Kada je donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čak ni poslanici u okviru partija nisu glasali istovetno, a da li bi novi skupštinski saziv mogao da ga izmeni nakon apela SPC i Matice srpske
Argument da ne treba govoriti o rodnoj ravnopravnosti zbog toga što Ustav ne poznaje rod ne stoji, jer Ustav ne poznaje ni pivo, pa imate zakon o pivu, govorila je u Skupštini Srbije bivša ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić braneći Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Tri godine kasnije mnoge u Srbiji boli glava, ali ne zbog piva, već zbog spomenutog zakona čije će odredbe o rodno osetljivom jeziku, stupiti na snagu 1. juna.
Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska nedavno su uputile apel Vladi Srbije da sporne odredbe zakona budu ukinute, jer su pre svega neustavne.
Nevolja je što je vlada u tehničkom mandatu, a dok bude konstituisan parlament i dogovorena nova vlast, skupštinski saziv bi mogao da zaživi tek u aprilu, dakle tik pred istek roka za primenu spornih odredbi zakona.
Čak ni kada je zakon usvajan nije postojao jedinstven stav vladajuće koalicije o njemu. Mnogi poslanici glasali su mimo partijskog stava, ali je posle burne skupštinske rasprave zakon usvojen velikom većinom, sa čak 163 glasa “za” i 10 “protiv”.
Od tada do danas, skupštinski saziv će u februaru biti izmenjen po drugi put.
Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski je, kad se raspravljalo o zakonu, podneo više od 70 amandmana u pokušaju da ublaži pojedine odredbe, a na kraju je glasao protiv usvajanja.
Za RT Balkan danas kaže da nije još razmišljao o tome da li će sada da pokrene inicijativu za izmenu zakona, te da će, ako tekst izmene bude primeren, podržati inicijativu bez obzira ko je pokrene.
“Ne znamo još konačan sastav skupštinskog saziva, ali smatram da će biti mnogo teška bitka da se zakon izmeni. Još tada sam izneo mnogo argumenata protiv zakona”, napominje Komlenski.
Ponavlja svoj stav da Ustav poznaje razlike u polovima, a ne u rodovima, te da je bilo primerenije rešenje dok je važio Zakon o ravnopravnosti polova.
Poslanik nove politička opcija u skupštinskom sazivu, liste “Mi – Glas iz naroda” Branko Pavlović kaže kako će na primeru ovog zakona pokazati da kod njih ne postoji nikakva ostrašćenost, te da će podržati inicijativu, i parlamentarnu i vanparlamentarnu, o izmeni spornog zakona.
“Stava smo da se mora učiniti dodatni veliki napor da nikako ne dođe do primene zakona”, kaže Pavlović, te podseća da su pripadnici “Mi – Glas iz naroda” pojedinačno još ranije, dok nisu bili u politici, upozoravali na štetnost odredbi zakona.
“Naravno da kad se pokrene nešto, od skupštinske većine zavisi da li će ikada doći na dnevni red. Mi ćemo sarađivati sa svim subjektima koji rade na istom poslu, nezavisno da li se inače slažemo oko svih pitanja”, kaže Pavlović.
Nismo uspeli da dođemo do stava koalicije “Srbija protiv nasilja” o ovoj temi, jer u tom delu opozicije nema još dogovora da li će uopšte prihvatiti skupštinske mandate.
Poslanici partija koje čine ovu koaliciju prisustvovaće konstitutivnoj sednici, ali najavljuju da će “demonstrirati neslaganje s konstituisanjem Skupštine zbog izborne krađe”. Zbog svega navedenog jasno je zašto niko od predstavnika SPN-a nije bio voljan da govori o temi Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Novi DSS je spreman da podrži inicijative SPC i Matice Srpske, kao i da sam preduzme sve mere koje mu pravni poredak Republike Srbije ostavlja na raspolaganju ne bi li se stavio van snage Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kaže za RT Balkan član Predsedništva te stranke Miloš Stanković.
“Novi DSS smatra Zakon o rodnoj ravnopravnosti poslednjim u nizu zakonskih akata koji se u Srbiji donose u cilju razbijanja porodice, urušavanja tradicionalnih porodičnih vrednosti i promeni kolektivnog mentaliteta našeg naroda”, napominje Stanković.
Smatra da je zakon neustavan, te da je potrebno da Ustavni sud donese odluku, ali ukazuje i na to da bi po ovom zakonu svako lice na dnevnom nivou, u skladu sa tim kako se oseća, moglo da menja svoje rodno opredeljenje, nezavisno od svog rođenjem opredeljenog pola.
“Posledice zakona su i suštinska promena srpskog jezika, koji bi, mimo svih pravila nauke o jeziku, morao da se prilagođava ‘rodno senzitivnom i neutralnom jeziku’”, napominje naš sagovornik i dodaje da zakonsko rešenje podrazumeva kažnjavanje, odnosno vraćanje verbalnog delikta u srpsko pravo čime se ograničava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu mišljenja i izražavanja
“Nažalost, sve ovo je sasvim u duhu pogleda na demokratiju i odnos prema ljudskim i manjinskim pravima koje sprovodi Srpska napredna stranka, te nije čudno da ona, iako na mala vrata i suprotno stavovima koje je iznosila u predizbornoj kampanji, daje suštinsku podršku primeni ovog zakona”, smatra Stanković.
Pokušali smo da dođemo do izjava iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, ali niko nije želeo da komentariše.
