Kada je tokom govora u Ujedinjenim nacijama izraelski premijer Benjamin Netanjahu predstavio dve mape zemalja Bliskog istoka koje smatra ‘blagoslovenim’ i ‘prokletim’, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio se da Beograd ima prijateljske odnose i sa Izraelom i sa njegovim zakletim neprijateljem Iranom.
Srbija, kao pravna naslednica Jugoslavije, često je nastavljala diplomatske odnose iz vremena komunističkih vlasti.
I danas blisko sarađuje i sa pojedinim zemljama sa Netanjahuove zelene mape gde su oni koji imaju mirovni sporazum sa Izraelom ili su u pregovorima da normalizuju odnose – Egipat, Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Bahrein i Jordan.
Ali Beograd ima prijatelje i na izraelskoj crnoj mapi, na kojoj su Iran i njegovi saveznici Sirija, Irak, Jemen i Liban.
U zamršenim političko-vojnim previranjima na Bliskom istoku uključeno je bar tuce zemalja, a promena režima u Siriji dodatno je zakompilikovala međunarodne odnose.
Kakvi su odnosi Srbije sa ovim zemljama danas?
Bliski istok je pojam koji se različito tumači: enciklopedija Britanika ubraja i zemlje arapskog poluostrva Kuvajt, Bahrein, Oman, kao i Libiju i Sudan u Africi, ali one nisu direktno uključene u aktuelne sukobe.
Izrael
Kroz višedecenijske napetosti između Izraela i Palestinaca, zvanični Beograd je više puta menjao kurs.
Po završetku Drugog svetskog rata, socijalistička Jugoslavija, sa čije je teritorije više od 70.000 Jevreja stradalo u Holokaustu, podržala je među prvima osnivanje Izraela 1947. godine.
Međutim, odnosi s Izraelom su prekinuti 1967. zbog „sprovođenja agresije prema arapskim zemljama“. Zvanično su obnovljeni 1991, u osvit raspada Jugoslavije. Danas su odnosi „jači nego ikad“, ocenio je Netanjahu posle susreta s Vučićem u Njujorku.
Srbija je ove godine izvezla oružje vredno 23 miliona evra Izraelu, pokazalo je istraživanje Balkanske istraživačke mreže i izraelskog lista Harec.
Ukupna trgovinska razmena 2023. iznosila je 112 miliona evra – Srbija je izvezla robu vrednu 75 miliona, najviše cigarete, a uvezla duplo manje, robe vredne oko 36 miliona.
Izazovni period u skorijim odnosima Beograda i Tel Aviva bio je 2020.
Vašingtonskim sporazumom Beograda i Prištine, potpisanim u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, predviđeno je da Izrael prizna Kosovo, a Srbija prebaci amabasadu u Jerusalim, ali se ovo drugo nije desilo.
Jerusalim, grad pod kontrolom Izraela, jedno je spornih pitanja u izraelsko-palestinskom sukobu.
Dok Izrael smatra da je čitav Jerusalim glavni grad zemlje, Palestinci proglašavaju istočni deo za prestonicu buduće palestinske države.
Izrael je 13 godina odbijao da prizna kosovsku nezavisnost, verujući da bi ta odluka dala argument Palestincima u zahtevima za priznanje države.
Palestinske teritorije
U periodu udaljavanja od Izraela, Beograd se posle 1967. približio Palestini, članici Pokreta nesvrstanih zemalja, čiji je Jugoslavija bila jedan od osnivača.
SFRJ je priznala državu Palestinu i uspostavila diplomatske odnose 1989, čak i pre mnogih arapskih zemalja.
Palestina nije priznala Kosovo.
Trgovina se danas zasniva isključivo na izvozu robe iz Srbije – tokom 2023. vredne 783.000 evra. Najviše se izvoze papirne i kartonske kese i fišeci, kao i drvo bukve.
