Svakim danom se početak Olimpijskih igara u Parizu približava, a isto tako raste i radoznalost – hoće li na njima, i u kom obliku, biti ruskih i beloruskih sportista?
Olimpijske igre će biti održane od 26. jula do 11. avgusta u Parizu, a MOK tradicionalno izdaje pozive za učešće godinu dana pre početka takmičenja.
Rusija i Belorusija nisu dobile pozivnice, a MOK je poručio da će odluku o njihovom učešću „doneti udogledno vreme, po sopstvenom nahođenju i bez pozivanja na rezultate prethodnih olimpijskih kvalifikacionih takmičenja“.
Izvršni komitet MOK-a je u martu ove godine, preporučio međunarodnim sportskim federacijama da dozvole ruskim i beloruskim sportistima nastup isključivo u neutralnom statusu.
Određeni broj sportova uključio je ponovo „zabranjene“ sportiste, ali se određene federacije, zbog pritiska javnosti i medija, još ne odlučuju na ovakav potez.
Prvi čovek Međunarodnog olimpijskog komiteta, Tomas Bah, objasnio je da se mora biti neutralan u delikatnoj situaciji, te da se ne sme dopustiti da politika kroji sport.
„Ako politika odlučuje ko može da učestvuje u takmičenju, onda sport i sportisti postaju alat politike“, rekao je Bah.
Međutim, zbog brojnih i snažnih pritisaka onih kojima ni ovo rešenje (nastup bez nacionalnih obeležja) ne odgovara, konačna odluka MOK-a još nije doneta.
Iz Ukrajine su zapretili bojkotom Igara, pa otišli i korak dalje i formirali koaliciju od 35 zemalja za bojkot Olimpijskih igara, ukoliko na njima učestvuje Rusija.
Upravo je Bah kritikovao Ukrajinu zbog takvog stava i poručio da je ovakvo razmišljanje „besmisleno“.
„Svi koji pozivaju na bojkot moraju da razumeju da takav potez, sportski bojkot, nema efekta. Obično je samo simboličan, ali ne opravdava njihova očekivanja. Baš suprotno, u većini slučajeva je štetan“, objasnio je Bah.
Sa druge strane, oni koji su se zalagali za nastup Rusije i Belorusije, odmah su naišli na osudu javnosti.
Predsednik Olimpijskog komiteta, Met Kerol, rekao je da će, uprkos insistiranju Federalne vlade Australije, ostati pri stavu i podržavati odluku MOK.
„Sport služi da ujedinjuje. Postoji prilika da se svet zbliži, a ne da se još više razdvoji“, rekao je Kerol i poručio da će se ruski i beloruski sportisti takmičiti i na Olimpijskim igrama 2032. godine u Brizbejnu, bez obzira na otpor federalne vlade.
Potpredsednik UEFA, Karl-Erik Nilson, koji je glasao za povratak ruskih omladinskih fudbalskih reprezentacija na međunarodna takmičenja, morao je da podnese ostavku na mesto predsednika Švedske nacionalne sportske konfederacije i sportskih trenera (SISU).
„Nedavna pažnja medija prema meni nije bila dobra za švedski sport. Ova pažnja je izazvala mnogo mržnje i napada. Da biste vodili sportski pokret, potrebna vam je želja i radost. Mržnja je zamenila radost“, objasnio je Karl-Erik Nilson.
Dakle, jasno je da odluka MOK-a neće usrećiti sve strane, zbog čega se još uvek čeka na nju.
Jasno je i to da se za odluku MOK-a vodi jaka politička borba, koja nema milosti prema onima koji se vode isključivo sportskim motivima i pokušavaju da je izbace iz jednačine.
A to, svakako, nije u duhu olimpizma.
