Рат између Ирана, САД и Израела, који већ данима потреса Блиски исток, поново је у први план избацио упозорења да би овај сукоб могао имати последице далеко изван региона. Иако се тренутна ескалација посматра као део актуелних геополитичких тензија, бројни аналитичари подсећају да су слични сценарији најављивани и раније.
Још пре неколико година, тачније 2024. – кинески историчар и геополитички коментатор Ђијанг Сјуећин изнео је опсежну анализу у којој је упозорио да би евентуални рат са Ираном могао изазвати ланчану реакцију која би захватила не само Блиски исток, него и глобалну економију, енергетска тржишта и односе великих сила. У тој анализи он није говорио само о непосредним војним последицама овог сукоба, већ је покушао сагледати како би један регионални рат могао покренути шири низ политичких, економских и безбедносних потреса широм света.
Данашњи развој догађаја, како истичу поједини аналитичари, показује да његове процене више не звуче као апстрактна геополитичка теорија, утопија, већ као могући сценарио који се постепено материјализује на терену.
Пророчанство
Његово предавање одприје поар година привукло је пажњу јер се није задржавао искључиво на војним аспектима потенцијалног сукоба. Сјуећин је покушао сагледати ширу слику, посматрајући могући рат са Ираном у контексту глобалних политичких, економских и технолошких промена. У том смислу, он је настојао показати да савремени ратови више нису изоловани догађаји, већ процеси који се преливају на читав систем међународних односа.
Према његовом мишљењу, велики сукоб између Ирана и САД могао би покренути низ догађаја који би постепено захватили цели Блиски исток. Такав сценарио могао би довести до озбиљних поремећаја у глобалној трговини енергентима, што би онда имало директне последице по цене нафте, стабилност финансијских тржишта и опште кретање светске економије. Он је посебно нагласио да је савремена глобална економија изузетно осетљива на шокове у снабдевању енергентима, због чега сваки велики сукоб у енергетски кључним регионима може произвести ефекте који се осећају на свим континентима.
Промена поретка
У својим анализама Сјуећин је посебно указао на на чињеницу да се међународни систем налази у периоду дубоких и постепених трансформација. По његовом мишљењу, свет се већ неко време удаљава од геополитичке структуре настале након Хладног рата, у којој су САД имале готово неупитну доминацију у политичком, војном и економском смислу. Указао је и да се међународни односи све више крећу ка моделу у којем постоји више центара моћи.
Поред САД, све већу улогу играју Кина, Русија, али и поједине регионалне силе које настоје ојачати свој геополитички утицај. У таквом окружењу, како је рекао, регионални сукоби више нису само локални проблеми, већ често постају део ширег надметања између великих сила. Према његовој оцени, управо таква структура међународних односа повећава ризик да локални конфликти ескалирају и поприме много шире размере. Када се интереси великих сила укрсте у истом региону, чак и релативно ограничени сукоби могу временом прерасти у кризе са глобалним последицама.
Блиски исток као жариште
Сјуећин је упозорио да је Блиски исток једно од најосетљивијих геополитичких подручја на свету. Тај регион је, како сматра, истовремено богат природним ресурсима и оптерећен бројним историјским, политичким и верским поделама. Велике резерве нафте и гаса чине га једним од кључних енергетских центара света, али истовремено и простором у којем се укрштају интереси бројних држава и великих сила. Управо због те комбинације фактора, овај стручњак сматра да би свака већа војна ескалација у региону могла врло брзо попримити шири карактер и прерасти у кризу са глобалним последицама.
Према његовим проценама, Блиски исток представља један од оних простора где локални сукоби готово увек имају потенцијал да се прошире и укључе већи број актера. Осврнуо се и на политичке промене унутар самих САД. У том контексту, те 2024. говорио је и о могућности повратка Доналда Трампа на власт и потенцијалном заоштравању америчке спорне политике према Ирану. Према његовој тадашњој процени, таква политичка промена могла би довести до јачег притиска на Техеран, али и повећати ризик од директне конфронтације. Истовремено је наглашавао да евентуални рат између Ирана и САД готово сигурно не би остао ограничен само на те две државе, управо због сложене мреже регионалних савезништава, безбедносних интереса и политичких ривалстава која већ деценијама обликују односе на Блиском истоку
Рат са више фронтова
Како је тада објаснио, Иран има значајан политички, војни и идеолошки утицај у више држава Блиског истока. Због тога је упозоравао да би евентуални сукоб могао довести до отварања више фронтова истовремено. Као потенцијална жаришта спомињао је Ирак, Сирију, Либан и Јемен, земље у којима већ годинама делују различите војне и политичке групе повезане са регионалним ривалствима. Указао је и да се Иран више од 20 година припрема за рата са САД иу Израелом. Према његовој анализи, управо поменута мрежа савезништва могла ни претворити локални рат у много шири регионални конфликт.
Уколико би се борбе прошириле на више држава истовремено, војне операције би онда захватиле велики део Блиског истока, укључујући и важне транспортне и енергетске коридоре. Таква ситуација могла би довести до тога да рат захвати не само копнене територије више држава, већ и важне поморске руте, луке и енергетску инфраструктуру. Сјуећин је тада изнео тезу да би потенцијални рат са Ираном био много сложенији од ратова које су САД водиле у Ираку или Авганистану, где је противник био знатно слабији у институционалном и војном смислу.
Најконтроверзнији део његове анализе односио се на процену да би САД у таквом сукобу могле изгубити рат у стратешком смислу. Сјуећин притом није тврдио да би Иран нужно остварио класичну војну победу на бојном пољу, пише Глас Српске.