Iako se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova navodi da se „savremeni odnosi zasnivaju na tradicionalnom prijateljstvu“, Srbija je bila uzdržana kada se u Generalnoj skupštini UN glasalo za rezoluciju kojom se zahteva da Izrael povuče trupe i okonča „nezakonito prisustvo“ u Pojasu Gaze i na okupiranoj Zapadnoj obali.
Usledila je odmazda Izraela i kopnena ofanziva na uski primorski pojas Gaze u kojoj je do sada poginulo blizu 45.000 Palestinaca, prema palestinskim izvorima pod upravom Hamasa.
Sirija
Moderna Sirija je stekla nezavisnost od Francuske 1946. godine, da bi se potom suočila sa dvodecenijskom političkom nestabilnošću i brojnim vojnim udarima i pokušajima puča.General Hafez al-Asad preuzeo je vlast 1970. i uspostavio represivni politički sistem.
Posle njegove smrti 2000, nasledio ga je sin, Bašar al-Asad, čiji je režim pao 8. decembra, posle 12-dnevnog napada pobunjenika.
Pre više od decenije počele su demonstracije protiv predsednika Asada, koje su prerasle u građanski rat. U sukobu je stradalo više od pola miliona ljudi, razoreni su čitavi gradovi, a u borbe su uvučene i druge zemlje.
I Siriji žive različite etničke i verske grupe, poput Kurda, Jermena, Asiraca, hrišćana, Druza i muslimana.
Možda je to razlog što Sirija nije priznala Kosovo, ali je politički dijalog sa Srbijom u zastoju.
Sirija je decenijama bila partner Jugoslavije u okviru Pokreta nesvrstanih, a diplomatski odnosi sa Damaskom uspostavljeni su 1946. Ipak, ekonomski odnosi su zaostajali. Većina ukupne spoljnotrgovinske razmene 2023. od 31 milion evra, činio je uvoz Srbije (29 miliona), ubedljivo najviše kalcijum fosfata i fosfatne krede.
Izrael je bombardovao nekoliko gradova u Siriji u septembru kada je ubijeno najmanje 16 ljudi. Navodni cilj napada je bio veliki vojni istraživački centar za proizvodnju hemijskog oružja.
Sirija je saveznik Irana i neprijatelj Izraela u aktuelnom sukobu, a od 1967. je dom stotina hiljada palestinskih izbeglica. I posle pada Asada, izraelski avioni gađali su desetine meta u Damasku.
Netanjahu je naredio vojsci da „preuzme kontrolu“ nad tampon zonom na Golanskoj visoravni, koja je pod okupacijom Izraela i Sirije.
On je rekao da je sporazum o prekidu borbi sa Sirijom, kojim je 1974. godine uspostavljena demilitarizovana zona, „propao“.
Izrael je zauzeo Golan od Sirije u završnim fazama Šestodnevnog rata iz 1967. godine i jednostrano ga anektirao 1981. godine.
Međunarodna zajednica nije priznala taj potez, sem Amerike 2019. godine.
Liban
U sukobe Izraela i Palestinaca uključena je i proiranska šiitska partija Hezbolah iz Libana, na strani Hamasa.
Šiiti i suniti, dve struje u islamu, saglasne su oko osnovnih principa, poput vere u jednog boga, važnost proroka i Kuran, ali se razilaze oko pitanja naslednika proroka Muhameda.
U sastavu Hezbolaha, na arapskom Božje partije, deluje i jedna od najsnažnijih vojnih formacija u državi i njihove trupe razmenjuju vatru sa Izraelom.
Izrael je započeo napade na uporišta Hezbolaha u glavnom gradu Bejrutu, započevši potom i kopnenu ofanzivu.
Krajem novembra 2024, objavljeno je primirje između Izraela i Hezbolaha.
Ova mala mediteranska zemlja koju okružuju Izrael i Sirija tradicionalno je trgovinsko čvorište Bliskog istoka, mada je iskusila i razarajući građanski rat od 1975. do 1990. godine.
I sa Libanom se međudržavna trgovina – ukupno 13 miliona evra tokom 2023. – zasniva na izvozu Srbije, a najviše se prodaju duvan, cigarete i hemijska vata.
