Вештачка интелигенција показује стварни потенцијал за помоћ радиолозима у детекцији канцерогеног ткива брже и тачније, као и у предвиђању индивидуалног ризика од рака дојкe.
AI је део свакодневног живота – води све, од нових плејлисти на Spotify-ju до одговора од корисничких сервисних четботова. Лекари већ дуго користе рачунаре да уоче када нешто делује необично на медицинским сликама.
Недавне студије сугеришу да би АI могла да открије канцер
Недавне студије сугеришу да би АI могла да открије канцер на мамограму или другом снимку дојке који чак ни добро обучени радиолог не би приметио. Такође може предвидети које би жене могле да развију карцином дојке.
Како АI открива рак дојке?
Да би обучили вештачку интелигенцију за читање мамограма, техничари уносе информације из стотина хиљада до милиона мамограма. Софтвер за вештачку интелигенцију ствара математичко представљање како нормалан мамограм изгледа и како мамограм са канцером изгледа.
АI систем проверава сваку слику у односу на стандарде да би разликовао шта је нормално од онога што није. Како програм буде изложен више слика мамограма, може учити током времена – и постајати тачнији, објаснила је Ејми Пател, радиолог дојки и медицински директор „The Breast Care Center“ из Либертија.
Вештачка интелигенција такође се користи за откривање рака на ултразвуку и МRI скеновима.
Како АI може побољшати откривање рака дојке?
Истраживања су у току у земљама где се више користи АI за проверу знакова рака, али досадашња истраживања сугеришу да АI може побољшати откривање рака дојке на неколико начина:
Идентификација карцинома у ранијој фази
Према Националном институту за рак, скрининг мамограмима пропушта око 20% карцинома дојке. Системи вештачке интелигенције изгледа имају способност да примете веома суптилне знакове ране фазе рака које људско око може пропустити.
Студија објављена у „The Lancer Oncology“ описује како су истраживачи користили АI да помогну у скринингу мамограма више од 80.000 жена у Шведској.
Половину ових жена је мамограф прегледан од стране АI пре него што га је прегледао радиолог, док је друга половина имала своје прегледано од стране два радиолога. Студија је открила да је АI група имала 20% више откривених карцинома од групе коју су прегледали само радиолози.
Још једно истраживање у Немачкој и САД-у које је користило АI да погледа скоро 1,2 милиона мамограма открило је да је рад радиолога и АI система заједно био 2,6% бољи у откривању рака дојке него сам рад радиолога.
Резултати су објављени у „The Lancet Digital Health“ у јулу 2022. године.
Смањење лажно позитивних резултата
Лажно позитивни резултат је када резултати мамограма указују на сумњив налаз који касније није доказан као канцер. Пре него што се рак може искључити, међутим, лекари могу наредити вишеструке додатне тестове, као што су ултразвук и/или МRI, што може бити емотивно и финансијски исцрпљујуће.
Коришћење АI за читање мамограма може довести до нижих стопа лажно позитивних резултата него читања мамограма само од стране радиолога. У једном истраживању усмереном на ово, истраживачи су прегледали више од 91.000 мамограма жена у САД-у и Уједињеном Краљевству.
У САД-у, где се жене чешће прегледају због рака дојке, АI систем је смањио лажно позитивне резултате за скоро 6%. У Уједињеном Краљевству, АI систем је смањио лажно позитивне резултате за 1,2%. Ови резултати су објављени у часопису „Nature“ 2020. године.
Превенција непотребних биопсија
Биопсија дојке омогућава лекарима да утврде да ли област означена током мамограма или другог сликања дојке садржи канцер или не. „Око 80% биопсија које се врше на сумњивим подручјима испостави се да су бенигни (не-канцерогени),“ каже Др. Пател.
Системи вештачке интелигенције могу смањити број непотребних биопсија, смањујући емоционални и физички утицај процеса биопсије и здравствене трошкове повезане са поступком. На пример, алат за вештачку интелигенцију назван IBRISK (интелигентни додатни калкулатор ризика од рака дојке) могао је тачно да предвиди да ли је абнормално ткиво означено од стране лекара вероватније бенигно или канцерогено, према студији објављеној у часопису „Radiology – Artificial Intelligence“.
Узбудљиво је замислити будућност у којој се АI успешно користи да избегне непотребне биопсије код хиљада жена и мушкараца сваке године,“ написали су други истраживачи о налазима IBRISK-а.
