Rekordne temperature mora: Posledice klimatskih promena i prirodnih fenomena

Prosečna temperatura većine površine mora je svaki dan u poslednjih 12 meseci bila najviša ikad zabeležena na taj kalendarski datum, pokazuju preliminarni podaci Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA).

„A trenutno nadmašujemo prošlu godinu,“ kaže Robert Vest, meteorolog NOAA u Majamiju. „Nastavljamo da obaramo rekorde, čak i sada preko prošlogodišnjih rekorda.“

Šta je „El Ninjo“?

Jedan od glavnih razloga za tako visoke globalne temperature površine mora je „El Ninjo“, prirodni klimatski fenomen koji podrazumeva širenje toplih površinskih voda preko tropskog Pacifičkog okeana. El Ninjo je ponavljajući događaj, a ovaj se pojavio kasno prošlog proleća.

Međutim, prirodni klimatski ciklusi ne mogu objasniti šta se dešava ispod površine mora. Količina toplote uskladištene u gornja dva kilometra mora se povećava decenijama, kaže okeanograf NOAA Hosmaj Lopez, takođe iz Majamija. A stopa tog rasta se ubrzava.

Rastuće temperature mora

Od sredine marta prošle godine, prosečna temperatura površine mora u ekstrapolarnom okeanu, na geografskim širinama od 60°N do 60°S, obara dnevni rekord svaki dan, pokazuju podaci NOAA. Dnevne temperature površine mora sada nadmašuju prethodne rekorde postavljene pre godinu dana. Ove temperature su zasnovane na posmatranjima sa satelita, brodova i bova u moru.

Ljudski uzrokovane klimatske promene su to prouzrokovale

Od 1971. godine, okean je apsorbovao više od 90 procenata viška toplote zarobljene u atmosferi od strane gasova sa efektom staklene bašte, što je više od 380 zetadžula toplote. Za poređenje, to je oko 1,5 miliona puta više energije nego što je oslobođeno tokom erupcije vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai 2022. godine, ili 25 milijardi puta više energije nego što je oslobođeno bacanjem atomske bombe na Hirošimu, Japan, 1945. godine.

Punjenje okeana tolikom količinom toplote ima bezbroj posledica. Evo pregleda samo nekoliko.

Ovogodišnja sezona uragana na Atlantiku može biti hiperaktivna

Uragani se hrane vodenom parom i toplotom sa površine Atlantskog okeana. A trenutno, Atlantik je veoma topao. Istraživači predviđaju izuzetno aktivnu sezonu uragana.

Izveštaj o sezonskim prognozama za 2024. godinu, koji su istraživači sa Državnog univerziteta Kolorada u Fort Kolinsu objavili 4. aprila, predviđa 23 imenovane oluje ove predstojeće sezone, od kojih će pet biti veliki uragani, što znači kategorija 3 ili veća. Kada oluje te snage dođu do kopna, mogu biti destruktivne i čak smrtonosne.

33 oluje ove sezone

I postoji 62 procenta šanse da će veliki uragan pogoditi Sjedinjene Države, navodi tim CSU. Noviji izveštaj istraživača sa Univerziteta Pensilvanije, objavljen 24. aprila, predviđa oko 33 imenovane oluje ove sezone.

Većina uragana se formira u delu Atlantskog okeana između Karipskog mora i zapadne Afrike. Ovaj region je poznat kao glavni razvojni region (MDR), i temperature površine mora tamo su bile abnormalno visoke. Trenutno su više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad dugoročnog proseka za kraj aprila, što je oko 25,5°C, pokazuju podaci NOAA Coral Reef Watch.