Odnosi Libana i Srbije su prijateljski još iz perioda Pokreta nesvrstanih, mada se Beograd Vašingtonskim sporazumom obavezao da će Hezbolah proglasiti terorističkom organizacijom.
Iran
Diplomatski odnosi Jugoslavije i Irana uspostavljeni su još 1937, a dostigli su vrhunac za vreme vladavine Josipa Broza i šaha Reze Pahlavija, koji su bili i prijatelji.
Dok je šah sprovodio proces modernizacije i vesternizacije, posle Islamske revolucije 1979. i dolaska na vlast šiitskog ajatolaha Homeinija, došlo je do zahlađenja odnosa sa Jugoslavijom.Poslednjih decenija su se odnosi popravili, a Beograd je zadovoljan „principijelnim stavom Irana da ne priznaje nezavisnost Kosova“.
Kada se Vučić u Njujorku sastao sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom zahvalio se na „doslednoj i nepokolebljivoj poziciji koja govori o prijateljskim odnosima naših naroda“.
Taj odnos Beograd neguje držanjem po strani u međunarodnim organizacijama kada se osuđuje režim u Teheranu.
„Iran je prijateljska zemlja, mi se nećemo pridružiti sankcijama, (zbog razvijanja nuklearnog programa) raznim rezolucijama i deklaracijama kojima se osuđuje Iran“, govorio je Ivica Dačić dok je do skoro bio šef srpske diplomatije.
Spoljnotrgovinska razmena sa Iranom je u 2023. godini dostigla 45 miliona evra, ali Srbija mnogo više uvozi (40 miliona), najviše polistiren materijal koji se koristi za izolaciju, kao i turbomlazne motore.
Zbog bogate istorije i kulture, kao naslednik moćnog Persijskog carstva, Iran je i danas važan igrač na Bliskom istoku, sa posebnim jezikom.
U trenutnim sukobima, Iran je dva puta direktno raketama napao Izrael, a sve vreme predvodi takozvanu Osovinu otpora podržavajući i finansijski i vojno Hamas i Hezbolah.
Saudijska Arabija
Iranski regionalni rival je Saudijska Arabija, a deli ih Persijski zaliv. Moćna kraljevina je izgradila poseban status u arapskom svetu, posebno jer su na njenoj teritoriji muslimanski sveti gradovi Meka i Medina, a ne škodi ni činjenica da je zemlja jedan od najvećih proizvođača nafte u svetu.
U njoj se poštuje puritanska verzija sunitskog islama – vehbizam, koji podrazumeva oštro kažnjavanje prestupnika, nekad i javnim odsecanje glave, i vrlo ograničena ženska prava.
Ipak, pošto su glavni kupci nafte na Zapadu, Saudijska Arabija je već decenijama glavni američki saveznik na Bliskom istoku.
Bilateralni politički odnosi Srbije i Saudijske Arabije su dobri, ali nisu u skladu sa mogućnostima, navodi Ministarstvo spoljnih poslova.
Diplomatski odnosi su uspostavljeni 2013. godine, a nekadašnji beogradski muftija Muhamed Jusufspahić postao je prvi amabasador Srbije u toj zemlji.
Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje je dostigla oko 90 miliona evra 2023, a Srbija najviše izvozi jabuke i pokrivače podova, poput laminata.
U aktuelnom ratu, Izrael i Saudijska Arabija imaju zajedničkog neprijatelja, Iran.
Iako je Rijad zvanično objavio da neće uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom dok ne bude osnovana palestinska država, Netanjahu je zemlju uvrstio na pozitivnu zelenu mapu.
Ovu relativno mladu arapsku državu okružuju Saudijska Arabija i Oman, a izlazi na Crveno more.
Duže od decenije traju sukobi u kojima je život izgubilo 150.000 ljudi, a 23 miliona – tri četvrtine stanovništva – pogođeno je krizom. Sukob je počeo kao građanski rat, ali su ga dodatno raspirile suparničke grupe u okolnim zemljama koje podržavaju različite strane.
