“Има светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле планови научног рада.”
Његов живот и дело описани су у филмовима и серијама. Део је екипе матураната који су касније постали интелектуални врх српског народа. Цвијићев опис климе Шумадије, књижевник Милорад Павић преточио је у дело “Предео осликан чајем”, а мото “Студирати ногама, а не у кабинету”, одзвања и данас универзитетским ходницима.
Прича Јована Цвијића је помало несвакидашња. Из првобитне жеље да студира медицину, пут га је одвео баш на географију, којој се касније у потпуности и посветио.
С обзиром на то да није било средстава за његову стипендију у иностранству, један од професора му је предложио да слуша студије географије на Великој школи у Београду, које су му касније и утабале пут до Бечког универзитета.
Знања је прикупљао од великих европских професора у области геоморфологије, климатологије и геотектонике. Заљубивши се у ову науку, докторирао је, а његова дисертација имала је снажан утицај на утемељење и даљи развој нове дисциплине – „карстологије“, науке о морфологији и хидрографији краса.
Изванредна говорничка вештина о структури и подели планина Балканског полуострва, учврстиле су му позицију у европским научним круговима. И док је посматрао околину врха Старе планине -Миџора, и планину у Бугарској – Рилу, препознао је трагове глацијације у виду 102 горска ока, планинска језера, што га је довело до самог врха лествице у друштву.
Јован Цвијић, научним радом бавио се скоро четрдесет година. Од његовог првог рада, који је објавио давне 1889. године – „Ка познавању крша Источне Србије“, настало је више стотина научних истраживања.
Инспирацију је проналазио у бројним експедицијама на које је ишао по Балканском полуострву, Јужним Карпатима и Малој Азији.
Изучавање живота различитих народа навело га је да се посвети антропогеографском истраживању.
Његова најпознатије дела су „Балканско полуострво“ и „Јужнословенске земље“, а двотомна „Геоморфологија“ представља полазну основу у савременим истраживањима.
Цвијић је имао важну улогу и у реформи школства. Био је један од осам првих професора Београдског универзитета, ректор у два мандата, а помогао је и у оснивању посебне катадре за етнологију.
Како је говорио, „Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више и снажније и у неким правцима дубље него Универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја“.
Велики географичар двадесетог века, утемељитељ савремених научних истраживања, носилац је енглеске, француске и америчке медаље. Био је цењени члан многих светских научних друштава.
Музеј Јована Цвијића
Поред бројне литературе , са Цвијићевим животом и делом можемо се упознати ако посетимо Копитареву градину у Београду.
Кућа Јована Цвијића, по његовим нацртима саграђена 1905. године, претворена је у музеј.
Догађаје са својих великих експедиција, осликао је у амбијенту, а сваки детаљ је дизајниран у духу сецесије, која је обогаћена елементима српске националне примењене уметности.
Салон и соба Цвијећеве супруге су аутентични. Посебно занимљиво посетиоцима је фотеља за двоје, у облику слова С.
Остали делови куће су претворени у изложбу.
И док шетамо улицом Јована Цвијића, пењемо се на врх планине Рудник који је по њему добио име или држимо новчаницу на којој је утиснут његов лик, не можемо а да се са поносом не осврнемо на дела која је овај отац географије оставио српском друштву.