Међутим, упозорио је да би Техеран могао водити дуготрајан рат исцрпљивања који би временом противнику наметнуо огромне политичке, војне и економске трошкове. Навео је и да америчка војска није осмишљена за борбу у рату 21. века, те да је војноиндустријски комплекс настао након Другог светског рата, осмишљен је за борбу против Хладног рата, а он се заправо своди на показивање мишића, не и за дуготрајно ратовање.
Географија као оружје
Један од разлога за такву процену, како је тада објаснио, лежи у самој географији Ирана. Велики део територије те државе прекривен је планинским масивима као што су Загрос и Алборз. Такав терен представља озбиљну природну препреку за велике копнене војне операције и значајно отежава контролу територије.
Сјуећин је указао и да су бројни војни аналитичари управо због тога упозоравали да би евентуална копнена интервенција у Ирану била изузетно сложена и скупа. За разлику од равничарских подручја, планински терен омогућава одбрамбеним снагама да лакше организују отпор, контролишу пролазе и воде дуготрајне герилске операције.
Поред географских предности, овај кинески аналитичар је навео да Иран има и релативно велику популацију и развијен систем мобилизације. При том, је посебно указао на улогу Исламске револуционарне гарде, елитне војне структура која има велико искуство у вођењу војних операција.
Стратегија исцрпљивања
Према мишљењу овог стручњака, Иран би у евентуалном сукобу могао користити стратегију која се ослања на комбинацију ракета, дронова, поморских напада и операција преко савезничких група у региону. Циљ такве стратегије, како је појаснио, не би био директан војни обрачун са технолошки супериорним противником, већ постепено наношење штете и стварање дуготрајног конфликта који би временом исцрпио ресурсе противника. Још један кључни елемент његове анализе био је Ормуски мореуз. Сјуећин је рекао да је реч о једном од најважнијих енергетских пролаза на свету.
Тај уски морски коридор повезује Персијски залив са Индијским океаном и представља главну руту за транспорт нафте и течног природног гаса из земаља Залива. Кроз овај пролаз свакодневно пролази значајан део светске трговине енергентима. Сваки озбиљнији поремећај поморског саобраћаја у том подручју могао би довести до наглог скока цена нафте и гаса на глобалном тржишту, што би се врло брзо одразило и на економије бројних држава које зависе од увоза енергената.
Удари на кључне тачке
У својој анализи он је указао и на могућност напада и на другу критичну инфраструктуру у региону.
Према његовим речима, модерни ратови све чешће укључују нападе на системе који омогућавају функционисање друштва. Као пример је навео постројења за десалинизацију и системе за снабдевање водом у сушним државама Блиског истока. Та постројења су од пресудне важности, јер осигуравају питку воду за милионе људи. Њихово оштећење могло би довести до озбиљних хуманитарних и економских проблема, па чак и до дестабилизације читавих држава.
Домино ефекат
Сјуећин је указао и да велики део економије држава Залива почива на стабилном извозу нафте и функционисању поморских енергетских рута. Земље попут Саудијске Арабије, УАЕ и Катара значајан део својих буџетских прихода остварују управо из енергетског сектора. Сваки већи поремећај у транспорту нафте, како кажеовај струучњак, могао би довести до великог пада прихода тих држава, што би онда имало шири утицај на глобална финансијска тржишта.
Таква ситуација могла би покренути читав низ економских реакција које би се постепено прелиле на друге делове светске економије. Да све иде у том правцу говоре и то да неке арапске земље већ разматрају радикалне економске кораке На столу је чак могућност обуставе великих иностраних инвестиција, о чему је Сјуећинг говорио још 2024. године Још један занимљив аспект који је он анализирао односио се на могуће последице рата за технолошки сектор.
Како је тада истакао, државе Залива последњих година улажу огромне количине капитала у технолошке компаније и инвестиционе фондове у САД. Према његовој процени, велики економски шок изазван ратом могао би довести до смањења таквих инвестиција, што би онда имало ефекат и на развој нових технологија, укључујући сектор вештачке интелигенције и напредних дигиталних система.
Политички притисак
На крају своје анализе Сјуећин се осврнуо и на политичке последице евентуално дуготрајног ратова. Подсетио је да историја показује како велики и скупи војни конфликти често стварају снажан притисак унутар самих држава које их воде. Као примере је навео ратове у Вијетнаму и Авганистану, где су дуготрајни војни ангажмани довели до дубоких политичких расправа и промена у јавном расположењу.
Уколико би рат са Ираном потрајао годинама, он би захтевао огромне војне и финансијске ресурсе, што би неминовно створило снажан политички притисак унутар америчког друштва. Када се данашња дешавања упореде са његовом анализом, све је више оних који указују да су се нека од тих упозорења већ почела остваривати, заправо већи. Напетости у региону нагло су порасле, а енергетска тржишта већ реагују на ризик од шире дестабилизације Блиског истока.
Уколико би се сукоб наставио ширити захватајући већи број држава, постоји реална опасност да би се могло остварити и његово треће упозорење – да би рат са Ираном могао прерасти у дуготрајан и исцрпљујући конфликт чије би економске, политичке и безбедносне последице осетио готово цели свет, а поговото Америка.
Цена ратовања
Рат између САД и Ирана само је првог дана војне акције Вашингтон коштаооко 750 милиона долара. Поједини налитичари сматрају да ако се сукоб настави, ти трошкови могли скочити и до 65 милијарди долара, а у случају дуготрајног конфликта чак 95 милијарди или више. Како су истакли, ако се у све ово укључеи економски ефекти, попут поремећаја у трговини и енергетској економији, трошкови би могли премашити 210 милијарди долара.
