Svetska zdravstvena organizacija je drugi put u dve godine proglasila vandrednu situaciju zbog širenja majmunskih boginja, ili naučno govoreći virusa MPOX.
Povodom novonastale situacije u svetu i pre svega medijske pompe u vezi ovog problema, redakcija portala kompasinfo.rs je razgovarala sa dva epidemiologa i dobila stručno mišljenje i naučno izlaganje od strane dr Jasmine Jandrić Kočić sa ZZJZ Sremska Mitrovica (epidemiologija) i dr Gorana Jovančića.
Gde se prvo pojavio MPOX?
MPOX je oboljenje virusne etiologije koje pripada zoonozama. Do 2022. godine bolest je bila poznata pod nazivom majmunske boginje.
MPOX su prvi put otkrivene 1958. godine kod majmuna koji su se koristili za sprovođenje istraživanja. Prvi slučaj obolevanja kod ljudi zabeležen je 1970. godine kod dečaka u Zairu (danas DR Kongo).
Od tog vremena, MPOX su postale endemske u Demokratskoj Republici Kongo, a proširile su se i na druge afričke zemlje, uglavnom u centralnoj i zapadnoj Africi.
Prva epidemija van Afrike je registrovana 2003. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a od 2018. godine se beleže slučajevi ove bolesti u više zemalja Evrope, Severne Amerike i Australije, istakla je dr Jasmina Jandrić Kočić za Kompas info.
Šta predstavlja virus majmunskih boginja i koliko je opasan?
Uzročnik MPOX je virus koji pripada porodici Poxviridae, rodu Orthopoxvirus kojem pripadaju i virus velikih boginja (Variola major i Variola minor), kravljih boginja i vakcinije (Vaccinia).
Postoje dve različite genetske klade (skupine) virusa koji uzrokuju MPOX, i to klada centralne Afrike (sliv Konga) i klada zapadne Afrike. Virusi klade sliva Konga su se pokazali zaraznijim i izazivali su teže kliničke forme bolesti.
Kako se prenosi MPOX?
MPOX se može preneti direktnim kontaktom sa zaraženim osobama (kontaktom sa telesnim tečnostima, lezijama na koži ili sluzokoži), kapljičnim putem i indirektno (konzumiranje nedovoljno termički obrađenog mesa, preko kontaminiranih predmeta ili kontaminirane odeće, posteljine i sl).
Virus dospeva u organizam kroz lezija na koži, preko sluzokože (sluzokože usne duplje, grla, oka, intimne regije, sluzokože debelog creva, očne), kao i putem respiratornog trakta.
Prenos sa čoveka na čoveka je putem kapljica iz respiratornog trakta obično zahteva produženi kontakt licem u lice sa obolelom osobom. Prenos majmunskih boginja je moguć i preko placente sa majke na fetus ili prilikom bliskog kontakta tokom i nakon porođaja.
Prenošenje MPOX sa životinja na čoveka može nastati ugrizom ili ogrebotinama zaraženih životinja ili tokom aktivnosti kao što su lov, hvatanje životinja u zamke i slično.Prema načinu prenošenja, dominantan put prenošenja je seksualni kontakt (83,8%).
U Afričkom regionu načini prenosa uključuju i interhumani prenos drugim mehanizmima osim seksualnog kontakta, zatim bliske kontakte i izloženost obolelim životinjama, naglasila je dr Jandrić Kočić za portal kompasinfo.rs.
Koji su simptomi bolesti?
Simptomi MPOX uključuju nespecifične simptome kao što su povišena temperatura, jasno ograničen osip na koži i lezije na sluzokoži, bolove u leđima i mišićima. Osip se može proširiti po celom telu u roku od tri dana od pojave početnih simptoma.
Tegobe počinju povišenom temeraturom, jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima, iscrpljenošću, može se javiti kašalj i bol u grlu. Glavna razlika između simptoma MPOX i velikih boginja je u tome što majmunske boginje izazivaju oticanje limfnih čvorova (limfadenopatija).
