Prof. dr Dejan Ilić, svetski priznati naučnik, inovator, univerzitetski profesor i istaknuti privrednik, rođen je 27. jula 1957. godine u Smederevu, a odrastao je u mestu Selevac.
Završio je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Tehničkom univerzitetu u Medonu, Francuska, a doktorat je stekao na Univerzitetu u Drezdenu, Nemačka, postavši najmlađi doktor nauka u bivšoj SFRJ.
Njegova naučna dostignuća i praktična rešenja u telekomunikacijama, računarstvu, mašinskoj industriji i medicini pronašla su primenu u najrazvijenijim zemljama sveta.
Doprinos razvoju svetske nauke
Njegov veliki broj publikovanih, često citiranih radova u vodećim naučnim časopisima i mnogim saopštenjima na međunarodnim naučnim skupovima, predstavljaju zapažen doprinos razvoju svetske nauke.
Baveći se istraživačkim radom, sarađuje i sa većim brojem poznatih koncerna, kao što su Tošiba, Soni, Sanio, Filips, Simens, Epl, IBM, HP, Mercedes… Uz to neposredno sarađuje i sa svetski poznatim i priznatim naučnicima i istraživačima, među kojima je i prof. dr Alen Higer, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2000. godine.
Radovi i patenti
Radovi i patenti dr Ilića spadaju u pionirske u oblasti metal-hidridnih baterija u formi tablete i laminatnoj formi, kao i litijumskih baterija u formi tablete koje se danas široko koriste u svetu za napajanje prenosnih elektronskih uređaja.
Njegovo prvo vrlo poznato dostignuće je prva evropska litijumska baterija za pejsmejker (publikovana 1988. godine ) čiji je rok trajanja 10 godina. U to vreme baterije za pejsmejker koje su se pravile u Americi su trajale najviše dve godine. Veliki dorinos poboljšanju kvaliteta i koeficijenta iskorišćenja nikl – hidridnih baterija dao je uvodeći nova tehnološka rešenja za njihovu proizvodnju.
Tvorac „pametnih kartica“
Litijumske baterije laminatne forme sa polimernim elektrolitom su jedno o njegovih novijih vrhunskih ostvarenja, sa velikim brojem primena u savremenim prenosnim elektronskim uređajima tipa „pametnih kartica”. Tesno povezano sa razvojem polimernih elektrolita tekla su istraživanja dr Ilića u oblasti katodnih interkalatnih materijala za litijumske izvore struje . Određen broj njegovih patenata odnose se na razvoj elektrohemijskih gasnih senzora za kiseonik i vlagu.
Univerzitetska karijera
Počevši univerzitetsku karijeru kao docent na Univerzitetu Karlsruhe, profesor Ilić je bio gostujući profesor o d 2002. na Tehničkom Univerzitetu u Gracu, a 2006. na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu za fizičku hemiju, za poslediplomsku nastavu iz oblasti elektrohemije. Profesor Dejan je sada predsednik UO Inovacionog fonda Srbije gde se zalaže za razvitak mladih naučnika, njihovih patenata i uopšte nauke u Srbiji.
Istaknuti rukovodioc i privrednik
Dr Dejan Ilić je i istaknuti privrednik. Bio je predsednik svetskih kompanija „Varta Majkrobateri“ i „ARI Grupe“, koji je za ostvarene poslovne rezultate proglašavan za privrednika godine u Nemačkoj, a dobio je i niz visokih međunarodnih priznanja.
Ima originalne istraživačke rezultate u oblasti hemijskih izvora energije, anorganskih materijala, kao i njihove preparacije i karakterizacije. Kao konsultant nemačke vlade, predvodi i naučni tim koji realizuje projekat „Elektromobiliti“, posebno usmeren na nanomaterijale i elektroniku za akumulatore, koje će koristiti elektromobili. Cilj tog projekta, koji je lično nadgledala bivša kancelarka Angela Merkel, bio je da za nekoliko narednih godina na nemačkim putevima bude milion elektromobila.
Prof. dr Dejan Ilić u našem podkastu
Na samom početku emisije, upitali smo profesora Dejana „Da li mladi već sutra treba da idu u inostranstvo ako im se za to ukaže prilika?“ na osnovu ankete koju smo sproveli među studentima Beogradskog Univerziteta.
Većina učesnika ankete je odgovorila da bi odmah ovog momenta otišli, samo ako bi im se ukazala prilika, a mali broj ispitanika izjasnio se da bi voleo da ostane u svojoj zemlji, tu radi i privređuje, a neki od njih bi čak i pokrenuli svoj biznis.
Kao odgovor na ovu anketu, profesor Ilić je istakao da mladi treba da idu ako u Srbiji u njihovom poslu ne postoji šansa za napredak, ali da jednog momenta oni treba da se vrate u svoju zemlju i da za to treba da dobiju podršku i ohrabrenje od starijih i iskusnijih u poslu koji bi njihovim dolaskom polako trebali da se povlače.
Podrška porodice je od krucijalnog značaja
Naravno, ova podrška i ohrabrenje prvenstveno treba da dođu od roditelja, jer odlazak na rad u nepoznato, novu kulturu i sisteme predstavlja novo poglavlje u životu svakoga ko se odluči na tako nešto.
Proces osamostavljivanja po rečima Dejana Ilića ima nekoliko faza i elemenata i veoma je bitan za razvoj i jačanje karaktera jedne ličnosti, koji se formira u detinjstvu, ali se nadograđuje tokom života.
Biti okružen dobrim ljudima
Zato je veoma bitno biti okružen karakterno dobrim ljudima, uz koje možete da rastete i razvijate se. Što se tiče ovoga, naš gost ističe da je imao mnogo sreće u životu i da je veoma zahvalan zbog toga.
Ako želite da saznate kako je protekao Dejanov susret sa Stivom Džobsom, šta je naučio iz svojih grešaka, zašto je opao entuzijazam oko električnih automobila, kakva će industrija mikročipova biti u budućnosti, kako roditelji da podstaknu istraživački duh u svojoj deci a ne samo da skroluju društvene mreže, šta za njega predstavlja dedovina u Selevcu, kako pravi rakiju, zašto mi nismo uspeli da brendiramo rakiju kao Amerikanci i Škoti viski, pogledajte emisiju sa profesorom Dejanom Ilićem:
