Blažena Ksenija je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji. Priče o čudima koja su ispunila život svete Ksenije Petrogradske brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se iz usta na usta i s kolena na koleno i neprestano su se umnožavale, jer je pomoć ove svetiteljke u životu najobičnijih ljudi učinila da molitve ne prestaju ni posle njene smrti. Za mnoge je i sada sveta Ksenija pomoćnica i brza zastupnica u situacijama kada je pomoć potrebna.
Kojim se čudima proslavila blažena Ksenija? Kakav je bio njen život?
Životni put mnogih podvižnika pratile su čudesne i natprirodne pojave. Videvši ih, narod je govorio: ovaj čovek je, po svemu sudeći, svetac, jer leči, prorokuje i samim svojim prisustvom donosi utehu ljudima.
Sami svetitelji nikada nisu tražili da čine čuda, nisu ih „tražili“ u svom životu, a ponekad su, naprotiv, tražili od Gospoda da ih liši ovog dara. Pošto se vest o čudima odmah raznese po narodu, gomile ljudi počnu da dolaze k svetitelju, a podvižnik iznenada otkrije oko sebe svetsku galamu, iako se upravo toga klonio svom dušom.
Stoga su se mnogi svetitelji – a, možda, i blažena Ksenija – odnosili prema čudima koja su se zbivala po njihovim molitvama i Božijoj volji, pre, kao prema „krstu“ koji je trebalo nositi. I naravno, sve čudesne pojave su oni stvorili uz pomoć Božiju samo iz ljubavi i isključivo u želji da pomognu stradalniku ili ga upute na pravi Put.
Blažena Sveta Ksenija je bila jedna od svetiteljki koje su se u narodu proslavile svojom pronicljivošću, iako je to bio samo jedan i daleko od najvažnijeg dela njenog duhovnog puta – već samo posledica. Blažena Ksenija je pomagala siromašne, nesrećne. Pomogla je da pronađe porodicu, sačuva krov nad glavom, izgradi hramove. I sve je to uradila, trudeći se da ostane nepoznata.
Glavno čudo Ksenije iz Petrograda
Glavnim čudom Ksenije Petrogradske, verovatno, ne treba smatrati dar vidovitosti, koji je stekla svojim svetim životom, već sam način života koji je odabrala – u vidu bezumlja.
Ako ukratko opišem podvig bezumlja, onda je ovo spoljašnja imitacija ludaka. Lako je biti lud ako si lud, lako je biti samo delimično lud u nekim određenim danima ili u kratkom vremenskom periodu. Ali pravi podvig – i zato je podvig – praviti se ludakom celog života do smrti: postati prosjak, beskućnik, zgažen, zimi i leti u istoj odeći, biti čudan, ismejan…
Ovaj put se bira da bi se pobedila gordost i postiglo unutrašnje smirenje: mir u duši – bez obzira na sve okolnosti, u uslovima potpunog lišavanja svega materijalnog.
Ovakvo bezumlje je nemoguće bez lj ubavi prema Bogu, Božijeg blagoslova čoveku i takvog nastrojenja njegove duše, da Hristos zaista bude jedina vrednost i nada za njega, a ljubav prema Hristu bude veća od svake potrebe koju čovek može da iskusi, i šira od bilo kakvih iskušenja koje čovek može da podnese.
Posle iznenadne smrti svog muža, pukovnik i dvorska pevačica, Ksenija iz Petrovgrada, još kao mlada žena, dala je sav novac, obučena u odeću svog muža, počela da se zove njegovim imenom i rekla svima da je Ksenija umrla. I počela je da živi jurodivo. (jurodivi su ljudi koji su „ludi“ Hrista radi)
Zašto su jurodivi ismevani?
(Mora se reći da podvig bezumlja ne daje nikakve „garancije“ da ćete biti smatrani podvižnikom. Sa verovatnoćom od 99% biće upravo suprotno. Bićete ismevani i izbegavani – kao što i mi mi se sada iznutra smejemo svim prosjacima i izbegavamo ih.
Poznata je priča o jednom svetom jurodivu u 20. veku, starcu Kostasu, koji je živeo u grčkom manastiru na Atosu, ali su ga čak i manastirska bratija smatrala ludim i zbog toga su ga poslali na psihijatriju, gde mu se gubi trag.
Samo nekoliko staraca, kao na primer, monah Pajsije Svetogorac, videli su i shvatili da je Kostas bio sveti čovek, i tu priču ispričali kao primer kako se sudbina jednog svetog jurodivog zapravo može neočekivano okrenuti).
Čuda Svete Ksenije Petrogradske
Postoje svi razlozi da se veruje da je bilo mnogo čuda koja su pratila život Ksenije Petrogradske – pošto je više nego dovoljno poznatih slučajeva sa njenim proročanstvima. Bila je poznata po daru pronicljivosti, pa se odnos prema njoj među građanima postepeno menjao – od odbijanja do opšteg poštovanja tokom njenog života.