Limfni čvorovi mogu biti uvećani na vratu, pazuhu ili preponama i javljaju se na obe strane tela ili samo na jednoj. U periodu od jednog do tri dana (ponekad i duže) nakon pojave groznice, pacijent razvija osip, koji najčešće počinje na licu (95% slučajeva), a zatim se širi na ekstremitete (dlanovi i tabani su zahvaćeni u 70% slučajeva) i druge delove tela (uključujući isluzokožu usta, grla, genitalije, oka, rožnjaču).
Osipni stadijum se završava krastama, koje na kraju otpadnu sa ili bez ožiljka i pigmentacije.
Kako se uspostavlja dijagnoza?
Pri postavljanju dijagnoze bolesti moraju se uzeti u obzir i druge bolesti praćene ospom, kao što su varičela (ovčije boginje), morbili (male boginje), bakterijske infekcije kože, šuga, sifilis…
Komplikacije uključuju upalu mozga (encefalitis), tešku dehidrataciju kao posledicu povraćanja i dijareje ili otežanog pijenja zbog lezija u ustima, upalu krajnika (tonzilitis), upalu grla (faringitis), otok očnih kapaka, konjunktivitis. Komplikacije od strane respiratornog trakta su retke.
Većina ljudi ima blage do umerene simptome koji obično traju dve do četiri nedelje, nakon čega sledi potpuni oporavak, istakla je dr Jandrić Kočić.
Kako izgleda lečenje i koliko traje period inkubacije?
Simptomi MPOX-a se obično javljaju šest do 13 dana (najduže do 21 dan) nakon infekcije. Lečenje je simptomatsko i svode se na ublažavanje/otklanjanje simptoma a specifični lekovi protiv ove bolesti ne postoje.
Inficirane osobe su zarazne jedan dan pre izbijanja ospe pa do tri nedelje nakon početnih simptoma, ili dok se na svim lezijama na koži ne formiraju kraste, uz prestanak drugih simptoma. Tokom perioda inkubacije osoba nije zarazna.
Ko su najugroženiji pacijenti i kolika je stopa smrtnosti?
Težina bolesti je uglavnom blaga do umerena, osim kod osoba sa stečenim i/ili urođenim oslabljenim imunitetom (najčešće HIV pozitivne osobe).
Bolest izazvana kladom 1 je u proseku teža i smrtnost ide do 10% dok oboleli inficirani virusom koji pripada kladi 2 imaju lakšu kliničku sliku kod koje je smrtnost manja od 1%.
Velika većina obolelih je sa afričkog kontinenta, te zbog razvijenosti i dostupnosti zdravstvene službe podatke o smrtnosti treba uzeti sa rezervom.
Seksualni kontakt je bio najčeći, ali ne i jedini rizični faktor u epidemiji 2022 kao i u aktuelnoj epidemiji. Osobe koje su u bliskom kontaktu sa obolelim-ukućani, zdravstveni radnici, seksualni partneri su u riziku da obole takođe, posebno je naglasila dr Jasmina Jandrić Kočič.
Da li postoji vakcina protiv ovog virusa?
Vakcina protiv velikih boginja (originalna – prva generacija) pruža izvesnu zaštitu protiv MPOX. Vakcina nije više dostupna za opštu populaciju.
Novija vakcina, zasnovana na modifikovanom atenuiranom virusu vakcinije odobrena je ali je ograničene dostupnosti (daje se licima koja mogu biti izložena visokom riziku od zaražavanja, kao što su laboratorijski radnici, timovi za brzo reagovanje i zdravstveni radnici).
Da li u Srbiji trenutno ima obolelih?
