodnim rezervatima i zonama“, kaže Vladimir Đumić.
Kampovi se u poslednje vreme sve više otvaraju. Ali domaći turisti još nemaju pravo na subvencionisane vaučere ukoliko se odluče za ovaj vid odmora.
Pored registrovanih, postoje i divlji kampovi. Oni su po zakonu zabranjeni samo na teritorijama nacionalnih parkova i rezervata prirode. Sve više je u modi takozvani glamping. To je vid kampovanja koji se odlikuje višim standardom i uključuje i iznajmljivanje vrlo komfornih brvnara.
Najbolje lokacije
Iskusni kamperi govore da su najbolje lokacije valjevski kraj, pored Kameničkog jezera i reke Gradac,. Zatim Stara planina i Golija, i brojna mesta pored reka i jezera. Tako da imamo kampove na glasu u Zasavici, na Ibarskoj magistrali kod Barajeva, u Čeneju kod Novog Sada, u okolini Vrnjačke Banje… Neki su na svetskom nivou po standardima, s bazenima u blizini, ali nisu ništa manje atraktivni ni oni u seoskim voćnjacima, kao kamp „Viljamovka” u Kremni, gde se može prespavati uz cvrkut ptica i nebesku tišinu, a put se zatim može nastaviti put ka jugu ili severu.
Radoslav Stevanović je vlasnik kampa „Enigma”, smeštenog nedaleko od Vranja, 45 kilometara od granice Severne Makedonije, a koji je otvoren 2011. godine. Gosti su u 99 slučajeva odsto stranci u tranzitu koji putuju prema Grčkoj i Turskoj ili se vraćaju svojim kućama na zapad i sever Evrope.
Ovaj kamp je jedan od prvih privatnih kampova u Srbiji. Nudi mir i odmor. Svako dobije svoju kamp parcelu s priključkom za struju, vodu i sanitarije. U proseku leti ovde bude oko dvadesetak vozila mada ima dana kada ih bude i do četrdeset. To je i maksimalni broj jer sve preko toga stvaralo bi gužvu, a ovde gosti vole udobnost i mir, higijenu, sređen prostor i hladovinu, nikako vrevu i gužve. Vlasnik s ponosom ističe činjenicu da je prva kuća udaljena od kampa šeststo metara.
Sezona
Sezona traje od prvog marta do novembra. Ali je pravi početak sezone oko prvomajskih praznika. Za stacioniranje prikolice za dve sobe plaća se 22 evra po danu.
„Mi smo nadaleko poznati po gostoprimstvu, ali to ne znamo da iskoristimo i unovčimo kako treba. Zapadni turisti vole naš pristup, doček, posluženje uz rakiju šljivovicu, koju častimo, slatko, kafu… I kulinarstvo je važno, a naša kuhinja je bogata raznovrsnim specijalitetima. Hrana je boljeg kvaliteta od one u Evropskoj uniji, a to priznaju i stranci. Naš adut su i prirodno okruženje i kulturno nasleđe. U EU u proseku 30 odsto turista čine kamperi, a u Holandiji najviše, čak 70 odsto, u Nemačkoj 50 procenata“, navodi Đumić.
Prema podacima nemačkih agencija, u zemljama Evropske unije postoji oko 30.000 odmorišta, kampirališta i parkova za rekreaciju. To je više od četiri procenta od ukupnog broja ugostiteljskih objekata u EU. Njih prema istom popisu ima 717.000.
Igor Šušak, koji vodi Udruženje kampera Srbije, kaže da odluka za ovakav vid odmora, bar u početku, ne traži mnogo angažovanja i novca.
„Dovoljno je da se kupe šator i vreća za spavanje, i pravac u neki od kampova. Deci će se sigurno odmah svideti, a kad se kampovanje zavoli, može se preći i na kamp prikolice ili kombi vozila koja imaju frižider, rešo na plin, toalet, bojler… Kamp prikolice se kače na automobile i imaju oko 750 kilograma, što utiče na veću potrošnju goriva za 30 do 50 odsto“, objašnjava naš sagovornik.
Turistička šansa
„Mi nismo prepoznali kamping kao turističku šansu, a osim toga, svi strani turisti očekuju da kod nas cene budu niže iako smo po standardima na evropskom nivou. Prosto su navikli da je u Srbiji sve jeftinije, i naša je greška što ne umemo bolje da cenimo ono što imamo i što nudimo. Ako se Francuska oslanja na vino, mi možemo na organsku hranu“, kaže Đumić.
Kamping asocijacija Srbije počela je da edukuje one koji žele da otvore kamp kako da najbolje prilagode teren za ove namene. U tu svrhu organizovali su i putovanja u inostranstvo.
„Kamp turizam će sve više dobijati na masovnosti i popularnosti jer ljudi su pod stresom, umorni od urbanog načina života, aero i svetlosnih zagađenja. Danas je mir na ceni“, veruje Đumić.
U Srbiji nedovoljno kampirališta
Kampovi po zakonu o turizmu predstavljaju ugostiteljske objekte za smeštaj na otvorenom, moraju biti ograđeni prirodnom ili veštačkom ogradom i postavljeni na ravnom terenu.
Neophodno je da postoji dovoljan broj toaleta i tuševa, kao i slavina za pranje suđa.
Kampirališta su kampovi na tranzitnim pravcima. To su zapravo parkirališta s priključcima za vodu. Vladimir Đumić, predsednik nacionalne Kamping asocijacije, navodi da, iako imamo velike mogućnosti za razvoj ovog vida turizma, pre svega kao tranzitna zemlja zbog položaja na glavnim putnim pravcima, auto-kampova nema u dovoljnom broju.
Kamping-odmorišta su mali, porodični kampovi u seoskim domaćinstvima, ili eko-kampovi u okviru zaštićenih prirodnih zona, i ograničeni su na najviše dvadeset parcela za šatore.
Kampovi na Fruškoj gori, u Vranju, Mirosavcima
Sela su postala atraktivna za ljude koji vole da kampuju. Naročito od izbijanja pandemije. Roštilj, sedeljke uz vatru, druženje, a sve to u divnoj prirodi, u šumarku, na livadi, voćnjaku, prava je blagodat za sve koji žive u urbanim sredinama.
Pored „Enigme” kod Vranja, poznati su i kampovi „Viljamovka”, „Zip”, „Šljivik”, „Mirosavci”, kao i eko-kamp na Fruškoj gori, gde se tradicionalno okupljaju kamperi obično krajem maja ili početkom juna na produženom vikendu.
Ovaj eko-park se nalazi u podnožju Fruške gore kod Stražilova. Prostor sadrži parcele za kamp prikolice, igralište za decu, mesto za roštiljanje i prostoriju za pranje sudova, sanitarne objekte s tuševima i mašinama za pranje veša. U kampu ispod Fruške gore dobrodošli su i kućni ljubimci.