Od 1981. godine, bilo je samo 10 meseci za koje je površina MDR-a bila tako anomalno topla, kaže Vest. „Osam od tih meseci, ne uključujući još april 2024., dogodilo se u poslednjoj godini.“

Verovatni nastanak „La Ninje“, suprotnosti „El Ninja“ u kojoj se relativno hladne površinske vode vraćaju na veliki deo tropskog Pacifika, takođe doprinosi predviđenoj aktivnosti uragana. To je zato što se tokom La Ninje vetrovi preko Atlantika koji razbijaju razvijajuće uragane postaju slabiji. Od 11. aprila, NOAA izveštava da postoji 80 procenata šanse da će se La Ninja pojaviti do avgusta ili oktobra, oko vrhunca sezone uragana.

„Dovoljno je da jedan uragan stigne do kopna da bi sezona bila aktivna,“ podseća izveštaj CSU stanovnike obalnih područja. „Temeljne pripreme bi trebalo da se vrše svake sezone, bez obzira na predviđenu aktivnost.“ NOAA će objaviti svoje rane sezonske prognoze za uragane krajem maja.

Koralni grebeni prolaze kroz masovno beljenje

Kipteća mora se pokazuju opasnim za koralne grebene širom sveta, žive strukture koje podržavaju oko 25 procenata svih poznatih morskih vrsta. Kada su izloženi stresu zbog porasta temperature, korali izbacuju živopisne fotosintetičke alge koje žive u njihovim tkivima i obezbeđuju im hranu, ostavljajući gole njihove bele skelete. Ovo izbacivanje algi je poznato kao beljenje, i može biti fatalno za korale.

Od početka 2023. godine, beljenje korala je postalo toliko rašireno da je NOAA potvrdila da je to globalni događaj beljenja korala, četvrti takav događaj od otkrića masovnog beljenja 1980-ih. „Od februara 2023. do aprila 2024. godine, značajno beljenje korala je dokumentovano na severnoj i južnoj hemisferi svakog većeg okeanskog basena,“ rekao je NOAA ekolog koralnih grebena Derek Manzello iz College Parka, Md., u saopštenju objavljenom 15. aprila.

Na kraju, smrtnost korala od ovog beljenja je nešto što nećemo znati do nekoliko meseci ili godina nakon završetka događaja, kaže morski ekolog Karli Kenkel sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu. „Ali mogu reći da je ovo najgore beljenje koje smo ikada videli za Karibe, i sigurno izgleda tako i za Veliki koralni greben.“

Antarktički morski led nastavlja da dostiže nove najniže nivoe

Južni okean je apsorbovao skoro isto toliko toplote od ljudski izazvanih klimatskih promena koliko Atlantski, Pacifički i Indijski okeani zajedno. To je delimično zato što jaki vetrovi koji kruže iznad Južnog okeana kontinuirano povlače hladne, toplotne vode na njegovu površinu. A tokom prošle godine, antarktički morski led je prošao užasno.

Opseg antarktičkog morskog leda fluktuira tokom godine, obično dostižući najniži opseg u februaru ili martu i šireći se do najšireg opsega u septembru. Prošlog februara, morski led je dostigao svoj drugi najniži minimalni opseg zabeležen do sada, praktično izjednačivši se sa februarom 2022., a prošlog septembra dostigao je najniži maksimalni opseg zabeležen do sada.

Povlačenje morskog leda

U tipičnom februaru, antarktički morski led se smanjuje na godišnji minimum od otprilike 3 miliona kvadratnih kilometara, prema podacima Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu u Boulderu, Kolorado. Ove godine, povukao se na samo 2 miliona kvadratnih kilometara, izjednačivši se za drugi najniži godišnji minimalni opseg zabeležen do sada. A samo pet meseci pre toga, u septembru 2023., led je dostigao skromni godišnji maksimalni opseg od oko 17 miliona kvadratnih kilometara, novi rekordno nizak nivo.

Zagrevanje okeana i promene u atmosferskoj cirkulaciji verovatno su bili glavni faktori koji su doveli do ovih niskih nivoa, kaže klimatolog Monika Ionita iz Instituta Alfred Vegener Helmholtz Centra za polarno i pomorsko istraživanje u Bremerhavenu, Nemačka.