Предвиђање ризика од рака
Вештачка интелигенција такође може довести до побољшања способности лекара да предвиде људе са највећим ризиком од развоја рака дојке. Студија објављена у јуну 2023. године открила је да је вештачка интелигенција била прецизнија у предвиђању ризика од рака дојке од модела (Breast Cancer Surveillance Consortium) ризика.
BCSC процењује 5-годишњи ризик од развоја инвазивног карцинома дојке на основу фактора као што су старост жене, породична историја болести, раса/етничка припадност, густина дојке и историја бенигних биопсија дојке.
Користећи скрининг слике сакупљене од 13.600 жена које су имале нормалне мамографе, пет АI система генерисало је оцене ризика за развој рака током тог петогодишњег периода. Вештачка интелигенција је била прецизнија од BCSC модела у предвиђању ризика од рака дојке; најбољи резултати постигнути су када су АI и BCSC модел коришћени заједно. Резултати су објављени у часопису Radiology.
Будућност AI и сликања рака дојке
Потребно је више клиничких испитивања да би се осигурало да су системи вештачке интелигенције сигурни и поуздани за коришћење као други или чак трећи читачи мамограма, поред радиолога.
АI може бити само толико добар колико и информације које се користе за обуку технологије. Ако постоји недостатак разноликости у подацима који се користе за обуку АI, на пример, немогуће је знати да ли ће АI системи бити тачни за све људе.
На пример, студија „Leeds Investigation of Breast-screening АI“, или LIBRA, је британска студија која укључује скоро 7.000 жена чије ће мамографе прочитати АI софтвер као и два људска читача. Ако се сва три читања сложе, женама ће бити дана потврда да су здраве. Међутим, ако се било која од три читања не слаже, лекари ће одлучити да ли пацијента треба позвати на додатно снимање. Циљ је утврдити да ли АI може повећати стопе откривања карцинома, смањити непотребне поновне позиве пацијентима и олакшати притисак на радну снагу.
Србија и скрининг
Проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, навела је да је у периоду од увођења организованог скрининга, од 2013. године до 2022. године број жена преминулих од рака дојке смањен за 16,9 одсто и додала да се очекује да се у наредних десет година смањи за 20 одсто.
Од рака дојке годишње у Србији оболи око 5000 жена, а умре 1700 и по тим бројкама смо међу водећим земљама у Европи.
Рак дојке је најчешће дијагностиковано малигно обољење код жена широм света и представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи.
Колико имамо мамографа?
Србија је у 2023. години располагала са око 80 аналогних мамографа који су у функцији, дигиталних око 30 и два покретна.
Држава је свесна значаја мамографије и због тога је обезбеђено додатних 18 дигиталних мамографа у 2024. години који су распоређени по градовима широм Србије. Мамографе су, између осталих градова, добили Крагујевац, Прокупље, Пирот, Лесковац, Кладово, Бабушница… – истакла је проф.др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање.
Међутим, у Србији и даље више од половине домова здравља нема потребну опрему за спровођење организованог скирнинга карцинома дојке, закључује државна ревизорска институција.
AI у скирингу код нас
Истраживачка група „AI in Lifescience & Healthcare“ предвођена др Бранком Ракић истиче да је Институт за вештачку интелигенцију Србије потписао уговор са Министарством здравља и тројни споразум са Министарством здравља и Министарством одбране за развој АI алата и примене за све наше медицинске осигуранике, како цивилне, тако и војне. Идеја је да се овај алат развије за брзо рангирање мамографских снимака”, прича Ракић.
Свакако, радиолог је тај који доноси крајњу одлуку, а овај АI алат би требало да помогне у једноставнијој организацији дана и оптимизацији времена лекара, истиче саговорница.
Центар са којим представници Института сарађују на овој теми је Институт за онкологију и радиологију Србије, а идеја је да виде шта би њима било најзначајније и како им олакшати рад.
“Идеја нашег рада је да развијамо алат који ће бити значајан лекарима и ово се појавило као једна од могућих једноставних примена за њих. Уколико лепо заживи и примена се покаже добром, ми тај алат даље можемо развијати, а и желимо даље да развијамо”, каже Ракић.
Овај пројекат, како наводи, требало би релативно брзо да буде завршен, вероватно до краја године.