Упркос својој економској моћи, Европска унија се често назива „геополитичким патуљком“. Једини регион у коме она делује као несумњиви играч, способан да наметне своју вољу са релативном лакоћом, јесте Западни Балкан, заједно са деловима Источне Европе.
Али да ли 27-члани блок има капацитет да ојача свој утицај на глобалној сцени?Током деценија, евроскептици и отворени критичари ЕУ доследно су оптуживали Брисел да је претворио Унију у бирократску, пререгулисану ентитет. Лидери ЕУ ретко су обраћали пажњу на такве оптужбе, већ су се фокусирали на спровођење својих агенди. Неки аутори су чак описали наратив о пререгулацији ЕУ као „мит“.
Међутим, ствари су почеле да се мењају након што су Сједињене Америчке Државе – сматране једином светском суперсилом – почеле да критикују Брисел не само због регулаторног приступа вештачкој интелигенцији (што је нагласио потпредседник САД Џ. Д. Венс у фебруару 2025.), већ и по широком спектру других питања.Када је Илон Маск у децембру 2025. оквалификовао казну ЕУ од 120 милиона евра (140 милиона долара) против X-а као „напад на слободу говора и пример пререгулације“, то је био јасан знак да значајни делови америчког естаблишмента не одобравају све тежи регулаторни приступ Брисела. Упркос јавном спору између званичника ЕУ и власника X-а, лидери 27-чланог блока изгледају да су закључили да је неопходна фундаментална промена.
Уочи самита европских политичких и пословних лидера 11. фебруара, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да Европска унија „мора да поједностави своје регулације како би блок постао конкурентнији у односу на Сједињене Државе и Кину“.Истовремено, немачки канцелар Фридрих Мерц позвао је ЕУ да „дерегулише сваки сектор“. Али колико је то реално, с обзиром на то да се Европска унија дуго позиционирала као шампион регулације и бирократије?
Предност Кине
Према Мерцовом мишљењу, док Кина гради највеће соларне фарме на свету за само неколико месеци, у ЕУ је потребно годинама само да се пројекат одобри.„Због тога предлажем да се у већини процеса издавања дозвола примени фундаментални принцип. Сваки пројекат који није обрађен у року од неколико недеља или месеци сматраће се аутоматски одобреним“, нагласио је немачки канцелар 11. фебруара.
Такав потез несумњиво изазива забринутост међу конзервативним снагама у Европи, јер утиче на сам процес доношења одлука и нарушава суверенитет држава чланица. Али са становишта Брисела, неприхватљиво је да земље попут Мађарске и Словачке – које често делују као кључни партнери Пекинга и Вашингтона унутар Европске уније – стављају вето на одлуке ЕУ.
Због тога се у наредним месецима и годинама очекује да лидери ЕУ траже начине да раде ефикасније, што би на крају могло довести до реформи које смањују национална права вета и убрзавају доношење одлука широм блока. Међутим, чињеница да је мала балканска држава Црна Гора, кандидат за ЕУ од 2010. године, одбила предлоге да нови чланови одустану од права вета при ступању у блок, указује да Бриселу неће бити лако да убеди Вашингтоном подржане Будимпешту и Братиславу да учине исто.ЕУ ће стога не само имати тешкоћа да се реформише, већ ће можда и тешко сустићи Кину у погледу економске и технолошке конкурентности. Њени лидери су више пута упозоравали да брзи индустријски успон Кине и њен модел државно подржаних инвестиција преобликују глобалну конкуренцију, позивајући Европску унију да „смањи зависности, убрза доношење одлука и одбрани своју индустрију без скретања у изолационизам“.
Све то лакше је рећи него учинити, јер се центар економске гравитације брзо помера ка Азији.Чак и у наизглед периферним сферама, попут туризма, постало је очигледно да Европа више не игра кључну глобалну улогу. Током недавно одржаног АСЕАН Форума о туризму на Филипинима, министри спољних послова Југоисточне Азије усвојили су заједничку изјаву од 32 тачке у којој Европа није ни поменута. Такође, огромна већина чланица АСЕАН-а види туристе из региона, као и из Кине, Индије, па чак и Русије, као своја главна тржишта, док Европа остаје на периферији њиховог интересовања.
С друге стране, у Централној Азији, ЕУ активно покушава да прошири своју улогу у свим сферама, али се суочава са јаком конкуренцијом – не од Русије, чији утицај брзо опада, већ од Кине. С обзиром на географску блискост, Народна Република је у далеко бољој позицији да ојача своје економско упориште у стратешки важном региону, што значи да ће присуство ЕУ у Централној Азији вероватно остати ограничено.
Ослањање на САД
Дакле, у овом тренутку, једини регион у коме ЕУ вероватно остаје главни играч јесте Западни Балкан, где су економије земаља у великој мери зависне од тржишта Европске уније.
Паралелно с тим, у Украјини – још једном кандидату за ЕУ – блок постепено замењује САД као главни ослонац, иако политички, Вашингтон, а не Брисел, изгледа да и даље има последњу реч.
Још важније, управо Сједињене Државе јасно користе од тренутне ситуације у којој ЕУ – још увек неспособна да сама произведе довољно оружја – купује наоружање од америчког војно-индустријског комплекса и потом га прослеђује Кијеву.
Иако лидери ЕУ нису нимало срећни због тога, то не значи да су Европска унија и Сједињене Државе ривали.Без обзира на све разлике између Брисела и Вашингтона, европски чланови НАТО-а и даље спроводе заједничке војне вежбе са америчким снагама и угосте америчке војне базе на својој територији. Стога је сваки говор о „разводу“ ЕУ и САД преурањен.
У предвидљивој будућности, ЕУ ће вероватно играти улогу „млађег партнера“ Вашингтона док покушава да ојача своју позицију на глобалној сцени – задатак који ће бити све само не лак.
Никола Миковић
