Osamdestrogodišnja Kata Grujić jedina je Srpkinja u selu Donji Petrič, u opštini Klina, koja uprkos zastrašivanju, učestalim napadima i krađama, ne planira da ostavi rodnu Metohiju i kaže da ne bi mogla da bude na drugom mestu, „pa da je sve med i mleko“.
Nakon 1999. godine, kada su srpske kuće u okolini Kline porušene do temelja ili spaljene, oni najhrabriji odlučili su da ponovo grade svoj život na pepelu. Među njima je i Kata Grujić u Donjem Petriču.
Iako je, kao tvrdi, bilo i drugih srpskih porodica koje su želele da se vrate, učestali napadi i rušenje novih kuća, oterali su ih iz sela.
„Ovde sam ceo život provela. Ceo život. Kuća nam je bila gore, posle smo, kada su rešili da prave kuće, ovamo sišli, jer ima tamo blizu šuma. Deverov sin je napravio kuću tamo gde je bila stara. Samo što je otišao do Kline, tog dana kada je sredio zavese i sve drugo, kuća je izgorela. Sve je izgorelo. On je napravio kuću godinu dana pre nas, 2009, a mi smo 2010. Moj muž je zbog toga pitao, ako može da nam se sagradi kuća dole, kod asfalta, ovde gde je sada, i oni su nam rekli da možemo gde hoćemo, gde imamo zemlju. Posle smo rešili da ovde napravimo, nismo tamo, jer je zapaljeno sve“, ističe Grujić za Kosovo onlajn.
Ukazuje da ni sama ne zna koliko puta je pokradena, a bilo je čak i fizičkih napada. Neretko se dešava da joj nepoznata lica lupaja na vrata i pokušavaju da je zastraše.
„Uveče, ako lupa neko na vrata, ja sam se jednom prešla, više ne. Nešto je grabalo na vrata, ja mislila mačka ili pas, ajde da ih najurim, kako sam otvorila, samo me je neko udario i ja padnem. Sreća što mi je lotra za tavan bila tu, pa sam na nju pala, inače da sam pala dole, ni glas mi se ne bi čuo. Ruka mi je pukla, gips sam nosila 38 dana“, priseća se nerado Kata Grujić.
Uprkos tome, baka Kata nije odlučila da ode.
„I tada, kada je bilo to da su kokoške pokradene, dok sam bila na groblju, ovde su me svi sačekali, komšiluk. Ja ulazim na kapiju i psujem, govorim im `ajde dođite`, najpoganije reči sam tada izgovoirla, što nikada ne bih… Pri zdravoj svesti čovek tako nešto ne bi rekao, ali kažem im, `ajde dođite, vratila sam se`. Niko ništa, a komšije tamo čule i kažu – stigla Kata… Stigla sam, dabome. A sada kada nešto pozovem da mi treba, oni će odmah, ovi odavde da mi donesu”, ističe ona.
Priča da su oko nje uglavnom Albanci katoličke veroispovesti i da sa njima nema problema, ali da nisu svi tako prijateljski nastrojeni u okolnim mestima.
„Nemaš sa kim da pričaš, gde god pođeš kažu `pričaj albanski`, ja kažem, `ne znam`. Ove komšije što su tu, one ne znaju, ali se opet nekako malo sporazumemo, što ja kažem, na prste se sporazumemo. Ali stvarno su dobri, ne mogu da kažem, za lekove zovem, treba mi lek, on odmah pali kola za ono što može ovde da se kupi”, navodi ona.
Baka Kata ima sina u Beogradu koji bi voleo da se ona preseli kod njega, međutim, ona ne želi da napusti svoje imanje.
„Od 24. godine sam tu, a sad imam 83. Pa sada, vidi šta me drži, život sam tu provela. Ne bih mogla na drugom mestu da budem, pa da je sve med i mleko, ovde ću da jedem suvog hleba i soli, biću zahvalna Bogu, samo da me ne boli kuk, lako bih”, tvrdi Kata.
Nekada je u selu bilo puno Srba i živelo se jako dobro, priseća se baka Kata.
„Niko nikoga nije pitao ko je, šta je. Pođem dole u livadu da idem za seno, muž mi je bio u bolnici, a oni uzmu grabolje, vile i dođu da mi pomognu. Dosta je bilo Srba. Kad bih brojala, mnogo bih imala da brojim, tamo je bila cela mahala, i ovamo pet šest kuća. I na brdu su sve Srbi bili, samo ovde kod asfalta katolici, a svuda Srbi”, ističe ona.
Iako je jedina Srpkinja među Albancima, ističe da ipak nije sama.
„Sa Bogom sam, nisam sama. Napadali su, i sada isto dođu pa lupaju na prozor, kažu, idi u Srbiju”, prepričava ona.
Kata Grujić u Donjem Petriču ima šest hektara zemlje, od toga, dva pod šumom, koju nepoznati ljudi seku.
„Sve posečeno, pokradoše sve. I kada ih policija uhvati na licu mesta, sud neće da ih osudi, da nadoknade, možda 20 ari poseče, već ga kazne samo 100 evra. Od suda nikad nisam dobila izveštaj. Policija mi je dala kartone, gde je napisano sve, sud uopšte ne radi kako treba”, kaže ona.
Kata Grujić dobitnica je specijalne plakate Večernjih novosti za podvig godine.
