Veštačka inteligencija pokazuje stvarni potencijal za pomoć radiolozima u detekciji kancerogenog tkiva brže i tačnije, kao i u predviđanju individualnog rizika od raka dojke.
AI je deo svakodnevnog života – vodi sve, od novih plejlisti na Spotify-ju do odgovora od korisničkih servisnih četbotova. Lekari već dugo koriste računare da uoče kada nešto deluje neobično na medicinskim slikama.
Nedavne studije sugerišu da bi AI mogla da otkrije kancer
Nedavne studije sugerišu da bi AI mogla da otkrije kancer na mamogramu ili drugom snimku dojke koji čak ni dobro obučeni radiolog ne bi primetio. Takođe može predvideti koje bi žene mogle da razviju karcinom dojke.
Kako AI otkriva rak dojke?
Da bi obučili veštačku inteligenciju za čitanje mamograma, tehničari unose informacije iz stotina hiljada do miliona mamograma. Softver za veštačku inteligenciju stvara matematičko predstavljanje kako normalan mamogram izgleda i kako mamogram sa kancerom izgleda.
AI sistem proverava svaku sliku u odnosu na standarde da bi razlikovao šta je normalno od onoga što nije. Kako program bude izložen više slika mamograma, može učiti tokom vremena – i postajati tačniji, objasnila je Ejmi Patel, radiolog dojki i medicinski direktor „The Breast Care Center“ iz Libertija.
Veštačka inteligencija takođe se koristi za otkrivanje raka na ultrazvuku i MRI skenovima.
Kako AI može poboljšati otkrivanje raka dojke?
Istraživanja su u toku u zemljama gde se više koristi AI za proveru znakova raka, ali dosadašnja istraživanja sugerišu da AI može poboljšati otkrivanje raka dojke na nekoliko načina:
Identifikacija karcinoma u ranijoj fazi
Prema Nacionalnom institutu za rak, skrining mamogramima propušta oko 20% karcinoma dojke. Sistemi veštačke inteligencije izgleda imaju sposobnost da primete veoma suptilne znakove rane faze raka koje ljudsko oko može propustiti.
Studija objavljena u „The Lancer Oncology“ opisuje kako su istraživači koristili AI da pomognu u skriningu mamograma više od 80.000 žena u Švedskoj.
Polovinu ovih žena je mamograf pregledan od strane AI pre nego što ga je pregledao radiolog, dok je druga polovina imala svoje pregledano od strane dva radiologa. Studija je otkrila da je AI grupa imala 20% više otkrivenih karcinoma od grupe koju su pregledali samo radiolozi.
Još jedno istraživanje u Nemačkoj i SAD-u koje je koristilo AI da pogleda skoro 1,2 miliona mamograma otkrilo je da je rad radiologa i AI sistema zajedno bio 2,6% bolji u otkrivanju raka dojke nego sam rad radiologa.
Rezultati su objavljeni u „The Lancet Digital Health“ u julu 2022. godine.
Smanjenje lažno pozitivnih rezultata
Lažno pozitivni rezultat je kada rezultati mamograma ukazuju na sumnjiv nalaz koji kasnije nije dokazan kao kancer. Pre nego što se rak može isključiti, međutim, lekari mogu narediti višestruke dodatne testove, kao što su ultrazvuk i/ili MRI, što može biti emotivno i finansijski iscrpljujuće.
Korišćenje AI za čitanje mamograma može dovesti do nižih stopa lažno pozitivnih rezultata nego čitanja mamograma samo od strane radiologa. U jednom istraživanju usmerenom na ovo, istraživači su pregledali više od 91.000 mamograma žena u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu.
U SAD-u, gde se žene češće pregledaju zbog raka dojke, AI sistem je smanjio lažno pozitivne rezultate za skoro 6%. U Ujedinjenom Kraljevstvu, AI sistem je smanjio lažno pozitivne rezultate za 1,2%. Ovi rezultati su objavljeni u časopisu „Nature“ 2020. godine.
Prevencija nepotrebnih biopsija
Biopsija dojke omogućava lekarima da utvrde da li oblast označena tokom mamograma ili drugog slikanja dojke sadrži kancer ili ne. „Oko 80% biopsija koje se vrše na sumnjivim područjima ispostavi se da su benigni (ne-kancerogeni),“ kaže Dr. Patel.
Sistemi veštačke inteligencije mogu smanjiti broj nepotrebnih biopsija, smanjujući emocionalni i fizički uticaj procesa biopsije i zdravstvene troškove povezane sa postupkom. Na primer, alat za veštačku inteligenciju nazvan IBRISK (inteligentni dodatni kalkulator rizika od raka dojke) mogao je tačno da predvidi da li je abnormalno tkivo označeno od strane lekara verovatnije benigno ili kancerogeno, prema studiji objavljenoj u časopisu „Radiology – Artificial Intelligence“.
Uzbudljivo je zamisliti budućnost u kojoj se AI uspešno koristi da izbegne nepotrebne biopsije kod hiljada žena i muškaraca svake godine,“ napisali su drugi istraživači o nalazima IBRISK-a.
