Светска здравствена организација је други пут у две године прогласила вандредну ситуацију због ширења мајмунских богиња, или научно говорећи вируса MPOX.
Поводом новонастале ситуације у свету и пре свега медијске помпе у вези овог проблема, редакција портала компасинфо.рс је разговарала са два епидемиолога и добила стручно мишљење и научно излагање од стране др Јасмине Јандрић Кочић са ЗЗЈЗ Сремска Митровица (епидемиологија) и др Горана Јованчића.
Где се прво појавио MPOX?
МPOX је обољење вирусне етиологије које припада зоонозама. До 2022. године болест је била позната под називом мајмунске богиње.
МPOX су први пут откривене 1958. године код мајмуна који су се користили за спровођење истраживања. Први случај оболевања код људи забележен је 1970. године код дечака у Заиру (данас ДР Конго).
Од тог времена, МPOX су постале ендемске у Демократској Републици Конго, а прошириле су се и на друге афричке земље, углавном у централној и западној Африци.
Прва епидемија ван Африке је регистрована 2003. године у Сједињеним Америчким Државама, а од 2018. године се бележе случајеви ове болести у више земаља Европе, Северне Америке и Аустралије, истакла је др Јасмина Јандрић Кочић за Компас инфо.
Шта представља вирус мајмунских богиња и колико је опасан?
Узрочник МPOX је вирус који припада породици Poxviridae, роду Orthopoxvirus којем припадају и вирус великих богиња (Variola major i Variola minor), крављих богиња и вакциније (Vaccinia).
Постоје две различите генетске кладе (скупине) вируса који узрокују МPOX, и то клада централне Африке (слив Конга) и клада западне Африке. Вируси кладе слива Конга су се показали заразнијим и изазивали су теже клиничке форме болести.
Како се преноси МPОX?
MPOX се може пренети директним контактом са зараженим особама (контактом са телесним течностима, лезијама на кожи или слузокожи), капљичним путем и индиректно (конзумирање недовољно термички обрађеног меса, преко контаминираних предмета или контаминиране одеће, постељине и сл).
Вирус доспева у организам кроз лезија на кожи, преко слузокоже (слузокоже усне дупље, грла, ока, интимне регије, слузокоже дебелог црева, очне), као и путем респираторног тракта.
Пренос са човека на човека је путем капљица из респираторног тракта обично захтева продужени контакт лицем у лице са оболелом особом. Пренос мајмунских богиња је могућ и преко плаценте са мајке на фетус или приликом блиског контакта током и након порођаја.
Преношење MPOX са животиња на човека може настати угризом или огреботинама заражених животиња или током активности као што су лов, хватање животиња у замке и слично.Према начину преношења, доминантан пут преношења је сексуални контакт (83,8%).
У Афричком региону начини преноса укључују и интерхумани пренос другим механизмима осим сексуалног контакта, затим блиске контакте и изложеност оболелим животињама, нагласила је др Јандрић Кочић за портал компасинфо.рс.
Koји су симптоми болести?
Симптоми MPOX укључују неспецифичне симптоме као што су повишена температура, јасно ограничен осип на кожи и лезије на слузокожи, болове у леђима и мишићима. Осип се може проширити по целом телу у року од три дана од појаве почетних симптома.
Тегобе почињу повишеном темературом, језом, главобољом, боловима у мишићима и леђима, исцрпљеношћу, може се јавити кашаљ и бол у грлу. Главна разлика између симптома MPOX и великих богиња је у томе што мајмунске богиње изазивају отицање лимфних чворова (лимфаденопатија).
Лимфни чворови могу бити увећани на врату, пазуху или препонама и јављају се на обе стране тела или само на једној. У периоду од једног до три дана (понекад и дуже) након појаве грознице, пацијент развија осип, који најчешће почиње на лицу (95% случајева), а затим се шири на екстремитете (дланови и табани су захваћени у 70% случајева) и друге делове тела (укључујући ислузокожу уста, грла, гениталије, ока, рожњачу).
Осипни стадијум се завршава крастама, које на крају отпадну са или без ожиљка и пигментације.
Како се успоставља дијагноза?
При постављању дијагнозе болести морају се узети у обзир и друге болести праћене оспом, као што су варичела (овчије богиње), морбили (мале богиње), бактеријске инфекције коже, шуга, сифилис…
Компликације укључују упалу мозга (енцефалитис), тешку дехидратацију као последицу повраћања и дијареје или отежаног пијења због лезија у устима, упалу крајника (тонзилитис), упалу грла (фарингитис), оток очних капака, конјунктивитис. Компликације од стране респираторног тракта су ретке.
Већина људи има благе до умерене симптоме који обично трају две до четири недеље, након чега следи потпуни опоравак, истакла је др Јандрић Кочић.
Како изгледа лечење и колико траје период инкубације?
Симптоми MPOX-а се обично јављају шест до 13 дана (најдуже до 21 дан) након инфекције. Лечење је симптоматско и своде се на ублажавање/отклањање симптома а специфични лекови против ове болести не постоје.
