Vitamini B kompleksa se često povezuju sa lečenjem oštećenih nerava, uključujući išijas. Najvažniji među njima su vitamin B2 (riboflavin) i vitamin B12, koji je i najznačajniji vitamin za regeneraciju nerava i ublažavanje simptoma. On igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja nervnog sistema zbog toga što pomaže u proizvodnji mijelinskog omotača, koji štiti i izoluje nerve, omogućavajući pravilno prenošenje nervnih impulsa.
B12 ima antiinflamatorna svojstva koja pomažu u ublažavanju bola izazvanog oštećenjem nerava i potpomaže regeneraciju nervnih ćelija koje su oštećene usled pritiska ili povreda.
Značaj vitamina B2 za ljudski organizam
Vitamin B2 (riboflavin), koji prirodno ima žutu boju, značajan je za stvaranje energije i obnovu ćelija. Iako nije primarni vitamin za lečenje išijasa, riboflavin radi u sinergiji sa drugim vitaminima B grupe, za očuvanje zdravlja nervnog sistema. Neizostavan je kao deo B-kompleks suplemenata.
U prevenciji i terapiji išijasa, vitamini B kompleksa, koji su rastvorljivi u vodi, daju dobre rezultate. Vitamin B12 se nalazi u jajima, ribi, mlečnim proizvodima, mesu i obogaćenim žitaricama. Riboflavin se, takođe, nalazi u mlečnim proizvodima, jajima i zelenom lisnatom povrću.
Šta je išijas?
Išijas je naziv za bol koji se javlja duž išijadičnog nerva, koji se proteže od donjeg dela leđa, preko kukova i zadnjice, pa sve do nogu. Bol povezan s išijasom najčešće se oseća na jednoj strani tela i može varirati od blage nelagodnosti do intenzivnog bola koji ometa svakodnevne aktivnosti.
Nervus ischiadicus je najveći i najduži nerv u ljudskom telu. Splet nerava počinje u donjem delu kičmenog stuba, iz lumbosakralnog pleksusa L4-S3 (između 4. lumbalnog pršljena i sakralne, krsne kosti).
Nerv izlazi iz karlične šupljine i nastavlja svoj put kroz glutealnu regiju (zadnjicu), prolazeći ispod gluteus maximus mišića.
Spušta se niz zadnju stranu butine, ležeći duboko ispod mišića. U predelu zadnje strane kolena (u poplitealnoj jami), nerv se obično deli na dva završna ogranka – jedan koji nastavlja svoj tok niz zadnju stranu potkolenice i stopala i drugi, koji ide prema spoljašnjoj strani potkolenice i stopala.
Išijas se javlja kao posledica pritiska na išijadični nerv
Nervus išijadikus inerviše mišiće zadnje strane butine, potkolenice i stopala (motorička funkcija) i prenosi osećaj iz većeg dela potkolenice i stopala nazad u mozak (senzorna funkcija).
Oštećenje ovog nerva ili pritisak na njega, kao što je slučaj kod išijasa, može izazvati bol, slabost ili utrnulost duž ovog puta, najčešće od donjeg dela leđa do stopala.
Išijas se obično javlja kao posledica pritiska na išijadični nerv, najčešće zbog diskus hernije, kada mekani deo međupršljenskog diska isklizne i pritisne nerv ili zbog degenerativnih promena na kičmi, poput koštanih izraslina (osteofita) koje se formiraju kao deo procesa starenja.
Simtomi išijasa
Sužavanje kičmenog kanala (stenoza), koje uzrokuje pritisak na nerve, povrede ili traume i piriformis sindrom (kada mišić piriformis u zadnjici iritira ili pritisne išijadični nerv), takođe su neki od uzroka javljanja išialgije.
Simptomi išijasa obično uključuju intenzivan, probadajući ili tup bol u donjem delu leđa, zadnjici i duž noge, osećaj utrnulosti, žarenja ili gubitak osećaja u zahvaćenim delovima noge, kao i slabost u mišićima nogu ili stopala, što otežava hodanje ili stajanje.
Simptomi se pogoršavaju prilikom sedenja, savijanja, kašljanja ili kijanja.
Dijagnoza se obično postavlja na osnovu simptoma, fizikalnog pregleda i dodatnih testova, kao što su rentgen, magnetna rezonanca i elektromiografija.
Lečenje zavisi od uzroka i ozbiljnosti simptoma, a može uključivati fizikalnu terapiju, protivupalne lekove, miorelaksante ili analgetike za ublažavanje bola, toplotnu ili hladnu terapiju, injekcije steroida i hiruršku intervenciju ako drugi tretmani ne daju rezultate, a bol ometa svakodnevni život.