Predviđanje rizika od raka
Veštačka inteligencija takođe može dovesti do poboljšanja sposobnosti lekara da predvide ljude sa najvećim rizikom od razvoja raka dojke. Studija objavljena u junu 2023. godine otkrila je da je veštačka inteligencija bila preciznija u predviđanju rizika od raka dojke od modela (Breast Cancer Surveillance Consortium) rizika.
BCSC procenjuje 5-godišnji rizik od razvoja invazivnog karcinoma dojke na osnovu faktora kao što su starost žene, porodična istorija bolesti, rasa/etnička pripadnost, gustina dojke i istorija benignih biopsija dojke.
Koristeći skrining slike sakupljene od 13.600 žena koje su imale normalne mamografe, pet AI sistema generisalo je ocene rizika za razvoj raka tokom tog petogodišnjeg perioda. Veštačka inteligencija je bila preciznija od BCSC modela u predviđanju rizika od raka dojke; najbolji rezultati postignuti su kada su AI i BCSC model korišćeni zajedno. Rezultati su objavljeni u časopisu Radiology.
Budućnost AI i slikanja raka dojke
Potrebno je više kliničkih ispitivanja da bi se osiguralo da su sistemi veštačke inteligencije sigurni i pouzdani za korišćenje kao drugi ili čak treći čitači mamograma, pored radiologa.
AI može biti samo toliko dobar koliko i informacije koje se koriste za obuku tehnologije. Ako postoji nedostatak raznolikosti u podacima koji se koriste za obuku AI, na primer, nemoguće je znati da li će AI sistemi biti tačni za sve ljude.
Na primer, studija „Leeds Investigation of Breast-screening AI“, ili LIBRA, je britanska studija koja uključuje skoro 7.000 žena čije će mamografe pročitati AI softver kao i dva ljudska čitača. Ako se sva tri čitanja slože, ženama će biti dana potvrda da su zdrave. Međutim, ako se bilo koja od tri čitanja ne slaže, lekari će odlučiti da li pacijenta treba pozvati na dodatno snimanje. Cilj je utvrditi da li AI može povećati stope otkrivanja karcinoma, smanjiti nepotrebne ponovne pozive pacijentima i olakšati pritisak na radnu snagu.
Srbija i skrining
Prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, navela je da je u periodu od uvođenja organizovanog skrininga, od 2013. godine do 2022. godine broj žena preminulih od raka dojke smanjen za 16,9 odsto i dodala da se očekuje da se u narednih deset godina smanji za 20 odsto.
Od raka dojke godišnje u Srbiji oboli oko 5000 žena, a umre 1700 i po tim brojkama smo među vodećim zemljama u Evropi.
Rak dojke je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje kod žena širom sveta i predstavlja najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji.
Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, lečenje je kraće i efikasnije, a kvalitet života obolelih i lečenih žena znatno bolji.
Koliko imamo mamografa?
Srbija je u 2023. godini raspolagala sa oko 80 analognih mamografa koji su u funkciji, digitalnih oko 30 i dva pokretna.
Država je svesna značaja mamografije i zbog toga je obezbeđeno dodatnih 18 digitalnih mamografa u 2024. godini koji su raspoređeni po gradovima širom Srbije. Mamografe su, između ostalih gradova, dobili Kragujevac, Prokuplje, Pirot, Leskovac, Kladovo, Babušnica… – istakla je prof.dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Međutim, u Srbiji i dalje više od polovine domova zdravlja nema potrebnu opremu za sprovođenje organizovanog skirninga karcinoma dojke, zaključuje državna revizorska institucija.
AI u skiringu kod nas
Istraživačka grupa „AI in Lifescience & Healthcare“ predvođena dr Brankom Rakić ističe da je Institut za veštačku inteligenciju Srbije potpisao ugovor sa Ministarstvom zdravlja i trojni sporazum sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom odbrane za razvoj AI alata i primene za sve naše medicinske osiguranike, kako civilne, tako i vojne. Ideja je da se ovaj alat razvije za brzo rangiranje mamografskih snimaka”, priča Rakić.
Svakako, radiolog je taj koji donosi krajnju odluku, a ovaj AI alat bi trebalo da pomogne u jednostavnijoj organizaciji dana i optimizaciji vremena lekara, ističe sagovornica.
Centar sa kojim predstavnici Instituta sarađuju na ovoj temi je Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, a ideja je da vide šta bi njima bilo najznačajnije i kako im olakšati rad.
“Ideja našeg rada je da razvijamo alat koji će biti značajan lekarima i ovo se pojavilo kao jedna od mogućih jednostavnih primena za njih. Ukoliko lepo zaživi i primena se pokaže dobrom, mi taj alat dalje možemo razvijati, a i želimo dalje da razvijamo”, kaže Rakić.
Ovaj projekat, kako navodi, trebalo bi relativno brzo da bude završen, verovatno do kraja godine.