Suni u Saudijskoj Arabiji podržavaju međunarodno priznatu vlast u Jemenu.
Šiiti u Iranu daju podršku Hutima, čiji je zvanični naziv Ansar Alah (Božji pomoćnici).
U septembru 2014. godine Huti su zauzeli jemensku prestonicu Sanu i svrgli zvaničnu vladu.
Narednog proleća, intervenisala je koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, uz podršku zapadnih zemalja, kako bi svrgnutu vladu vratila na vlast.
Od tada su zabeležene hiljade vazdušnih napada, ali Huti i dalje prestonicu drže pod kontrolom, a učestvuju i u sukobima u Izraelu.
Huti su stali uz palestinski Hamas, napadajući brodove u Crvenom moru u znak odmazde, a nedavno im je Izrael uzvratio jakim vazdušnim napadima.
Politički odnosi Srbije i Jemena skoro da ne postoje.
Potencijali za razvoj postoje, ali su, za sada, neiskorišćeni zbog „kompleksne i nepovoljne sveukupne situacije u Jemenu“, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Izvoz je u 2023. iznosio 1,9 milion evra – Srbija je najviše prodavala pokrivače podova i vafle, obladne i đubriva.
Iz zemlje koja je iskusila jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu, Srbija je uvezla robu zanemarljive vrednosti 3.400 evra – najviše kafu.
Egipat
Egipat se graniči sa Pojasom Gaze i kontroliše granični prelaz Rafa.
Iako izgleda kao da sarađuje sa drugim zemljama u pregovorima da se ponovo otvori granica za humanitarnu pomoć, vlada u Kairu je zabrinuta zbog potencijalnog egzodusa Palestinaca u Sinaj i malo je verovatno da će pružiti praktičnu pomoć.
Sa Srbijom Egipat ima tradicionalno prijateljske odnose, uspostavljene još 1908. godine.
Beograd i Kairo su bili osnivači i stubovi Pokreta nesvrstanih zemalja, ali je tokom raspada Jugoslavije i ratova došlo do udaljavanja.
Kada je 2022. posle 35 godina u Srbiju stigao predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi, posetu su obeležili osmesi, orden i mnoštvo srdačnih poruka.
Egipat je jedno od omiljenih odredišta turista iz Srbije, a spoljnotrgovinska razmena dve zemlje je prošle godine iznosila oko 81 milion evra.
Srbija najviše izvozi duvan i cigarete, a uvozi egipatski prirodni kalcijum fosfat, jagode bez šećera i so.
Katar
Jedna od najbogatijih država u regionu koristi novac od velikih rezervi gasa za globalno ambiciozne projekte, poput Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. Katar je prva arapska i muslimanska zemlja domaćin ovom takmičenju.
Globalna medijska mreža Al Džazira u vlasništvu je Katara, koji podržava palestinsku frakciju Hamasa u Gazi i islamističke grupe u Egiptu i Siriji.
Saudijska Arabija je 2017. pokušala da izoluje ovu zemlju, navodno da bi je primorala da odustane od podrške radikalnim i islamističkim grupama.
Iako poriče da podržava terorizam, Katar je omogućio liderima Hamasa da borave u Dohi od 2012. godine, kada su morali da napuste Damask zbog građanskog rata u Siriji.
I Ismail Hanijeh, nedavno ubijeni lider Hamasa, živeo je u Dohi, baš kao i talibanski lideri sve dok nisu povratili kontrolu nad Avganistanom 2021. godine.
Ovaj emirat je tako postao ključni igrač u pregovorima sa grupama koje zapadne sile smatraju teroristima i imale bi problema da pregovaraju direktno, zbog zakona i javnog mnjenja.
Ulogu posrednika između Hamasa i Izraela, ranije tradicionalno rezervisanu za Egipat, preuzeo je Katar, prostor sa najvećim američkim vojnim prisustvom na Bliskom istoku.
Tokom godina je iz ove zemlje odlazila milijarde dolara vredna humanitarna pomoć Palestincima da bi se ublažila posledice izraelske blokade Gaze.
