U osvit novog doba, kada su svetski tokovi počeli da zahvataju i srpsko društvo, jedna žena svojom odlučnošću i hrabrošću zauzela je mesto u istoriji koje ni vreme nije moglo izbrisati. Draga Ljočić, rođena 1855. godine u Šapcu, nije bila samo prva žena lekar u Srbiji; ona je postala simbol borbe za pravo žene da uči, da stvara i da leči. Njen život, kao i njen rad, bio je prožet snažnom verom u napredak, ravnopravnost i ljudskost.
Draga je odrasla u patrijarhalnoj sredini u kojoj je uloga žene bila strogo definisana, ali se u njenoj porodici već nazirao duh novog vremena. Njen otac, trgovac i nacionalni aktivista, podržavao je njenu radoznalost i želju za znanjem. Uz takvu podršku, mladoj Dragi nije bilo dovoljno da ostane u okvirima onoga što se uobičajeno smatralo ženskim obrazovanjem. Njen san da postane lekar činio se nedostižnim, ali za nju je to bio cilj za koji je vredelo boriti se.
Njen put ka medicini odveo je u Cirih, u vreme kada je taj univerzitet bio jedan od retkih u Evropi koji je primao žene na studije. Tamo je upijala ne samo znanja iz medicine, već i ideje slobode i socijalne pravde koje su dominirale intelektualnim krugovima Evrope krajem 19. veka. U Cirihu je stekla i titulu doktora medicine, postajući jedna od prvih žena na Balkanu sa tim zvanjem.
Povratak u Srbiju bio je obeležen i trijumfom i izazovima. Kao prva žena lekar, Draga se suočila sa velikim otporom konzervativnog društva. U početku joj je bilo onemogućeno da radi kao državni lekar samo zato što je bila žena, pa je svoj talenat i znanje morala da stavi u službu privatne prakse. Ipak, to je nije pokolebalo. Naprotiv, njen lični primer postao je inspiracija drugim ženama koje su počele da sanjaju o profesijama koje su im do tada bile nedostupne.
Draga Ljočić je dala nemerljiv doprinos medicini, ali i nacionalnom opstanku u najtežim trenucima. Za vreme srpsko-turskih ratova (1876–1878) i kasnije Prvog svetskog rata, služila je kao lekar na frontu. Njeno ime bilo je sinonim za požrtvovanost – nosila je pomoć ranjenicima i u najtežim okolnostima, ne mareći za svoju bezbednost. U vremenima epidemija i ratnog haosa, njen rad bio je svetlost nade za mnoge.
Ipak, Draga nije bila samo lekar. Njen životni put bio je i put borbe za ženska prava. Kao jedna od osnivačica Ženskog društva u Beogradu i istaknuta aktivistkinja, borila se za pravo žena na obrazovanje i zapošljavanje. Verovala je da društvo ne može napredovati ako ignoriše potencijal polovine svog stanovništva. Njen aktivizam nije bio ograničen na deklaracije – on se ogledao u njenim delima. Osnivala je škole, pomagala siromašnima i zalagala se za zakonske promene koje bi ženama dale mogućnost za ravnopravniji položaj.
Kraj života Drage Ljočić bio je tih i daleko od javnosti. Umrla je 1926. godine u Beogradu, ostavivši iza sebe životni put koji je bio putokaz budućim generacijama. Njeno delo i danas inspiriše. Ono je svedočanstvo snage jedne žene koja je svojim delima prkosila preprekama i postavila temelje za društvo koje vrednuje znanje, humanost i pravdu. Draga Ljočić nije bila samo prva žena lekar u Srbiji – ona je bila pionirka novog doba.