Инфициране особе су заразне један дан пре избијања оспе па до три недеље након почетних симптома, или док се на свим лезијама на кожи не формирају красте, уз престанак других симптома. Током периода инкубације особа није заразна.
Ко су најугроженији пацијенти и колика је стопа смртности?
Тежина болести је углавном блага до умерена, осим код особа са стеченим и/или урођеним ослабљеним имунитетом (најчешће ХИВ позитивне особе).
Болест изазвана кладом 1 је у просеку тежа и смртност иде до 10% док оболели инфицирани вирусом који припада клади 2 имају лакшу клиничку слику код које је смртност мања од 1%.
Велика већина оболелих је са афричког континента, те због развијености и доступности здравствене службе податке о смртности треба узети са резервом.
Сексуални контакт је био најчећи, али не и једини ризични фактор у епидемији 2022 као и у актуелној епидемији. Особе које су у блиском контакту са оболелим-укућани, здравствени радници, сексуални партнери су у ризику да оболе такође, посебно је нагласила др Јасмина Јандрић Кочич.
Да ли постоји вакцина против овог вируса?
Вакцина против великих богиња (оригинална – прва генерација) пружа извесну заштиту против MPOX. Вакцина није више доступна за општу популацију.
Новија вакцина, заснована на модификованом атенуираном вирусу вакциније одобрена је али је ограничене доступности (даје се лицима која могу бити изложена високом ризику од заражавања, као што су лабораторијски радници, тимови за брзо реаговање и здравствени радници).
Да ли у Србији тренутно има оболелих?
Према доступним подацима за земље ЕУ/ЕЕА, закључно са 8. августом 2024. године, у 29 земаља потврђена су 22.662 случаја МPОX
Надзор над МПОX у Републици Србији се спроводи од 2022. године, у складу са Стручно- методолошким упутством за спровођење надзора над мајмунским богињама, са циљем да се брзо идентификују случајеви, кластери (груписање оболелих) и извор инфекције како би се обезбедило оптимално лечење, изолација случајева, идентификовање контаката и њихов надзор, као и у циљу примене мера за спречавања и сузбијања инфекције.
У 2022. години у Републици Србији су лабораторијски потврђена 43 случаја оболевања од МPОX, од којих је највећи број регистрован у Београду.
Према подацима Института за јавно здравље Србије , од 01.01.2023. до 27.08.2024.године, није пријављен ниједан случај МPОX у Србији.
Да ли ће бити нове глобалне пандемије?
Светска здравствена отрганзација прогласила је МPОX јавноздравственом претњом од међународног значаја, имајући у виду ситуацију у Др Конго и све већи број земаља у којима се региструју епидемије.
Јачањем надзора и омогућавањем приступа вакцинама и сиромашним земљама, омогућује се добра контрола болести. За сада, према проценама Европског центра за контролу и превенцију болести, ризик је низак до умерен за становнике Европе.
Као епидемиолог, морам нагласити да је потенцијал за нове пандемије увек могућ и у научној заједници постоје најаве. Могућ је свакако сценарио нове глобалне пандемије, посебно у контексту нових вируса са високим степеном преносивости и могућношћу изазивања тешких здравствених компликација, истакао је др Горан Јованчић.
Изазови на пољу јавног поверења у здравствени систем могу значајно отежати ефикасност ових мера. Управо је поверење у здравствене институције било критично током пандемије. Фрагментација информација и ширење дезинформација путем друштвених мрежа додатно компликују јавно здравље и управљање кризом, као и новинарска потреба за ширењем панике у сврхе сензационализма.
Вирус иако није изузетно заразан, може представљати претњу
Пример мајмунских богиња, који смо недавно видели, показује како вирус који није изузетно заразан ипак може представљати значајну претњу у популацијама са ниским имунитетом, што захтева будност и одговарајуће здравствене мере.
Мајмунске богиње (Monkeypox), изазване вирусом који припада роду Orthopoxvirus, преносе се директним контактом са телесним течностима заражене особе, кожним лезијама или путем респираторних капљица.
Вирус вреба и преко заражених животиња
Такође је могуће заразити се преко заражених животиња, посебно примата и малих сисара. Иако овај вирус није толико заразан као вируси који се преносе ваздушним путем, као што је SARS-CoV-2, он ипак представља значајан ризик у популацијама где имунизација против великих богиња више није широко распрострањена.
Клинички ток мајмунских богиња обично укључује симптоме као што су грозница, главобоља, мијалгија и лимфаденопатија, након чега се јављају карактеристични кожни осипи који пролазе кроз различите фазе (макуле, папуле, везикуле, пустуле и на крају крусте).
Болест може бити болна и довести до компликација као што су секундарне бактеријске инфекције, бронхопнеумонија, септикемија и енцефалитис.
Стопа морталитета варира између 1-10%, у зависности од вирусног соја и доступности здравствене неге.
Стога, суочавање са новим пандемијама захтева координисан одговор, од брзог научног истраживања до ефикасне комуникације са јавношћу, како бисмо смањили ризике и заштитили глобално здравље тврди епидемиолог Горан Јованчић за Компас инфо.
