Početna » Društvo » „Crni petak“ — od američke tradicije do internacionalnog fenomena

Impulsivna kupovina

„Crni petak“ — od američke tradicije do internacionalnog fenomena

Originalno „rođen“ u Sjedinjenim Američkim Državama, „Crni petak“ se rapidno raširio kao fenomen po celom svetu. Njega iščekuju milioni ljudi, kako kupaca sa jedne, tako i prodavaca sa druge strane. On nema fiksni datum kada pada, ali važi jedno pravilo, to je uvek poslednji petak posle „Dana zahvalnosti“ u SAD. Ove godine, on je rezervisan za 24. novembar.

Postoje dve teorije kako je nastao

Prva je vezana za ogroman broj ljudi koji su tada prisutni na ulicama, prave gužve u velikim trgovinskim lancima, blokiraju saobraćaj i impulsivno kupuju stvari koje im često ne trebaju. Druga teorija dolazi sa druge strane, od prodavaca, koji koriste ovaj datum da svoje knjigovodstvene bilanse prevedu iz minusa u plus, odnosno iz gubitka u profit.

Međutim, ono što je neminovno je to da je „Crni petak“ postao sinonim za odlične ponude i „ogromne“ popuste nagoveštavajući dolazak četvrtog kvartala koji je u industriji trgovine najprofitabilniji za prodavce, bilo da su oni vlasnici fizičkih, ili u novije vreme onlajn prodavnica, koje su još više popularizovale ovaj fenomen.

Prodajne strategije tokom „Crnog petka“

Marketing igra krucijalnu ulogu u promovisanju i stvaranju interesovanja za specijalne ponude i popuste. One se planiraju mesecima unapred do savršenstva sa ciljem da bi se kupci poistovetili sa određenom uslugom ili proizvodom koji im se neumorno plasira kroz različite kanale prodaje.

Mnogi ljudi satima stoje ispred prodavnica svojih omiljenih brendova kako bi „ulovili“ najbolju ponudu. Neki brendovi idu toliko daleko da implementiraju u svoj marketing „Doorbooster“ ponude za kupce koji među prvima dođu u prodavnicu. Često se dešavalo da prilikom ovakvih događaja dođe do većih incidenata, pa čak ubistava jer je broj potencijalnih kupaca ispred radnji ogroman.

Prisetimo se samo situacije sa „Lidlom“ i njihovom ponudom jeftine piletine u Srbiji, internet je brujao o tome mesecima, a čak ni nije bio period „Crnog Petka“. Mnogi prodavci ovo nazivaju „takmičarskom atmosferom“, međutim, mi bismo je pre nazvali ljudskom pohlepom i gramzivošću.

Razvitkom onlajn prodaje, marketing gurui su lestvicu promovisanja „Crnog petka“ digli na viši nivo koristeći ovu „taktiku“:

  1. Uključi emocije.
  2. Piši kako govore tvoji kupci.
  3. Obraćaj se pojedincu, a ne masi.
  4. Uvek se pobrini da imaš dobar naslov.
  5. Sve ovo poveži u smislenu celinu.

Sve ovo, uključili su u svoje prodajne tekstove kako bi posetioce svojih sajtova načinili svojim kupcima.

Zašto ljudi kupuju na „Crni Petak“?

„Opijeni“ savršeno pripremljenim marketinškim kampanjama ljudi počinju da kupuju impulsivno. Impulsivna kupovina je oduvek bila „buster“ hormona sreće, međutim, taj osećaj kratko traje i onda nam je često potrebna nova zanimacija koja bi nam popravila raspoloženje.

Dolaskom društvenih mreža, promovisanje prodajnog sadržaja je postalo mnogo priuštljivije i jednostavnije za prodavce, tako da se količina proizvoda i usluga drastično povećala. Internet kampanje su dosta jeftinije negoli one na bilbordima ili televizijama, a prilagođene su tačno definisanim ciljnim grupama i njihovim potrebama.

Međutim, ovaj koncept prodaje se zasniva na impulsivnoj kupovini i zato ovakav tip prodavaca većinu svog godišnjeg profita upravo stiče na „Crni Petak“, jer je u psihologiji čoveka da impulsivno kupuje. Ovo posebno važi za tržište SAD, Nemačke, Kanade i drugih materijalno bogatijih zemalja, ali ovaj trend nije mogao da zaobiđe ni Srbiju.

Mišljenja su podeljena oko fenomena „Crni Petak“

Iako doživljava veliku popularnost, „Crni Petak“ je naišao kako na oduševljenja, tako i na kritike mnogih. Jedni ga smatraju odličnim periodom za šoping stvari koje su im potrebne po mnogo nižim cenama, dok su drugi malo „zagrebali“ ispod površine i stekli stav da je on ništa drugo do „alat“ za uzimanje novca.

Nepobitna istina je to da prodavci ostvaruju velike profite tokom „Crnog Petka“, koji se u poslednje vreme proširio čak i na nedelju pre i nedelju posle njegovog zvaničnog datuma. Svi faktori upućuju na to da „Crni Petak“ ide u korist samo i jedino prodavcima, koji uporno podstiču potrošače da kupuju proizvode koji im uistinu nisu potrebni.

Mnogi prodavci dižu cene pre, a spuštaju ih navodnim akcijama u periodu trajanja „Crnog Petka“, tako da cene izgledaju mnogo niže nego što zapravo jesu. Prema rečima stručnjaka za baze podataka iz „IT Imaginationa, tokom Crnog petka 2020. cene odabranih kućnih aparata i elektronike bile su u proseku više od 3% u odnosu na njihovu minimalnu cenu u prethodnom mesecu. Razlika između cena raste kada uzmemo u obzir prethodni period od 90 dana, gde su cene u proseku bile više od 8% tokom Crnog petka 2022. godine od minimalne cene u prethodnih 90 dana.

Zato je pre kupovine potrebno uvek istražiti cene proizvoda pre nego što se odlučite za impulsivnu kupovinu. Sem ovog, ima još nekoliko negativnih faktora, a oni se tiču životne okoline, prenatrpanosti fizičkih prodavnica i naravno onoga o čemu niko ne priča, a to je psihičko stanje ljudi.

Trend rasta „Crnog petka“

Neminovno je da će ovaj trend iz godine u godinu nastaviti da raste i pored niza negativnih posledica koje donosi potrošačima. Istina je da će još dugo vremena ostati omiljen događaj „šopingholičara“ širom sveta, ali i prodavaca koji će svoje promotivne kampanje prilagođavati svetskim trendovima i kanalima oglašavanja. Ipak, preporučujemo vam da se pre svega jako dobro informišete o proizvodima koje kupujete u pomami zvanoj „Crni Petak“ jer vam nijedna materijalna stvar neće doneti istinsko zadovoljstvo, mir i blagostanje.

 

 

 

 

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.