Prema dostupnim podacima za zemlje EU/EEA, zaključno sa 8. avgustom 2024. godine, u 29 zemalja potvrđena su 22.662 slučaja MPOX
Nadzor nad MPOX u Republici Srbiji se sprovodi od 2022. godine, u skladu sa Stručno- metodološkim uputstvom za sprovođenje nadzora nad majmunskim boginjama, sa ciljem da se brzo identifikuju slučajevi, klasteri (grupisanje obolelih) i izvor infekcije kako bi se obezbedilo optimalno lečenje, izolacija slučajeva, identifikovanje kontakata i njihov nadzor, kao i u cilju primene mera za sprečavanja i suzbijanja infekcije.
U 2022. godini u Republici Srbiji su laboratorijski potvrđena 43 slučaja obolevanja od MPOX, od kojih je najveći broj registrovan u Beogradu.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije , od 01.01.2023. do 27.08.2024.godine, nije prijavljen nijedan slučaj MPOX u Srbiji.
Da li će biti nove globalne pandemije?
Svetska zdravstvena otrganzacija proglasila je MPOX javnozdravstvenom pretnjom od međunarodnog značaja, imajući u vidu situaciju u Dr Kongo i sve veći broj zemalja u kojima se registruju epidemije.
Jačanjem nadzora i omogućavanjem pristupa vakcinama i siromašnim zemljama, omogućuje se dobra kontrola bolesti. Za sada, prema procenama Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, rizik je nizak do umeren za stanovnike Evrope.
Kao epidemiolog, moram naglasiti da je potencijal za nove pandemije uvek moguć i u naučnoj zajednici postoje najave. Moguć je svakako scenario nove globalne pandemije, posebno u kontekstu novih virusa sa visokim stepenom prenosivosti i mogućnošću izazivanja teških zdravstvenih komplikacija, istakao je dr Goran Jovančić.
Izazovi na polju javnog poverenja u zdravstveni sistem mogu značajno otežati efikasnost ovih mera. Upravo je poverenje u zdravstvene institucije bilo kritično tokom pandemije. Fragmentacija informacija i širenje dezinformacija putem društvenih mreža dodatno komplikuju javno zdravlje i upravljanje krizom, kao i novinarska potreba za širenjem panike u svrhe senzacionalizma.
Virus iako nije izuzetno zarazan, može predstavljati pretnju
Primer majmunskih boginja, koji smo nedavno videli, pokazuje kako virus koji nije izuzetno zarazan ipak može predstavljati značajnu pretnju u populacijama sa niskim imunitetom, što zahteva budnost i odgovarajuće zdravstvene mere.
Majmunske boginje (Monkeypox), izazvane virusom koji pripada rodu Orthopoxvirus, prenose se direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, kožnim lezijama ili putem respiratornih kapljica.
Virus vreba i preko zaraženih životinja
Takođe je moguće zaraziti se preko zaraženih životinja, posebno primata i malih sisara. Iako ovaj virus nije toliko zarazan kao virusi koji se prenose vazdušnim putem, kao što je SARS-CoV-2, on ipak predstavlja značajan rizik u populacijama gde imunizacija protiv velikih boginja više nije široko rasprostranjena.
Klinički tok majmunskih boginja obično uključuje simptome kao što su groznica, glavobolja, mijalgija i limfadenopatija, nakon čega se javljaju karakteristični kožni osipi koji prolaze kroz različite faze (makule, papule, vezikule, pustule i na kraju kruste).
Bolest može biti bolna i dovesti do komplikacija kao što su sekundarne bakterijske infekcije, bronhopneumonija, septikemija i encefalitis.
Stopa mortaliteta varira između 1-10%, u zavisnosti od virusnog soja i dostupnosti zdravstvene nege.
Stoga, suočavanje sa novim pandemijama zahteva koordinisan odgovor, od brzog naučnog istraživanja do efikasne komunikacije sa javnošću, kako bismo smanjili rizike i zaštitili globalno zdravlje tvrdi epidemiolog Goran Jovančić za Kompas info.
