Osobe sa dijabetesom u mlađoj životnoj dobi znatno češće obolevaju od kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti u poređenju sa ostalom populacijom. Dijabetes je često povezan sa visokim krvnim pritiskom, visokim LDL holesterolom i trigliceridima, prekomernom težinom i gojaznošću. Udruženo javljanje ovih faktora povećava rizik od ozbiljnih srčanih problema. Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, lekari upozoravaju da je važno kontrolisati ove faktore rizika kako bi se komplikacije bolesti sprečile na vreme.
Docent dr Milena Pandrc, kardiolog, ističe da je dijabetes lečiv, ali čak i kada je nivo glukoze pod kontrolom, u velikoj meri povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Pacijenti sa dijabetesom se suočavaju sa visokim rizikom od srčanih bolesti, posebno srčanog udara. Desetogodišnji rizik od srčanog udara kod pacijenata sa nekomplikovanim dijabetesom iznosi 20 odsto.
– „Tihi srčani udar” je još jedna posebnost koja se vidi kod dijabetičara. Nastaje zbog oštećenja nerava koji prenose bol usled nekontrolisanog dijabetesa. Ove osobe često ne osećaju bol od srčanog udara. Poslednjih godina je poboljšano medikamentozno lečenje ovih bolesnika lekovima uz dostupnost dve grupe lekova – SGLT 2 (inhibitori transportnog proteina natrijum glukoze) i GLP 1 (peptid sličan glukagonu). SGLT 2 inhibitori deluju tako što stimulišu izlučivanje šećera kroz urin i veoma su korisni u prevenciji i lečenju svih vrsta srčane insuficijencije. Oni takođe sprečavaju i leče komplikacije povezane sa bubrezima koje dovode do hronične bolesti bubrega. GLP 1 agonisti semaglutid (injekcija i oralni) i tirzepatid (injekcija) deluju tako što sprečavaju vaskularne događaje (srčani udari, moždani udar) kod visokorizičnih pacijenata sa više faktora rizika. Obe ove grupe lekova takođe značajno smanjuju nivo šećera u krvi i obično se daju kao dodatak tradicionalnim lekovima poput metformina i drugih – naglašava dr Pandrc.
Statistika pokazuje da 537 miliona ljudi u svetu živi sa dijabetesom, odnosno približno svaka deseta odrasla osoba, a od toga tri četvrtine u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kakva je i Srbija. Kod nas približno 450.000 osoba ima postavljenu dijagnozu dijabetesa.
Milioni ljudi sa dijabetesom suočavaju se sa svakodnevnim izazovima u kontroli svoje bolesti kod kuće, na poslu i u školi. Moraju biti organizovani i odgovorni, što utiče na njihovo fizičko i mentalno blagostanje. – Gotovo svaka treća osoba sa dijabetesom teško doživljava tegobe povezane sa bolešću i pati zbog toga, a 63 odsto pacijenata navodi strah od razvoja komplikacija povezanih sa dijabetesom na njihovo blagostanje. Trećina osoba sa dijabetesom smatra da je teško da ostanu pozitivni u odnosu na svoje stanje. Novo globalno istraživanje koje je sprovela Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) otkriva da je 77 odsto ljudi koji žive sa dijabetesom iskusilo anksioznost, depresiju ili drugo mentalno zdravstveno stanje zbog dijabetesa. Briga o dijabetesu se često fokusira samo na šećer u krvi, ostavljajući mnoge druge prateće zdravstvene probleme nerešene – dodaje dr Pandrc.
Ono što još više zabrinjava jeste da kod više od polovine obolelih bolest nije dijagnostikovana. Ovi prividno zdravi ljudi nisu svesni svoje bolesti i neminovnih komplikacija koje će uticati na njihovo zdravlje.
– Strategija prevencije, koja je već u nekim zemljama implementirana od strane uglavnom dijabetoloških organizacija, tiče se programa prevencije dijabetesa (PPD). On ima dva cilja: primarni i sekundarni. Primarni se tiče sprečavanja ili odlaganja konverzije različitih formi insulinske rezistencije u manifestnu šećernu bolest, dok se sekundarni odnosi na smanjenje učestalosti kardiovaskularnih događaja i prevenciju ateroskleroze u osoba. Primarna prevencija je zapravo lečenje predijabetesa, kako se zajednički nazivaju povišena glikemija našte i intolerancija na glukozu, i odnosi se, pre svega, na modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava – kaže dr Pandrc.
Osobe sa dijabetesom u mlađoj životnoj dobi značajno češće obolevaju od kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti u poređenju sa ostalom populacijom. Visok nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove, a takođe i nerve srca, što može dovesti do dva značajna problema sa srcem samostalno ili u kombinaciji bolesti arterija koje se nalaze na površini srca i ishranjuju ga i slabosti srčanog mišića.
– Rana dijagnoza i efikasno lečenje dijabetesa i udruženih oboljenja poput hipertenzije, visokog lošeg holesterola i gojaznosti u velikoj meri sprečavaju srčani udar, moždani udar, hroničnu bolest bubrega i srčanu insuficijenciju koja može biti prisutna i bez srčanog udara oštećenjem srčanog mišića, iz čega proističe potreba za poboljšanjem podrške blagostanju obolelih kroz dijabetološku zdravstvenu zaštitu, koja se do sada globalno nije pokazala dovoljno efikasnom – zaključila je dr Pandrc. Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić izjavila je juče, povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, da RFZO od ove godine raspolaže jedom od najsavremenijih insulinskih pumpi i da je uvedena nova kategorija pacijenata koja ima pravo na test-trake. „Od pre dve godine za dijabetičare su o trošku RFZO obezbeđeni novi inovativni lekovi, a na listi lekova je i veliki broj insulina i drugih lekova koji su jednako značajni za lečenje”, navela je u saopštenju direktorka Radojević Škodrić, preneo je Tanjug. Dodala je da svi oboleli na insulinskoj pumpi i deca sa nestabilnim dijabetesom imaju pravo na senzore i da je od prošlog meseca broj dostupnih senzora povećan sa pet na sedam tipova senzora i podsetila da RFZO obezbeđuje niz različitih pomagala za obolele od dijabetesa, kao i da se prava na njih kontinuirano proširuju.
