Сваким даном се почетак Олимпијских игара у Паризу приближава, а исто тако расте и радозналост – хоће ли на њима, и у ком облику, бити руских и белоруских спортиста?
Олимпијске игре ће бити одржане од 26. јула до 11. августа у Паризу, а МОК традиционално издаје позиве за учешће годину дана пре почетка такмичења.
Русија и Белорусија нису добиле позивнице, а МОК је поручио да ће одлуку о њиховом учешћу „донети удогледно време, по сопственом нахођењу и без позивања на резултате претходних олимпијских квалификационих такмичења“.
Извршни комитет МОК-а је у марту ове године, препоручио међународним спортским федерацијама да дозволе руским и белоруским спортистима наступ искључиво у неутралном статусу.
Одређени број спортова укључио је поново „забрањене“ спортисте, али се одређене федерације, због притиска јавности и медија, још не одлучују на овакав потез.
Први човек Међународног олимпијског комитета, Томас Бах, објаснио је да се мора бити неутралан у деликатној ситуацији, те да се не сме допустити да политика кроји спорт.
„Ако политика одлучује ко може да учествује у такмичењу, онда спорт и спортисти постају алат политике“, рекао је Бах.
Међутим, због бројних и снажних притисака оних којима ни ово решење (наступ без националних обележја) не одговара, коначна одлука МОК-а још није донета.
Из Украјине су запретили бојкотом Игара, па отишли и корак даље и формирали коалицију од 35 земаља за бојкот Олимпијских игара, уколико на њима учествује Русија.
Управо је Бах критиковао Украјину због таквог става и поручио да је овакво размишљање „бесмислено“.
„Сви који позивају на бојкот морају да разумеју да такав потез, спортски бојкот, нема ефекта. Обично је само симболичан, али не оправдава њихова очекивања. Баш супротно, у већини случајева је штетан“, објаснио је Бах.
Са друге стране, они који су се залагали за наступ Русије и Белорусије, одмах су наишли на осуду јавности.
Председник Олимпијског комитета, Мет Керол, рекао је да ће, упркос инсистирању Федералне владе Аустралије, остати при ставу и подржавати одлуку МОК.
„Спорт служи да уједињује. Постоји прилика да се свет зближи, а не да се још више раздвоји“, рекао је Керол и поручио да ће се руски и белоруски спортисти такмичити и на Олимпијским играма 2032. године у Бризбејну, без обзира на отпор федералне владе.
Потпредседник УЕФА, Карл-Ерик Нилсон, који је гласао за повратак руских омладинских фудбалских репрезентација на међународна такмичења, морао је да поднесе оставку на место председника Шведске националне спортске конфедерације и спортских тренера (СИСУ).
„Недавна пажња медија према мени није била добра за шведски спорт. Ова пажња је изазвала много мржње и напада. Да бисте водили спортски покрет, потребна вам је жеља и радост. Мржња је заменила радост“, објаснио је Карл-Ерик Нилсон.
Дакле, јасно је да одлука МОК-а неће усрећити све стране, због чега се још увек чека на њу.
Јасно је и то да се за одлуку МОК-а води јака политичка борба, која нема милости према онима који се воде искључиво спортским мотивима и покушавају да је избаце из једначине.
А то, свакако, није у духу олимпизма.
