Најбољи играч НБА лиге још једном на свој начин показује да је кошарка, заправо, само игра.
Како другачије објаснити потез Николе Јокића, којим је донео победу Денверу над Голден Стејтом? Не може се урадити нешто налик томе – на такав лаган и ненаметљив начин, уколико се она посматра другачије.
Човек од 211 центиметара, дрибла лопту по паркету, шутира са готово пола терена – а то ради као да је на тренинту или на баскету у крају – и погађа уз звук сирене за победу над „Ратницима“.
Стеф Кари (а сви знају одакле и како шутира овај момак) који је попут Јокића мењао постулате кошарке, гледао је у чуду момка из Сомбора како са нестварном лакоћом ради оно што је он патентирао.
Наравно, нит’ је Јокић први пут погодио за победу, нит’ је први који је погодио са овог места, али је и овим потезом исписао историју (ону незваничну) – ставивши се раме уз раме са највећим именима спорта, чија се изрежирана дела чувају у богатом трезору НБА лиге.
„Његово летеће височанство“
Највише оваквих шутева је погодио најбољи и највећи кошаркаш у историји – Мајкл Џордан.
Он је девет пута у НБА каријери одлучио меч кошем у последњим тренуцима, а свакако је најпознатији онај против Кливленда 1989. године, који се једноставно назива: „Шут“.
Чикаго је играо са фаворизованим Кливлендом у првом колу плеј-офа, а велико изненађење је било што се уопште играо пети меч.
Кавси су имали предност у одлучујућем мечу – 100:99, три секунде пре краја.
А онда је Џордан узео лопту у руке и полетео ка бесмртности.
Чикаго је испао те сезоне од Детроита у финалу Истока, али Џордан није рекао своју последњу реч.
Нешто веома слично, сада са другачијим завршетком, Џордан је урадио против Јуте, када је водио Булсе до треће узастопне титуле 1998. године.
Шеста утакмица финалне серије, Булси су играли за титулу, Џезери за седми меч.
Јута је имала поен предности, али то не значи ништа када наспрам себе имате „његово летеће височанство“, на врхунцу моћи.
Џордан је дриблингом избацио Брајона Расела, а онда погодио са дистанце, што је Булсима донело титулу, Џорданову последњу у каријери.
Ленардов плес по обручу
Ако су тих година у Чикагу били навикнути на успехе и титуле, то никако није био случај у Торонту.
Репторси су до прве титуле у историји дошли 2019. године.
Историја не би била исписана у овом канадском граду да није било Каваја Ленарда и чудесне полуфиналне серије Истока.
Играо се седми меч између Торонта и Филаделфије.
Мање од пет секунди на семафору, а резултат је 90:90.
Марк Гасол је убацио лопту из аута, а Ленард са њом отрчао у супротан ћошак, шутирао из тешке позиције, преко руке Џоела Ембида.
Лопта је неколико пута одскочила од обруч, пре него што је решила да прође кроз мрежицу.
Репторси су потом победили Милвоки са 4:2 у финалу Истока, а затим истим резултатом, у великом финалу НБА лиге, Голден Стејт.
„Највећа утакмица икада одиграна“
У финалу НБА лиге 1976. године састали су се Бостон и Финикс.
Пети меч финалне серије остао је упамћен као „највећа утакмица икада одиграна“ – обавијен драмом, контроверзом и невероватним узбуђењима.
Меч је завршен након три продужетка, победом Бостона 128:126.
Завршетак другог продужетка је био попут трилера – Џон Хавличек је постигао кош од таблу за вођство 111:110, па се готово читава хала сјатила на паркет да прослави победу, а играчи су, у тој гунгули, напустили терен.
Када се гужва рашчистила, судије су рекле да има још секунд да се одигра, па су се играчи вратили, ни не слутећи каква драма тек следи.
Секунд на семафору није давао наду, али је прорадила кошаркашка интелигенција – Финикс је тражио тајм-аут (који није имао), због чега је добио техничку грешку.
Бостон је искористио бацање за 112:110, али је Финикс овим потезом добио прилику да крене са средине терена, а не од свог коша.
Гар Херд је погодио и истог тренутка променио расположење у Масачусетсу.
Ипак, Селтикси су на крају добили меч у трећем продужетку, а затим и финалну серију, али ће ових неколико секунди заувек остати упамћени као најзанимљивији моменти „најбоље утакмице икад одигране“.
Роберт Ори распршио „српске снове“
Златно доба НБА лиге, бар када се прича о овом поднебљу. То су биле године када су се усред ноћи у Србији пратили Сакраменто кингси, за које су тада играли Владе Дивац и Пеђа Стојаковић.
Генерација Кингса која је била најближа титули, заустављена је од Лос Анђелес лејкерса у финалу Запада.
Лејкерсе су предводили „црна мамба“, Коби Брајант; и најдоминантнији играч свих времена – Шакил О’Нил.
Али ове године, кључну улогу у походу на титулу, имао је неочекивано, Роберт Ори.
Кингси су водили 2:1, а у четвртој утакмици имали чак 24 поена предности.
Чудесно су се Лејкерси вратили у игру, а онда још невероватније дошли до победе.
Кингси су водили 99:97, а Лејкерси су одлучили да иду на продужетке. Брајант се пробио до коша, али је промашио поалгање. Лопту је ухватио Шек, али није ни он успео да убаци лопту у обруч.
Када је „план А“ пропао, а онда и импровизовани „план Б“, на сцену ступио херој из сенке.
Дивац је избацио лопту, али је она отишла право у руке Роберта Орија, који је погодио тројку за победу.
Лејкерси су преломили серију и пласирали се у велико финале, где су „почистили“ Њу Џерси и дошли до треће узастопне титуле.
Коби „копирао“ Џордана
А када се већ спомињу Лејкерси, не би било праведно причати о њима, а да, барем у једној епизоди, главну улогу не игра Коби.
Поготово због тога што је Коби други по броју погођених шутева за победу – има их осам, само један мање од Мајкла Џордана.
У првој рунди плеј-офа 2006. године, Лејкерси су се састали са Финиксом.
У четврој утакмици је било драматично, пошто је Финикс водио 98:97.
Шест секунди пре краја, Коби је преузео одговорност, па – врло слично Џордану – погодио за победу.
