U novembru 2008. godine, neuro naučnica Suzana Karmona – tada postdoktorant koja je proučavala poremećaj pažnje i hiperaktivnosti – vozila je dvoje kolega na zabavu kada je jedna od njih otkrila da razmišlja o tome da ima dete.
Troje su se toliko uživeli u razgovor o tome kako trudnoća može promeniti njen mozak da su se skrenuli sa puta ka zabavi i otišli u svoju laboratoriju da istraže literaturu.
Kod ljudi nije bilo studija ovog tipa
Pronašli su brojne studije na glodarima, ali kod ljudi „praktično nije bilo ničega“, kaže Karmona.
Šokirana ovim nedostatkom istraživanja, Karmona i njene kolege su ubedile svog mentora na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, Španija, Oskara Vilarohu, da im dozvoli da sprovedu studiju koristeći magnetnu rezonancu (MRI) kako bi merili neuroanatomiju žena pre nego što postanu trudne, a zatim ponovo nakon što rode.
Istraživanje je trajalo 8 godina
Ugurani uz svoje glavne projekte, istraživanje je trajalo osam godina i uključivalo je desetine učesnica. Rezultati, objavljeni 2016. godine, bili su revolucionarni. Dva do tri meseca nakon porođaja, više regiona cerebralnog korteksa bilo je, u proseku, 2% manje nego pre začeća. I većina njih je ostala manja dve godine kasnije.
Iako smanjenje može evocirati ideju o deficitu, tim je pokazao da je stepen redukcije korteksa predviđao jačinu majčine vezanosti za njenu bebu i predložio da trudnoća priprema mozak za roditeljstvo.
Kako roditeljstvo i trudnoća transformišu mozak?
Danas, Karmona, sada na Istraživačkom institutu Gregorio Maranjon u Madridu, je jedna od nekoliko naučnika koji otkrivaju kako trudnoća i roditeljstvo transformišu mozak.
Elselin Hoekzema, jedna od Karmoninih saputnica te večeri 2008. godine, je druga. U 2022. godini, Hoekzema, koja je sada na Medicinskom centru Univerziteta u Amsterdamu u Holandiji, potvrdila je da kortikalni regioni koji se smanjuju tokom trudnoće takođe funkcionišu drugačije najmanje godinu dana nakon porođaja.
Ove studije i druge, kažu istraživači, naglašavaju transformacioni životni događaj koji je dugo bio zapostavljen od strane neuro nauke — događaj koji godišnje iskusi oko 140 miliona žena.
Mnogo pažnje se posvećuje trudnoći u smislu tela
„Mnogo pažnje se posvećuje trudnoći, ali uglavnom u smislu tela i uspešnosti trudnoće,“ kaže Lisa Galea, neuro naučnica na Univerzitetu u Torontu u Kanadi. Samo 0,5% objavljenih studija ljudske neuroimaginga bavi se faktorima zdravlja specifičnim za žene.
Ipak, stereotipna ideja o „trudničkom mozgu“ je prisutna u mnogim društvima. Istraživanja pokazuju da 50–80% ljudi koji su prošli kroz trudnoću i porođaj izveštavaju o deficitu u pamćenju, „moždanoj magli“ ili drugim kognitivnim problemima.
„Ljudi stvarno žele da znaju šta se dešava sa njihovim mozgom i umom,“ kaže Vini Oršar, neuro naučnik na Univerzitetu Jejl u Nju Hejvenu, Konektikat.
Nekoliko longitudinalnih projekata snimanja mozga je u toku, ali polje je u začetku. „Još smo u ranim danima,“ kaže Hoekzema. „Videli smo jake promene u mozgu, ali tek počinjemo da grebemo po površini šta to znači za majku.“
Životna tranzicija
Trudnoća i njeni hormonalni talasi ogromno menjaju fiziologiju. „Praktično svaki sistem u telu je preuzet kako bi se omogućio rast fetusa,“ kaže Galea. Kod životinja, ovi hormoni su pokazali da transformišu mozak i ponašanje.
