Najviše se traže kopriva, zatim podubica, majčina dušica, kantarion i hajdučka trava: izvoz u zemlje EU velika su privredna šansa Srbije.
Svake godine farmaceuti, lekari, tehnolozi, ali i ljudi iz drugih profesija dolaze na padine Rtnja i Ozrena, na manifestaciju „Sveti Jovan Biljober”, kako bi uz vodiče po nekoliko dana učili da prepoznaju razne vrste samoniklog lekovitog bilja. U julu se tamo bira „Princeza Biljarice”, prave se novi herbarijumi, održava se Sajam lekovitog bilja i zdrave hrane uz najteži, ali i najatraktivniji deo manifestacije – uspon na vrh Rtnja Šiljak, visok 1.560 metara.
Uz početni kapital i strpljenje
Bavljenje lekovitim biljem kao poslom dosta je zahvalno, za početak nije potrebno skoro nikakvo novčano ulaganje, ali treba znanja i strpljenja. Kako je to svojevremeno za naš list objasnio jedan od organizatora „Biljobera” Nebojša Stanojević, potrebne su oko tri godine da bi se savladalo „gradivo” na terenu i krenulo u proizvodnju. On je naveo primer učesnika iz Kladova, koji je posle četiri sezone provedene na Rtnju i okolini, počeo da pravi čajeve i tinkture. Neko se zadrži samo na prikupljanju i sušenju, a neko krene i u preradu koja se mnogo više isplati i donosi novca, ali ju je teže započeti zbog registracije delatnosti i procedure.
Neke firme otkupljuju sušeno bilje, prerađuju ga, izvoze ili prodaju u svojim apotekama u zemlji. Ono što je važno za posao jeste da je firma blizu berača i na mestu koje je bogato florom.
Sakupljanje iz prirode najviše je zastupljeno na Rtnju, Ozrenu, Suvoj planini, Svrljiškim planinama, Staroj planini. Bogata i ekološki čista područja Homolja, deo oko Svrljiga i Sokobanje danas prednjače u ovom biznisu, a vredni su pomena i Pirot, Knjaževac, timočki i vlaški kraj i naravno Rtanj. Ne treba zaboraviti ni delove Golije, Kopaonika, zapadne Srbije, Valjevskih planina. U Srbiji, u sezoni, procenjuje se, ima oko pet hiljada berača lekovitog i aromatičnog bilja, a s obzirom na to da su u posao uključeni članovi porodica, procenjuje se da taj broj premašuje 12.000.
Šta se najviše traži? Verovali ili ne, na prvom mestu je kopriva, zatim podubica, majčina dušica, kantarion i hajdučka trava, ali i mnoge druge vrste.
Osim samoniklog valja spomenuti i plantažno lekovito bilje koje se najviše gaji u Vojvodini, gde se nalazi četvrtina ukupnih zasejanih površina. Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata.
– Poslednjih decenija i godina, ubrzano raste potražnja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u zemljama EU, Americi i Kanadi. Srbija je veliki izvoznik sirovina lekovitog bilja, ali i uvoznik proizvoda viših faza prerade. Ekstrakcija je u Srbiji nedovoljno afirmisana i potrebna su ulaganja u ovu oblast. Sredstva ostvarena od izvoza ekstrakata i etarskih ulja daleko nadmašuju sredstva od izvoza suvog bilja. Procena je da se proizvodnja etarskih ulja, s obzirom na biološki potencijal, može udesetostručiti, ali je potrebno instalirati destilerije u blizini resursa koji su ekonomski isplativi – ističu u Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.
Ove procene ne čude, jer danas lekovito bilje ima široku primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Ono je često dodatak prehrambenim proizvodima, sastojak je u namirnicama za bebe, decu i trudnice, hrane za stare, gojazne, dijabetičare, srčane bolesnike i osobe s psihičkim smetnjama.
Udruživanjem do bolje zarade
Srbija se, ipak, još uvek kotira kao izvoznik sirovina, naročito na evropsko tržište, jer izvozimo od 70 do 80 odsto sakupljenog i proizvedenog lekovitog bilja, a 20 do 30 procenata se prerađuje i plasira na domaće tržište.
Najviše se izvozi u EU
U ukupnom izvozu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u 2019. Srbija najveće učešće postiže izvozom u EU zemlje, koji iznosi 70 odsto ukupnog izvoza (ili 7,6 miliona evra), zatim u zemlje CEFTA regiona sa 28 procenata ukupnog izvoza (3 miliona evra) i u ostale zemlje 2,8 odsto (232 hiljade evra).
