Visoki vojni zvaničnici Grčke, Izraela i Kipra razmatraju formiranje zajedničkih snaga za brzo reagovanje u istočnom Mediteranu.
Prema izveštajima grčkih medija sredinom decembra 2025. godine, vođeni su razgovori koji su ocenjeni kao istraživački, a ne kao donošenje konkretnih političkih odluka. Oni se poklapaju sa intenziviranim trilateralnim konsultacijama, uključujući nedavne i najavljene vojne i političke sastanke na visokom nivou.
Pojava koncepta brigadnog nivoa
Kako je 17. decembra 2025. objavio list Ta Nea, visoki zvaničnici odbrane Grčke, Izraela i Republike Kipar razmatraju izvodljivost formiranja zajedničke jedinice za brzo reagovanje na nivou brigade.
Koncept o kome se raspravlja predviđa snage od oko 2.500 pripadnika, pri čemu bi Grčka i Izrael dale po približno 1.000 vojnika, a Kipar oko 500.
Snaga bi bila osmišljena za brzo raspoređivanje, a ne kao stalno bazirana formacija. Zvaničnici koje citiraju grčki mediji opisuju je kao fleksibilnu strukturu sposobnu da deluje na kopnu, u vazduhu i na moru kao odgovor na novonastale krize u istočnom Mediteranu.
Vazdušne i pomorske komponente
Pored kopnenih snaga, predlog uključuje značajnu vazdušnu i pomorsku podršku. Grčko i izraelsko ratno vazduhoplovstvo bi, svaka strana ponaosob, obezbedili po jednu namensku eskadrilu za vazdušno pokrivanje, nadzor i udarne sposobnosti.
Pomorske komponente bi podrazumevale stalno prisustvo grčkih površinskih borbenih brodova i podmornica, uz izraelske korvete klase „Saar 6“ i podmornice.
Kao potencijalne operativne tačke pominju se Rodos i Karpatos u Grčkoj, sam Kipar, kao i baze u Izraelu. Ove lokacije bi omogućile pokrivanje širokih pomorskih područja i brz odgovor na incidente koji ugrožavaju pomorske puteve ili priobalnu infrastrukturu.
Zaštita infrastrukture i odvraćanje
Jedna od ključnih misija navedena u izveštajima jeste zaštita kritične podvodne infrastrukture. To uključuje energetske gasovode i elektroenergetske interkonektore, kao što je „Great Sea Interconnector“, kao i podmorske komunikacione kablove koji se sve više posmatraju kao ranjiva strateška sredstva.
Planeri iz Grčke, Kipra i Izraela, kako se navodi, vide ovu snagu i kao mehanizam odvraćanja i brzog reagovanja na pretnje pomorskom poretku. Izraelski bezbednosni analitičar Šai Gal, citiran u medijskim izveštajima, opisao je ovu ideju kao „savez protiv nikoga“, naglašavajući njen odbrambeni karakter, iako ona unapređuje spremnost i koordinaciju.
Regionalni kontekst i ograničenja
Ove rasprave se odvijaju u kontekstu trajnih tenzija sa Turskom u vezi sa pomorskim granicama, istraživanjem energetskih resursa i vojnim prisustvom u istočnom Mediteranu.
Grčki i kiparski zvaničnici već dugo kritikuju tursku doktrinu „Plave domovine“ i pomorske aktivnosti u blizini Kipra, dok Ankara tvrdi da ovakva trilateralna saradnja doprinosi militarizaciji regiona.