Na primer, device pacovice obično ignorišu pacovske mladunce ili ih ubijaju. Ali ubrizgavanje životinjama hormona koji imitiraju trudnoću navodi ih da se ponašaju kao majke, negujući i štiteći mladunce.
Proučavanje biološkog efekta trudnoće je znatno složenije kod ljudi. Ponašajne promene kod ljudi su mnogo manje uočljive, a fiziološke promene trudnoće se podudaraju sa značajnim psihosocijalnim i ekološkim promenama. „Razdvajanje svih ovih delova je stvarno prilično komplikovano,“ kaže Oršar.
Primeri promena u biologiji koje su nezavisne od trudnoće dolaze od novih očeva, kaže ona, koji takođe doživljavaju hormonalne promene i promene u mozgu koje delimično odgovaraju onima viđenim kod majki. Ove promene su veće što više brige pružaju.
Korišćenje odgovarajuće kontrolne grupe je stoga ključno — bilo da su to očevi, nebiološke majke ili ne-ženski roditelji koji rađaju. Hoekzema i Karmona su u svojoj prvoj studiji uporedile gestacione majke sa novim očevima, a Karmona je ranije ove godine uporedila gestacione i ne-gestacione majke u lezbejskim parovima.
Iako postoje suptilne promene u mozgovima ne-gestacionih roditelja, one su zanemarive u poređenju sa onima viđenim kod trudnih osoba.
Promenjeni mozak
Pravilo izgleda da je da se svaka regija mozga koja se menja tokom trudnoće smanjuje. Brojne strukture mozga su pogođene, uključujući ventralni striatum, koji je uključen u obradu nagrada, i hipotalamus, koji je ključan za kontrolu instinktivnih ponašanja. Hipokampus, struktura esencijalna za pamćenje, takođe se privremeno smanjuje tokom trudnoće.
Ali najveći uticaj je u cerebralnom korteksu — posebno, kaže Hoekzema, u područjima koja integrišu informacije iz drugih delova mozga, „gde se najviše razlikujemo od drugih životinja“.
U svom radu iz 2016. godine, Hoekzema i Karmona su pokazale da su promene viđene ubrzo nakon porođaja uglavnom uticale na krug nazvan mreža podrazumevanog režima. Ova mreža, kaže Hoekzema, „je uključena u socijalne procese kao što su teorija uma i empatija; u razmišljanje o drugima i razumevanje sebe“.
U preprintu ove godine, Karmonina grupa je rafinirala ovaj rezultat uzimanjem MRI snimaka žena tokom trudnoće, kao i pre i posle. (Ranije su odbori za etičko pregledanje bili oprezni u davanju saglasnosti za klinički nepotrebne snimke.) Podaci iz drugog i trećeg tromesečja otkrili su da se ceo korteks smanjuje za skoro 5% tokom trudnoće.
Nakon porođaja, većina promena se brzo i potpuno reversira — osim u mreži podrazumevanog režima. Tamo, kaže Karmona, „oporavak je drugačiji i potencijalno ne dostiže nivo pre trudnoće“.
Ove promene verovatno su vođene hormonima. Hoekzema i Karmona su nezavisno posmatrale da se veličina neuroanatomskih promena korelira sa nivoima estrogena i srodnih hormona.
Ali šta ove promene znače za ponašanje?
Akumulirajući podaci pokazuju da se stepen promena u mreži podrazumevanog režima korelira sa jačinom vezanosti majke za njeno dete, majčinim odgovorima na slike beba i ponašanjem u gniježđenju — i obrnuto sa problemima u procesu vezivanja. Te veze imaju smisla, kaže Hoekzema, s obzirom na ulogu mreže u socijalnim procesima kao što su empatija i teorija uma.
Nekima je intuitivno da misle o smanjenju kao deficitu, kaže Galea, dok sve što ono zaista signalizira je promena. Hoekzema kaže da istraživanja neuralnih metabolita ukazuju da je malo verovatno da se neuroni gube. I većina istraživača preferira gledište da smanjenje odražava rafinisanje neuralnih funkcija.
