Najbolji igrač NBA lige još jednom na svoj način pokazuje da je košarka, zapravo, samo igra.
Kako drugačije objasniti potez Nikole Jokića, kojim je doneo pobedu Denveru nad Golden Stejtom? Ne može se uraditi nešto nalik tome – na takav lagan i nenametljiv način, ukoliko se ona posmatra drugačije.
Čovek od 211 centimetara, dribla loptu po parketu, šutira sa gotovo pola terena – a to radi kao da je na trenintu ili na basketu u kraju – i pogađa uz zvuk sirene za pobedu nad „Ratnicima“.
Stef Kari (a svi znaju odakle i kako šutira ovaj momak) koji je poput Jokića menjao postulate košarke, gledao je u čudu momka iz Sombora kako sa nestvarnom lakoćom radi ono što je on patentirao.
Naravno, nit’ je Jokić prvi put pogodio za pobedu, nit’ je prvi koji je pogodio sa ovog mesta, ali je i ovim potezom ispisao istoriju (onu nezvaničnu) – stavivši se rame uz rame sa najvećim imenima sporta, čija se izrežirana dela čuvaju u bogatom trezoru NBA lige.
„Njegovo leteće visočanstvo“
Najviše ovakvih šuteva je pogodio najbolji i najveći košarkaš u istoriji – Majkl Džordan.
On je devet puta u NBA karijeri odlučio meč košem u poslednjim trenucima, a svakako je najpoznatiji onaj protiv Klivlenda 1989. godine, koji se jednostavno naziva: „Šut“.
Čikago je igrao sa favorizovanim Klivlendom u prvom kolu plej-ofa, a veliko iznenađenje je bilo što se uopšte igrao peti meč.
Kavsi su imali prednost u odlučujućem meču – 100:99, tri sekunde pre kraja.
A onda je Džordan uzeo loptu u ruke i poleteo ka besmrtnosti.
Čikago je ispao te sezone od Detroita u finalu Istoka, ali Džordan nije rekao svoju poslednju reč.
Nešto veoma slično, sada sa drugačijim završetkom, Džordan je uradio protiv Jute, kada je vodio Bulse do treće uzastopne titule 1998. godine.
Šesta utakmica finalne serije, Bulsi su igrali za titulu, Džezeri za sedmi meč.
Juta je imala poen prednosti, ali to ne znači ništa kada naspram sebe imate „njegovo leteće visočanstvo“, na vrhuncu moći.
Džordan je driblingom izbacio Brajona Rasela, a onda pogodio sa distance, što je Bulsima donelo titulu, Džordanovu poslednju u karijeri.
Lenardov ples po obruču
Ako su tih godina u Čikagu bili naviknuti na uspehe i titule, to nikako nije bio slučaj u Torontu.
Reptorsi su do prve titule u istoriji došli 2019. godine.
Istorija ne bi bila ispisana u ovom kanadskom gradu da nije bilo Kavaja Lenarda i čudesne polufinalne serije Istoka.
Igrao se sedmi meč između Toronta i Filadelfije.
Manje od pet sekundi na semaforu, a rezultat je 90:90.
Mark Gasol je ubacio loptu iz auta, a Lenard sa njom otrčao u suprotan ćošak, šutirao iz teške pozicije, preko ruke Džoela Embida.
Lopta je nekoliko puta odskočila od obruč, pre nego što je rešila da prođe kroz mrežicu.
Reptorsi su potom pobedili Milvoki sa 4:2 u finalu Istoka, a zatim istim rezultatom, u velikom finalu NBA lige, Golden Stejt.
„Najveća utakmica ikada odigrana“
U finalu NBA lige 1976. godine sastali su se Boston i Finiks.
Peti meč finalne serije ostao je upamćen kao „najveća utakmica ikada odigrana“ – obavijen dramom, kontroverzom i neverovatnim uzbuđenjima.
Meč je završen nakon tri produžetka, pobedom Bostona 128:126.
Završetak drugog produžetka je bio poput trilera – Džon Havliček je postigao koš od tablu za vođstvo 111:110, pa se gotovo čitava hala sjatila na parket da proslavi pobedu, a igrači su, u toj gunguli, napustili teren.
Kada se gužva raščistila, sudije su rekle da ima još sekund da se odigra, pa su se igrači vratili, ni ne sluteći kakva drama tek sledi.
Sekund na semaforu nije davao nadu, ali je proradila košarkaška inteligencija – Finiks je tražio tajm-aut (koji nije imao), zbog čega je dobio tehničku grešku.
Boston je iskoristio bacanje za 112:110, ali je Finiks ovim potezom dobio priliku da krene sa sredine terena, a ne od svog koša.
Gar Herd je pogodio i istog trenutka promenio raspoloženje u Masačusetsu.
Ipak, Seltiksi su na kraju dobili meč u trećem produžetku, a zatim i finalnu seriju, ali će ovih nekoliko sekundi zauvek ostati upamćeni kao najzanimljiviji momenti „najbolje utakmice ikad odigrane“.
Robert Ori raspršio „srpske snove“
Zlatno doba NBA lige, bar kada se priča o ovom podneblju. To su bile godine kada su se usred noći u Srbiji pratili Sakramento kingsi, za koje su tada igrali Vlade Divac i Peđa Stojaković.
Generacija Kingsa koja je bila najbliža tituli, zaustavljena je od Los Anđeles lejkersa u finalu Zapada.
Lejkerse su predvodili „crna mamba“, Kobi Brajant; i najdominantniji igrač svih vremena – Šakil O’Nil.
Ali ove godine, ključnu ulogu u pohodu na titulu, imao je neočekivano, Robert Ori.
Kingsi su vodili 2:1, a u četvrtoj utakmici imali čak 24 poena prednosti.
Čudesno su se Lejkersi vratili u igru, a onda još neverovatnije došli do pobede.
Kingsi su vodili 99:97, a Lejkersi su odlučili da idu na produžetke. Brajant se probio do koša, ali je promašio poalganje. Loptu je uhvatio Šek, ali nije ni on uspeo da ubaci loptu u obruč.
Kada je „plan A“ propao, a onda i improvizovani „plan B“, na scenu stupio heroj iz senke.
Divac je izbacio loptu, ali je ona otišla pravo u ruke Roberta Orija, koji je pogodio trojku za pobedu.
Lejkersi su prelomili seriju i plasirali se u veliko finale, gde su „počistili“ Nju Džersi i došli do treće uzastopne titule.
Kobi „kopirao“ Džordana
A kada se već spominju Lejkersi, ne bi bilo pravedno pričati o njima, a da, barem u jednoj epizodi, glavnu ulogu ne igra Kobi.
Pogotovo zbog toga što je Kobi drugi po broju pogođenih šuteva za pobedu – ima ih osam, samo jedan manje od Majkla Džordana.
U prvoj rundi plej-ofa 2006. godine, Lejkersi su se sastali sa Finiksom.
U četvroj utakmici je bilo dramatično, pošto je Finiks vodio 98:97.
Šest sekundi pre kraja, Kobi je preuzeo odgovornost, pa – vrlo slično Džordanu – pogodio za pobedu.