Novac od nafte i gasa ulaže se u državu blagostanja, te su mnoge usluge stanovništvu besplatne ili subvencionisane, ali organizacije za ljudska prava često kritikuju Katar za loše ophođenje prema stranim radnicima.
Srbija je uspostavila sa diplomatske odnose sa Katarom 1989, ali je i danas ekonomska saradnja vrlo skromna.
Spoljno trgovinska razmena je oko 15 miliona evra, a Srbija najviše izvozi gorivo za mlazne motore i jabuke.
Jordan
Mala arapska država koju okružuju skoro sve strane u sukobu – na zapadu Izrael i Zapadna obala kojom upravljaju Palestinci, na severu Sirija, a na istoku Irak i Saudijska Arabija, smatra se još jednim važnim američkim saveznikom.
Od 11 miliona stanovnika Jordana, dva miliona su palestinske izbeglice i 1,4 milion Sirijaca.
Politički odnosi Srbije i kraljevine Jordan su dobri, a uspostavljeni su 1951.
Postoji obostrani interes za vojnu i policijsku saradnju Beograda i Amana, kao i u oblasti saobraćaja, navodi MSP. Tokom 2023. godine izvoz Srbije iznosio je 4,2 miliona evra – najviše suncokretovo ulje, creva za kobasice i gume, a uvezena je roba od 2,2 miliona evra.
Turska
Predsednici Srbije i Turske redovno se sastaju, a tokom poslednje posete Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu, najavljeno je da će jačati i vojna saradnja dve zemlje.
Srbija je Turskoj izvezla „ogroman broj granata“, rekao je Aleksandar Vučić u oktobru. Turski predsednik, kojem je ovo bila treća poseta Srbiji u poslednjih pet godina, odnose dve zemlje okarakterisao je kao „zlatno doba“.
U Srbiji radi 895 turskih firmi i spoljno trgovinska razmena je 2,2 milijarde evra – uvozi se roba vredna pola milijarde, a izvoz je čak 1,7 milijardi evra.
Turska je u maju obustavila svu trgovinu sa Izraelom – vrednu sedam milijardi dolara – zbog ofanzive na Gazu, navodeći da se „humanitarna tragedija pogoršava“.
Iako je bila prva većinsko muslimanska zemlja koja je 1949. godine priznala Izrael. odnosi su se tokom decenija drastično menjali.
Danas Erdogan sve žustrije kritikuje Izrael, a Netanjahua je više puta uporedio sa Adolfom Hitlerom, Benitom Musolinijem i Josifom Staljinom, nazvavši ga „kasapinom Gaze“.
Netanjahu je odgovorio da je Erdogan poslednji čovek koji Izraelu može da drži „lekcije o moralu“, jer „podržava masovna ubistva i silovanja koje sprovodi Hamas, a negira genocid nad Jermenima i masakre nad Kurdima (nacionalnim manjinama) u sopstvenoj zemlji.“
Irak
Beograd i Bagdad su uspostavili diplomatske odnose 1958. godine. Srbija danas posebno ceni što Irak nije priznao Kosovo, verovatno zbog domaćih prilika.
Irak, mesto nastanka nekih od najranijih poznatih civilizacija, bojno je polje još od svrgavanja Sadama Huseina 2003. godine, a prethodno su zemlju iscrpele dugogodišnje sankcije.
Vlade uglavnom predvođene šiitima se poslednje dve decenije bore sa brojnim pobunjeničkim grupama, poput ekstremističke Islamske države koja je na vrhuncu moći kontrolisala najveći deo Sirije i Iraka.
Nestabilnost i kriza sprečavaju da se obnovi privreda, iako Irak ima druge najveće rezerve sirove nafte na svetu.
Mada je misija zapadnih sila u Iraku formalno završena 2021. u zemlji je ostalo 2.500 američkih vojnika za borbu protiv Islamske države. Pobunjeničke grupe u Iraku deo su takozvane Osovine otpora Izraealu koju podržava Iran.
