Dijeta bez vlakana zasnovana na sokovima može podstaći rast bakterija povezanih sa upalom u crevima i ustima.
Mislite da vas dijeta detoks sokovima čini zdravijim? Nova studija sa Univerziteta Nortvestern sugeriše suprotno.
Nedavno objavljena u časopisu Nutrients, studija je pokazala da čak i trodnevna dijeta bazirana isključivo na voćnim i povrćnim sokovima može izazvati promene u bakterijama creva i usne duplje, koje su povezane sa upalom i kognitivnim padom.
Kako je sprovedena studija?
Naučnici sa Nortvestern univerziteta proučavali su tri grupe zdravih odraslih osoba: jedna grupa konzumirala je isključivo sokove, druga je pila sokove uz celovite namirnice, dok je treća jela samo celovitu biljnu hranu.
Istraživači su prikupljali uzorke pljuvačke, briseve obraza i stolice pre, tokom i nakon dijete kako bi analizirali promene u bakterijama pomoću tehnika sekvenciranja gena.
Šta su naučnici otkrili?
Grupa koja je konzumirala isključivo sokove pokazala je najveći porast bakterija povezanih sa upalom i povećanom propustljivošću creva, dok je grupa koja je jela celovitu biljnu hranu imala povoljnije promene u mikrobiomu. Grupa koja je kombinovala sokove i hranu imala je određene promene u bakterijama, ali manje izražene nego kod grupe koja je pila samo sokove.
Ovi rezultati sugerišu da sokovi bez vlakana mogu poremetiti mikrobiom, što potencijalno dovodi do dugoročnih zdravstvenih posledica.
„Većina ljudi smatra da je detoks sokovima zdrav izbor, ali ova studija donosi realnost u tu priču,“ rekla je dr Melinda Ring, glavna autorka studije i direktorka Centra za integrativno zdravlje Ošer na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern.
„Unos velikih količina soka bez vlakana može izazvati neravnotežu u mikrobiomu, što može imati negativne posledice, poput upale i narušenog zdravlja creva,“ dodala je Ring.
Zašto su vlakna važna?
Ceđenjem voća i povrća uklanjaju se vlakna koja hrane korisne bakterije, koje proizvode antiinflamatorna jedinjenja poput butirata. Bez vlakana, bakterije koje vole šećer mogu se prekomerno razmnožiti.
Pored toga, visok sadržaj šećera u sokovima dodatno hrani ove štetne bakterije, narušavajući ravnotežu mikrobioma creva i usta. Studija takođe sugeriše da smanjen unos vlakana može uticati na metabolizam, imunitet, pa čak i mentalno zdravlje.
Oralni mikrobiom reaguje brzo
Za razliku od crevnog mikrobioma, koji je ostao relativno stabilan, mikrobiom usne duplje doživeo je dramatične promene tokom dijete zasnovane samo na sokovima. Naučnici su otkrili smanjenje korisnih bakterija iz grupe Firmicutes i porast bakterija iz grupe Proteobacteria, koje su povezane sa upalom.
„Ovo naglašava koliko brzo ishrana može uticati na bakterijske populacije važne za zdravlje,“ rekla je Ring. „Oralni mikrobiom se pokazao kao brz pokazatelj uticaja ishrane.“
Sledeći koraci
Ova saznanja ukazuju na potrebu za daljim istraživanjem uticaja sokova i drugih dijeta na mikrobiom, naročito kod dece, koja često konzumiraju sokove umesto celovitog voća.
„Nutritivni sastav sokova – posebno nivo šećera i ugljenih hidrata – igra ključnu ulogu u oblikovanju mikrobnih zajednica u crevima i usnoj duplji i treba ga pažljivo razmotriti,“ rekla je prva autorka studije Marija Luiza Savo Sardaro, istraživač u Amato laboratoriji na katedri za antropologiju Univerziteta Nortvestern i profesorka mikrobiologije hrane na Univerzitetu San Rafaele u Rimu.
Studija takođe naglašava važnost prioritizacije vlakana u ishrani i prehrambenoj industriji. Za sada, Ring savetuje: „Ako volite sokove, razmislite o blendiranju umesto ceđenja kako biste zadržali vlakna, ili kombinujte sokove sa celovitom hranom kako biste uravnotežili njihov uticaj na mikrobiom.“
