Odluka Evropske unije da odloži uvođenje novog sistema naplate emisija ugljenika (ETS2) mogla bi da utiče na smanjenje inflacije u narednim godinama i ponovo otvori pitanje daljeg snižavanja kamatnih stopa u evrozoni.
ETS2 je zamišljen kao deo Zelenog plana EU i trebalo je da od 2027. godine uvede dodatne troškove za zagađivače, uključujući kompanije iz sektora saobraćaja i grejanja zgrada, čime bi se indirektno povećale cene goriva i energije za građane, prenosi Blumberg.
Međutim, kako bi se ublažio ekonomski udar zelene tranzicije, evropske vlade i poslanici žele da odlože primenu sistema. To bi značilo da će cene za potrošače rasti sporije nego što je prvobitno planirano. Ova odluka mogla bi dovesti do toga da inflacija u 2027. godini ponovo padne ispod cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, čime bi se otvorila vrata za novo popuštanje monetarne politike.
„Ako ETS2 ne stupi na snagu 2027. godine, pad inflacije bi mogao biti još izraženiji, što bi predstavljalo argument za novo smanjenje kamata“, izjavio je Run Johansen, ekonomista Danske banke, dodajući da bi se deo zvaničnika ECB i dalje protivio tom potezu.
Prema najnovijoj projekciji ECB-a, inflacija bi trebalo da iznosi 1,7% u 2026. i 1,9% u 2027. godini. Analitičari Blumberg ikonomiksa procenjuju da bi ETS2 sam po sebi dodao najmanje 0,2 procentna poena inflaciji 2027. godine, što znači da bi bez njega rast cena bio još sporiji.
Ekonomisti Džej Pi Morgana smatraju da će se efekat ETS2, koji je prvobitno bio koncentrisan u 2027. godini, sada verovatno „rastegnuti“ i delimično preneti na 2028, čime bi se inflatorni pritisak dodatno ublažio.
Odlaganje sistema ETS2 dodatno komplikuje posao za ECB, koja se već suočava sa neizvesnostima poput Trampovih tarifa, rata u Ukrajini i sada sve vidljivijim padom političke volje za sprovođenje Zelenog plana.
Iako je EU formalno i dalje posvećena cilju smanjenja emisija do 2040. godine, mnoge vlade sada prioritet daju ekonomskom rastu i jačanju odbrambenih kapaciteta, strahujući da bi viši troškovi energije mogli izazvati nezadovoljstvo birača.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard nedavno je pokušala da umiri tržišta, rekavši da bi sistem ETS2 i dalje mogao da počne sa primenom 2027. godine, ali postepeno. Ipak, Evropski savet i Evropski parlament sada zvanično traže odlaganje, o čemu će se u narednim nedeljama pregovarati sa Evropskom komisijom.
Neki kreatori politika, poput Gediminasa Šimkusa iz Litvanije, ranije su upozoravali da cilj povratka inflacije na dva odsto u roku od dve godine u velikoj meri zavisi od ETS2, pa bi svako kašnjenje moglo dodatno usporiti rast cena.
Analitičari ipak smatraju da samo odlaganje ETS2 neće automatski dovesti do promene politike ECB-a – osim ako se istovremeno ne pogoršaju i drugi makroekonomski pokazatelji.