Evo, na primer, priča sačuvanih predanjem:
Sveta Ksenija i čudo sa ženom bez dece
Blažena Ksenija imala je poznanicu Paraskevu, ženu bez dece. Jednom joj je Ksenija rekla da ide na Smolensko groblje, jer joj je tamo „Bog poslao sina“. I tako se dogodilo.
Kada je Paraskeva došla na groblje, ispostavilo se da se dogodila nesreća: kolica su udarila trudnu ženu. Ranjena na istom mestu nesreće rodila je dečaka i umrla. Dete je ostalo kod Paraskeve.
Pomogla je devojci da se uda
Blažena Ksenija je rekla i drugoj svojoj prijateljici, devojci od 17 godina, da ide na groblje, dodajući naizgled nerazumljive reči da „njen muž tamo sahranjuje svoju ženu“.
Sve je tako ispalo. Na Smolenskom groblju, mladić je sahranio svoju ženu. Zatim je izgubio svest i pao pravo u zagrljaj ili samoj devojci, ili članovima njene porodice. Godinu dana kasnije bilo je venčanje.
Ksenija Petrogradska i proročanstva o smrti
Naravno, predanja o nekim od čudesnih proročanstava svetaca „privlače” mnoge. Kada je čovek poznat po nekoj vrsti dara, onda se ovom daru počinje pripisivati čak i uobičajeni sticaj okolnosti ili prirodan tok događaja.
Ipak, legende su preživele kada je blažena Ksenija Petrogradska čudesno predvidela smrt određenih ljudi – kao da je unapred znala za to…
Tako je bilo, na primer, sa smrću carice Jelisavete. Uoči ovog dana, Ksenija iz Peterburga šetala je gradom i glasno vikala: „Pecite palačinke! Uskoro će cela Rusija peći palačinke“ (misli se na rusku tradiciju kada se palačinke peku ne samo na Maslenicu pred Veliki post, već i na sahranama).
Ili, na primer, kada je izašla iz kuće trgovca Krapivine, izustila je: „Zelena kopriva, ali će uskoro uvenuti. I tako se dogodilo: činilo se da se apsolutno zdrav vlasnik kuće ubrzo razboleo i umro.
Ksenija Petrogradska i požari
Postoje slučajevi kada je svetiteljka upozoravala ljude na požare – ali ne samo upozoravala, već je svojim molitvama pomagala da se otarase vatre. U akatistu svetoj Kseniji pominje se takav slučaj:
Blažena Ksenija Petrogradska priđe nepoznatoj ženi, dade joj novčić i reče: „Uzmi. Ugasite!“ Zbunjena žena, vraćajući se u svoju ulicu, videla je da joj je kuća zahvaćena plamenom. Ali čim je dotrčala do kuće, držeći novčić u ruci, vatra se ugasila…
Sva ta čuda odmah se pročuše, i blažena starica za života poče da se poštuje kao sveta.
Govorili su da se noću do zore moli na otvorenom polju. Pričali su kako je ona, takođe pod okriljem mraka, da niko ne vidi, nosila kamenje na gradilište hrama na Smolenskom groblju: da pomogne graditeljima.
Čuda Svete Ksenije posle njene smrti
Nećemo ih navoditi u ovom tekstu, ali na mreži možete pronaći stotine priča o tome kako se posle molitve blaženoj Kseniji – posebno u kapeli u njenu čast na Smolenskom groblju – porodični život poboljšao, ili povukla se neizlečiva bolest ili su se stvari sredile…
Ksenija iz Petrograda: kome ona pomaže?
Molitve svetih za nas su jedan od najčudesnijih, najprodornijih i najskrivenijih aspekata crkvenog života. Njihovo zastupništvo za nas — u nevoljama, tugama i pustoši — divan je dar i dokaz kako je ljubav prema Hristu u stanju da veže ljude ne samo na velikim daljinama, već i kroz vreme — godinama, decenijama i vekovima.
Svetima nije potrebno naše poštovanje, ali im treba da naš svet bude bolji, i da Hristos živi u njemu i u svakom od nas i da Ga ne gonimo. Oni žele da svaka duša, jaka ili slaba, ima utehu i, što je najvažnije, večni život.
I Sveta Ksenija Petrogradska je pomagala i pomaže ljudima čineći čuda u ime Gospodnje, i koja proističu od Njega samog i – samo Njega radi. Čuda i pomoć svetitelja često se mogu pojaviti da bi čovek poverovao u neizmernu moć duhovnog života i njegovo sopstveno spasenje.
A najbolja zahvalnost svetima za njihovu pomoć može biti ne toliko poštovanje samih svetih (ili još gore, njih samih umesto Boga), već ispravan duhovni, crkveni i svakodnevni život, gde je ljubav, smirenje, jaka radost i nada u Promisao na prvom mestu.
Sveta blažena mati Ksenija, moli Boga za nas!