Srbija uvozi značajne količine nafte iz Iraka – u vrednosti od 790 miliona evra, a najviše izvozi vojnu robu, vrednu 1,3 miliona evra.
Avganistan
Privreda i infrastruktura ove zemlje su u rasulu, a brojni stanovnici su izbegli tokom hroničnih, višedecenijskih sukoba.
Desetine hiljada Avganistanaca prešle su takozvanom Balkanskom rutom preko Srbije, bežeći od sukoba i nemaštine.
Ovom planinskom zemljom bez izlaza na more upravljaju Talibani, koji su nametnuli strogu islamsku vladavinu posle razornog građanskog rata.
Talibani su se pojavili tokom otpora sovjetskoj okupaciji krajem 1980-ih , kada i Al Kaida, teroristička organizacija koja je izvela napad na Ameriku 11. septembra 2001.
Sa vlasti su zbačeni 2001, invazijom koju su predvodile SAD posle ovog napada.
Kada su američke snage napustile Avganistan 2021. Talibani su se vratili i preuzeli skoro celu zemlju, mada se i dalje sukobljavaju sa preostalim ćelijama Islamske države u pojedinim oblastima.
Sa državom koja je godinama važila za najvećeg svetskog proizvođača opijuma Srbija ima slabo razvijenu trgovinu, iako su diplomatski odnosi Beograda i Kabula uspostavljeni 1954. Tokom 2023. ukupno je iznosila 488.000 evra
Srbija mnogo više izvozi, i to tegljače za prikolice i dizel kamione.
UAE
Ova zalivska zemlja je tokom 20. veka prerasla u jedan od najvažnijih ekonomskih centara Bliskog istoka.
Pre nego što su otkrivena nalazišta nafte 1950-ih, privreda je zavisila od ribolova i industrije bisera. Početak izvoza nafte 1962. godine pratio je privredni i društveni procvat.
Emirati su, i pored konzervativnog pristupa Kuranu, jedna od najliberalnijih zemalja u Zalivu, otvorena prema drugim kulturama i verama.
Poslednjih decenija su postali regionalno trgovinsko i turističko središte, a njihove firme ulažu širom sveta.
Sa Federacijom sedam emirata – Abu Dabi, Dubai, Šardža, Ras ul Hajma, Fudžejra, Adžman i Um al Kuvain – Srbija je uspostavila diplomatske odnose 2007. godine.
U suretima predsednika Vučića sa šeikom Muhamedom bin Zajedom Al Nahjanom, koga naziva „prijateljem“, retko se pominje da su Emirati među prvima u arapskom svetu priznali Kosovo.
Firme iz Emirata ulažu u Srbiju
Uprkos tome, firmama iz Emirata širom su otvorena vrata srpske privrede. Etihad je kupio akcije srpske nacionalne aviokompanije i nastala je ER Srbija. Igl Hils je investitor ambicioznog i kontroverznog projekta čitavog stambenog naselja Beograd na vodi.
Firme iz UAE privatizovale su javna preduzeća poput Luke Novi Sad i Privrednog kombinata Beograd (PKB)
Dve zemlje sarađuju i vojno, pa je Srbija 2023. u ovu zemlju izvezla 111 miliona evra robe, od čega je 25 miliona bila vojna – municija i oružje.
Iako ne učestvuju direktno u sukobima na Bliskom istoku, Emirati finansiraju politički motivisane atentate u Jemenu, pokazala je BBC istraga.
UAE su regrutovali bivše članove Al Kaide da se bore protiv Huta, iako su protiv njih, kao i Islamske države i sličnih ekstremističkih grupa.
Vlada UAE negirala je navode BBC istrage da je izvršavala atentate na osobe koje nisu imale veze sa terorizmom, ocenivši ih „lažnim i bez osnova“.
U vreme prvog Trampovog mandata, Izrael i UAE su 2020. postigli dogovor o normalizaciji odnosa, čime su Emirati kupili ulaznicu za Netanjahuovu zelenu mapu saradničkih zemalja.
