Дијета без влакана заснована на соковима може подстаћи раст бактерија повезаних са упалом у цревима и устима.
Мислите да вас дијета детокс соковима чини здравијим? Нова студија са Универзитета Нортвестерн сугерише супротно.
Недавно објављена у часопису Nutrients, студија је показала да чак и тродневна дијета базирана искључиво на воћним и поврћним соковима може изазвати промене у бактеријама црева и усне дупље, које су повезане са упалом и когнитивним падом.
Како је спроведена студија?
Научници са Нортвестерн универзитета проучавали су три групе здравих одраслих особа: једна група конзумирала је искључиво сокове, друга је пила сокове уз целовите намирнице, док је трећа јела само целовиту биљну храну.
Истраживачи су прикупљали узорке пљувачке, брисеве образа и столице пре, током и након дијете како би анализирали промене у бактеријама помоћу техника секвенцирања гена.
Шта су научници открили?
Група која је конзумирала искључиво сокове показала је највећи пораст бактерија повезаних са упалом и повећаном пропустљивошћу црева, док је група која је јела целовиту биљну храну имала повољније промене у микробиому. Група која је комбиновала сокове и храну имала је одређене промене у бактеријама, али мање изражене него код групе која је пила само сокове.
Ови резултати сугеришу да сокови без влакана могу пореметити микробиом, што потенцијално доводи до дугорочних здравствених последица.
„Већина људи сматра да је детокс соковима здрав избор, али ова студија доноси реалност у ту причу,“ рекла је др Мелинда Ринг, главна ауторка студије и директорка Центра за интегративно здравље Ошер на Медицинском факултету Универзитета Нортвестерн.
„Унос великих количина сока без влакана може изазвати неравнотежу у микробиому, што може имати негативне последице, попут упале и нарушеног здравља црева,“ додала је Ринг.
Зашто су влакна важна?
Цеђењем воћа и поврћа уклањају се влакна која хране корисне бактерије, које производе антиинфламаторна једињења попут бутирата. Без влакана, бактерије које воле шећер могу се прекомерно размножити.
Поред тога, висок садржај шећера у соковима додатно храни ове штетне бактерије, нарушавајући равнотежу микробиома црева и уста. Студија такође сугерише да смањен унос влакана може утицати на метаболизам, имунитет, па чак и ментално здравље.
Орални микробиом реагује брзо
За разлику од цревног микробиома, који је остао релативно стабилан, микробиом усне дупље доживео је драматичне промене током дијете засноване само на соковима. Научници су открили смањење корисних бактерија из групе Firmicutes и пораст бактерија из групе Proteobacteria, које су повезане са упалом.
„Ово наглашава колико брзо исхрана може утицати на бактеријске популације важне за здравље,“ рекла је Ринг. „Орални микробиом се показао као брз показатељ утицаја исхране.“
Следећи кораци
Ова сазнања указују на потребу за даљим истраживањем утицаја сокова и других дијета на микробиом, нарочито код деце, која често конзумирају сокове уместо целовитог воћа.
„Нутритивни састав сокова – посебно ниво шећера и угљених хидрата – игра кључну улогу у обликовању микробних заједница у цревима и усној дупљи и треба га пажљиво размотрити,“ рекла је прва ауторка студије Марија Луиза Саво Сардаро, истраживач у Амато лабораторији на катедри за антропологију Универзитета Нортвестерн и професорка микробиологије хране на Универзитету Сан Рафаеле у Риму.
Студија такође наглашава важност приоритизације влакана у исхрани и прехрамбеној индустрији. За сада, Ринг саветује: „Ако волите сокове, размислите о блендирању уместо цеђења како бисте задржали влакна, или комбинујте сокове са целовитом храном како бисте уравнотежили њихов утицај на микробиом.“
