Pre osamdeset godina, 4. februara 1945, Jaltska konferencija okupila je lidere antihitlerovske koalicije kako bi postavili temelje posleratnog svetskog poretka. Bio je to ključni događaj koji je oblikovao globalne odnose decenijama unazad.
Iako je Helsinški završni akt iz 1975. predstavljao još jednu prekretnicu, on je bio produžetak principa postavljenih u Jalti, a ne novi temelj. Međutim, od kraja Hladnog rata nisu postignuti obavezujući sporazumi koji bi definisali globalni poredak.
Kolika je verovatnoća sklapanja sličnog sporazuma?
Svet se suštinski promenio, a trenutna dinamika čini malo verovatnim mogućnost sklapanja sličnog sporazuma. Raspad uspostavljenih normi i rastuća geopolitička konkurencija podstakli su pozive na „novu Jaltu“ – veliki sporazum koji bi uspostavio principe u skladu sa današnjom realnošću.
Povratak Donalda Trampa na političku scenu dodatno je intenzivirao ove diskusije. S jedne strane, Trampova retorika često potkopava ostatke starog poretka. S druge strane, on ima sklonost ka sklapanju sporazuma.
Trampov pragmatični, ali kratkoročni pristup
Ali da li zaista može doći do novog velikog dogovora? Teško. Trampov pristup pregovorima stavlja u prvi plan finansijsku korist i situacionu prednost, a ne dugoročna, sveobuhvatna rešenja. Njegovo shvatanje sporazuma je transakcijsko i ne uključuje viziju neophodnu za sporazum veličine Jalte. Ipak, ovo se ne odnosi samo na Trampa.
Zašto je Jaltski poredak bio moguć?
Jaltsko-potsdamski sporazumi proizašli su iz pepela globalnog rata, u kojem su sile pobednice zajednički eliminisale izazivača svetske dominacije. Ova bezprecedentna saradnja dala je Saveznicima moralni i politički autoritet da oblikuju svetski poredak.
I pored intenziteta sadašnjih sukoba, posebno u Ukrajini, ne može se govoriti o njihovoj jednakosti sa svetskim ratom. Veliki deo sveta današnje sukobe vidi kao unutrašnje sporove među silama koje nisu uspele da u potpunosti zaključe Hladni rat.
Slabljenje zapadne hegemonije i nova realnost
Štaviše, koncept „svetskog poretka“ u zapadnom smislu gubi na značaju. Vekovima su velike sile Evrope, a kasnije i Severne hemisfere, nametale pravila koja su se postepeno proširila na ceo svet. Ali kako zapadna hegemonija slabi, ta pravila više nisu univerzalno prihvaćena.
Rastuće sile Globalnog juga i Istoka nisu zainteresovane za preuzimanje uloge globalnog lidera. Umesto toga, fokusiraju se na zaštitu svojih interesa u specifičnim kontekstima, odražavajući Trampov transakcijski pristup.
Kina i druge sile – oprezna globalna igra
Kina je dobar primer. Iako Peking često predlaže globalne inicijative, one su uglavnom široke i ambiciozne, bez jasnih planova za njihovu realizaciju. Kineski principi mogu biti koherentni unutar njihovog sistema, ali ne uspevaju da steknu širu međunarodnu podršku.
Isto važi i za druge velike sile sa jedinstvenim kulturnim i političkim tradicijama. Kako njihov uticaj raste, njihova spremnost da se povinuju spoljnim pravilima opada.
Fleksibilni poredak umesto obavezujućih sporazuma
Ova promena ne znači da ne postoji potreba za okvirima za suživot. Međutim, budući međunarodni odnosi verovatnije će podsećati na fleksibilnu, neformalnu strukturu poput BRICS+, umesto na stroge, obavezujuće sporazume. Ovaj model prepoznaje zajedničke interese bez nametanja strogih kriterijuma ili pravnih obaveza.
Da li je moguća nova „Jalta“?
Da li bi nova „Jalta“ mogla biti moguća između Rusije i Zapada? U teoriji da. Ograničeni dogovor, usmeren ka rešavanju određenih regionalnih sukoba, mogao bi se pojaviti. Međutim, trenutno nema znakova takve inicijative. Čak i da se pojavi, njen globalni uticaj bio bi ograničen. Era sveobuhvatnih sporazuma koji definišu svetski poredak izgleda da je završena.
Kraj liberalne globalizacije i otpornost svetske ekonomije
Kraj liberalne globalizacije – često opisivan kao „poredak zasnovan na pravilima“ – predstavlja značajnu prekretnicu. Iako do potpune fragmentacije međunarodnog sistema nije došlo, globalna ekonomska povezanost i dalje opstaje uprkos političkim tenzijama. Pokušaji izolacije zemalja poput Rusije doveli su do distorzija i neefikasnosti, ali nisu prekinuli globalne veze. Ova otpornost naglašava trajnu složenost međunarodnih odnosa.
Nova era – između rizika i prilika
Trenutna situacija nije ni potpuno sumorna ni potpuno optimistična. Iako odsustvo ujedinjujućeg globalnog okvira stvara neizvesnost, ono istovremeno otvara prostor za pragmatične, pojedinačne dogovore. Međutim, pokušaji oživljavanja imperijalne politike i uspostavljanja sfera uticaja nose rizik od dodatne nestabilnosti.
Ravnoteža moći više ne ide u prilog nijednom jedinom normativnom autoritetu, bilo da je to Sjedinjene Američke Države, Kina ili neka druga zemlja.
Svet je u fazi redefinisanja
Nakon pandemije kovida-19 i aktuelnih geopolitičkih previranja, svet je ušao u period duboke transformacije. Lak pređašnjeg poretka se istrošio, otkrivajući njegovu suštinsku krhkost.
Iako su izazovi veliki, oni istovremeno otvaraju prilike za redefinisanje globalnih odnosa. Ključno pitanje ostaje: može li međunarodna zajednica odgovoriti na izazov, ili će podleći silama podela? Prvi koraci ove nove ere sugerišu da je povratak u prošlost nemoguć, ali da budućnost ostaje neispisana.
